У БиХ је сваки дан – дан жалости: Земља у којој нормалне ствари постају ванредне

Савјет министара БиХ није прогласио дан жалости у цијелој БиХ поводом злочина у Градачцу, па су то урадиле владе Републике Српске и ФБиХ, пише Српскаинфо.
Дође се на исто, али пошто је у БиХ све политика, и ово питање је постало прворазредно политичко.
За политичаре из Федерације БиХ то је само још једна потврда разбијања државе од стране колега из Републике Српске, под палицом Милорада Додика. С друге стране, српски министри кажу да су се само држали уставних надлежности, по којима ентитети имају право да званично тугују, као што је случај управо данас, када су заставе на пола копља.
Сами себе утјерали у лаж
Та прича би могла да прође да је не тако давно нису сами демантовали. Рецимо, Савјет министара БиХ је одлучио да 5. мај 2023. буде дан жалости у БиХ због масакра у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“. Ако закопате даље у архиву, у Службеном гласнику БиХ број 48/19 наћи ћете одлуку Савјета министара којом се чак 11. јули 2019. проглашава даном жалости у БиХ, у знак сјећања на сребреничке жртве.
Да би ствар правно била јаснија, Савјет министара се позивао на члан 17. Закона о Савјету министара БиХ. А, тамо пише дословно сљедеће: „У остваривању својих права и дужности Савјет министара доноси одлуке, закључке и рјешења, усваја нацрте и приједлоге закона, анализе, информације, стратегијска документа, програме, споразуме, протоколе и друга акта (у даљем тексту: акта)“.
Дакле, логика је оваква: пошто се дан жалости проглашава одлуком, а Савјет министара може да доноси одлуке, ова институција има право да то учини за простор цијеле БиХ. Намеће се логично питање како је то могло небројено пута до сада, а како не може одједном у случају Градачац!? И ког момента је у Србима у Савјету министара прорадио осјећај за уставне надлежности?У вези са дешавањима на посљедњој телефонској сједници Савјета министара постоје бројне дезинформације. Међутим, како нам је потврђено из више извора, чињеница је само да Савјет министара није донио било какву одлуку, јер у њој нису учествовали српски министри – Ненад Нешић и Сташа Кошарац, па није било кворума за одлучивање.

Навукли на себе гњев јавности
Како тврде извори Српскаинфо, Нешић је желио да буде досљедан и да и овај пут подржи одлуку о проглашењу дана жалости због масакра у Градачцу. С друге стране, Кошарац је заговарао причу да Савјет министара једино може да усвоји закључак којим позива ентитетске владе да то ураде оне, свака за своју територију, у складу с уставним надлежностима.
Ипак, да не би било неусаглашеног става из РС и сукоба с Бањалуком, министри нису ни учествовали на сједници. Соломонско рјешење којим су на себе навукли гњев јавности у ФБиХ, а дијелом и у Српској.
– Говоримо о класичној институционалној кризи у БиХ. И све говори о томе да на владајућим позицијама у друштву у БиХ имао појединце који очито немају ни моралне, ни професионалне предиспозиције потребне за обављање посла. Досадашња пракса је показала да се на позиције именују људи који су искључиво партијски подобни, а њихове остале квалификације се не узимају у обзир. У оваквим, рекао бих бизарним ситуацијама, видимо њихов мрзак приступ и немогућност да у таквим ситуацијама занемаре политику, партију, те неке подјеле, да покажу ширину – оцјењује социолог Владимир Васић.
Када се смире страсти, додаје Васић, најбоље би било да грађани „награде“ овакве политичаре, када дође вријеме за то.
– Мислим да све ово показује дисфункционалност државног апарата БиХ, претежно од оних људи који се заклињу у њену функционалност, у патриотизам. Они ништа не раде да та држава функционише. Мислим да смо на овом чудном примјеру показали да је ова држава у озбиљној институционалној, али и кадровској кризи. Политичари не могу да пребацују тежиште проблема на народ, они су ти који су генератори проблема у БиХ. Видимо да међу људима ствари функционишу много боље – каже Васић за Српскаинфо.

„КАНТАР СТРАНАЧКИХ ИНТЕРЕСА“
Како смо уопште дошли у ситуацију да нам политичка и медијска тема број један буде то ко може и треба да проглашава дане жалости?
– У Босни и Херцеговини се свако питање дијели на три дијела, а потом се множи са страначким интересима. Чак се и најосновнији обрасци понашања прво мјере на кантару страначких интереса, а потом се износе на тезгу. Медијима је то, са друге стране, савршена прилика да се баве стварима којима не би требали да се баве. Медији би требало да објављују оно што је у интересу грађана, а не оно што грађане интересује – каже за Српскаинфо новинар Горан Дакић.
(Извор: Српскаинфо)


