АКТУЕЛНОЗВОРНИКСРПСКА И СРБИЈА

Апсурд: Онај ко у БиХ пријави корупцију пролази вишегодишњу голготу

hfjfgjh

 

 Они који укажу на корупцију у БиХ пролазе вишегодишњу голготу. Систем ради на томе да борба за доказивање траје годинама, те да их исцрпи до те мјере да, ако је то могуће, више нико не помисли да гази овим трновитим путем, пишу Независне.

Таквих примјера у БиХ има много, а ову нимало захвалну улогу могла би добити и особа која је снимила како радница удара штићеника с потешкоћама у развоју у Заводу „Пазарић“ код Сарајева.

Аднан Делић, министар за рад и социјалну политику ФБиХ, говорио је о захтјеву за отказ радници која је учествовала у овом насиљу, али је споменуо и све оне који су у томе учествовали, што значи да се то односи и на особу која је снимак направила.

„Ево, ми ћемо службено упутити допис надлежним органима да испитају сваки детаљ овог случаја и све оне који су у њему учествовали. Жалосно је да људи немају одговорности да овакве ствари изнесу у јавност, него се крију често иза анонимних пријава“, рекао је Делић.

Он се ту није зауставио, већ је отишао и корак даље.

„Тражит ћемо да Завод поднесе кривичну пријаву и против раднице, али и против оних који су нијемо то посматрали, па чак и снимали то и нису подузели ништа да спријече такво насиље“, казао је Делић.

Звиждач Емир Мешић, који је крајем 2018. године добио статус заштићеног пријавиоца корупције у Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, каже да тај поступак траје још увијек, те да је тренутно пред Судом БиХ. Он је, истиче, добио отказ у УИО.

Има поруку за надлежне који ће се бавити случајем „Пазарић“.

beo nova Copy

 

„Тужилаштво би требало одбацити пријаву против оног ко је направио снимак у ‘Пазарићу’. Ми имамо Закон о заштити лица која пријављују корупцију. То је законом заштићена радња“, рекао је Мешић за „Независне новине“.

Према његовим ријечима, тужилаштво би само по службеној дужности требало да испита случај „Пазарић“, након појављивања снимка, а не да прогања оног ко је то снимио.

„Кад је ријеч конкретно о мом случају, ја сам се, рецимо, одлучио за пријаву. Након тога прође се та непопуларна фаза живота, када будете предмет одмазде која се врши на разне начине. Али ја и даље мислим да требамо пријављивати. Чему шутња? То је моја перцепција. Истина, мора проћи вријеме да се то докаже, што свакако иде у корист онима који чине кривична дјела, односно неправилности. Исцрпљују вас, да одустанете, а тиме се шаље и порука свима да се не усуде да буду ‘звиждачи'“, истиче Мешић.

Ђорђе Вујатовић, новинар из Бањалуке, сматра да је положај звиждача јако тежак, на глобалној сцени, а и код нас, зато што су декларативно заштићени законима, али у пракси то не функционише јер баш они постају жртве прогона.

„Дакле, друштво и институције, умјесто да се баве питањем законитости рада и дјеловања у тим институцијама, више се баве питањем гушења звиждача. Дакле, њих не интересује незаконитост у раду, него ко је то открио и изнио. На тај начин се шаље јасна порукама поменутим лицима и друштву да се негативне радње не смију документовати и очит је знак да смо оковани у бесправном систему“, рекао је Вујатовић за „Независне новине“.

Огроман проблем је, како додаје, што највећи притисак на звиждаче праве носиоци јавних функција. Према његовим ријечима, с обзиром на политичка постављења таквих људи, добијамо да се звиждачи на неки начин проглашавају непријатељима партија, система и државе. Видјели смо, подсјећа, како је то било у случају новинара Николе Мораче, којем су тражили да открије извор с комплетном хајком.

366375929 770639001735025 3820503681132009489 n

„Када је ријеч о случају у ‘Пазарићу’, добијамо очит примјер особе која је више узнемирена због тога што се о том случају јавно говори, него да се бави питањем ко је одговоран за пропусте у раду и на крају да преузме своју одговорност. Јавно тражење да се открије ко је извор видеа би требало да буде окидач за смјену те особе, али то је сценарио из уређеног система, каквом ми не припадамо“, каже Вујатовић.

Заштита звиждача, као грађана који пријављују корупцију, присутна је у земљама Европске уније. Европски парламент је, подсјетимо, прије неколико година донио и закон који је у фокус ставио управо заштиту оних који ће пријавити корупцију и указати на њу.

(Извор: Независне)