Догодило се на данашњи датум 25. септембар
Данас је понедељак, 25. септембар, 267. дан 2023. До краја године има 97 дана.
1493. – Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофор Колумбо испловио из луке Кадис на друго путовање у Нови свијет, који је открио 1492. године.
1513. – Шпански истраживач Васко Нуњес де Балбоа прешао Панамски земљоуз и постао први Европљанин који је видио Тихи океан.
1555. – Миром у Аугсбургу њемачке лутеранске земље /протестанти/ изједначене у правима са римокатоличким државама.
1744. – Рођен пруски краљ Фридрих Вилхелм Други, који је током владавине од 1786. до смрти 1797. проводио политику територијалног ширења земље, посебно се окористивши приликом друге и треће пођеле Пољске 1793. и 1795. Од 1792. до 1795. придружио се Аустрији у савезу против револуционарне Француске.
1823. – Српском писцу и језичком реформатору Вуку Стефановићу Караџићу додијељен почасни докторат Универзитета у Јени.
1849. – Умро аустријски капелник и композитор Јохан Штраус – Старији, отац популарних бечких композитора Јохана Млађег, Јозефа и Едуарда, најзаслужнији за велику распрострањеност бечког лаког валцера почетком 19. вијека. Најприје је био капелник више забавних оркестара, затим дворског плесног оркестра у Бечу. Компоновао је велики број валцера, кадрила, маршева, полки, галопа.
1866. – Рођен амерички биолог и генетичар Томас Хант Морган, оснивач генетике, добитник Нобелове награде за медицину 1933. за откриће функције хромозома у преношењу насљедних својстава. Израдио је прве мапе положаја гена у хромозомима и сматрају га главним представником хромозомне теорије насљеђа.
1896. – Рођен италијански државник Алесандро Пертини, предсједник Италије од 1978. до 1985, најпопуларнији италијански политичар послије Другог свјетског рата. Члан италијанске Социјалистичке партије постао је 1918, низ година је провео у фашистичким затворима, у Другом свјетском рату је учествовао у Покрету отпора, а потом је био посланик и сенатор.
1897. – Рођен амерички писац Вилијам Фокнер, добитник Нобелове награде за књижевност 1949, који је био заокупљен проблемом зла. Приказао је друштвену историју америчког Југа, дегенерацију и пропадање старосједилачке госпоштине и суровост и безобзирност дошљака. Ђела: романи „Сарторис“, „Свјетлост у августу“, „Комарци“, „Медвјед“, „Коњички гамбит“, „Уљез у прашину“, „Дивље палме“, „Војникова плата“, „Старац“, „Господска кућа“, „Реквијем за искушеницу“, „Лупежи“, „Уточиште“, приповијетке „Светилиште“ и „Непобијеђени“.
1897. – Рођен српски писац Александар Вучо, родоначелник модерне поезије за ђецу у српској литератури. Између два свјетска рата припадао је покрету надреалиста. Ђела: романи „Глуво доба“ /с Душаном Матићем/, „Корен вида“, „Распуст“, „Мртве јавке“, „Заслуге“, „Позив на маштање“, „Омаме“, „И тако даље омаме“, „Омаме – крај“, поеме „Хумор заспало“, „Неменикуће – Ћирило и Методије“, „Мастодонти“, збирке пјесама „Кров над прозором“, „Ако се још једном сетим“, „Песме“, „Алге“, „Момак и по хоћу да будем“.
1906. – Рођен руски композитор Димитриј Дмитријевич Шостакович, члан Српске академије наука и умјетности, чије композиције су чврсто повезане с руском музичком прошлошћу којом се инспирисао у стварању стила неријетко наглашене сатире. Написао је монументалну „Пету симфонију“, а у најтежим данима њемачке блокаде Лењинграда у Другом свјетском рату „Седму симфонију“. Остала ђела: опере „Нос“, „Леди Макбет Мсценског округа /Катарина Измајловна/“, ораторијум „Шуме пјевају“, симфоније, концерти, камерна музика.
1932. – Шпанској покрајини Каталонији дата аутономија.
1940. – У окупираној Норвешкој Нијемци у Другом свјетском рату устоличили марионетску владу вође норвешких фашиста Видкуна Квислинга, чије је име постало синоним издајства и сарадње с нацистичким окупаторима широм Европе. Квислинг је 1945. као издајник осуђен на смрт и стријељан.
1942. – У Босанском Петровцу у Другом свјетском рату је одржан први конгрес љекара партизана и санитетских радника Југославије, с којег је упућен позив љекарима и студентима медицине да се прикључе борби против окупатора.
1943. – Црвена армија у Другом свјетском рату ослободила Смоленск, једно од посљедњих значајних упоришта њемачких нацистичких снага на територији СССР.
1956. – У употребу пуштен први трансатлантски телефонски кабл, постављен између Обена у Шкотској и Њуфаундленда у Канади.
1959. – На цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа у Коломбу извршио атентат један будистички калуђер. Предсједник цејлонске владе је дан касније подлегао повредама.
1963. – Војска у Доминиканској Републици оборила либералну владу Хуана Боша Гавиња, формирану седам мјесеци раније.
1970. – Умро њемачки писац Ерих Марија Ремарк, који је романом „На Западу ништа ново“ показао бесмисао људске кланице у Првом свјетском рату. И тај и други његови романи доживјели су изузетан успјех код читалаца због спретности у компоновању радње, једноставном стилу, ограниченом броју ликова и темама рата и окупације, концентрационих логора, инфлације. Књиге тог антифашисте и антимилитаристе, који је описивао и окрутност нациста, расизам и нељудске методе Трећег рајха спаљиване су на нацистичким ломачама. Емигрирао је 1932. у Швајцарску, па у САД и 1947. је постао амерички држављанин. Остала ђела: „Повратак“, „Три ратна друга“, „Небо не зна за миљенике“, „Искра живота“, „Црни обелиск“, „Тријумфална капија“, „Љуби ближњег свога“, „Вријеме живота и вријеме смрти“.
1972. – Премијер Какуеи Танака допутовао у Пекинг као први шеф Владе Јапана који је ступио на тло Кине послије Другог свјетског рата.
1973. – Амерички васионски брод „Скајлаб 2“ спустио се у Пацифик с три члана посаде, који су провели 59 дана у орбити око Земље.
1978. – Амерички путнички авион „боинг 727“ изнад Сан Дијега сударио се са малим авионом и у несрећи је погинула 151 особа, укључујући 14 на земљи.
1991. – Савјет безбједности УН једногласно увео ембарго на увоз оружја свим странама у рату у Југославији.
1992. – Москва и Вашингтон одбацили један од посљедњих остатака „хладног рата“, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима који раде у Русији, односно у САД.
1994. – Швајцарци на референдуму одобрили план владе о доношењу закона против расизма.
1997. – Британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нови свјетски брзински рекорд на тлу од 1.142 километра на час.
2001. – Министар за избјегла и расељена лица ФБиХ Сефер Халиловић предао се Хашком трибуналу, који га је оптужио за кршење закона и обичаја рата.
2016. – У Републици Српској одржан је први референдум, чије питање је било – ,,Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као дан Републике Српске?“, а о којем се позитивно изјаснило 99,81 одсто грађана који су изашли на гласање.
ИнфоБирач