Археолошка ископавања открила велике тајне српске светиње у Папраћи: Пронађени остаци старије цркве, новчић Ивана Грозног и гробнице
Манастир Папраћа налази се у истоименом селу, смештеном на путу Зворник-Шековићи, на самом истоку Републике Српске, окруженом богатом природом и брдима. Највећи сачувани манастирски храм у Босни и Херцеговини, према једном предању, задужбина је краља Драгутина и његових синова који су владали овим крајевима крајем 13. и почетком 14. века. Сведочанство о манастиру Папраћи као задужбини краља Драгутина проналазимо у троношком и пећком летопису. Друга предања говоре да је манастир задужбина Стефана Немање, а у народним песмама помиње се и Жупан Вукан као ктитор. Најстарији писани помен манастира Папраћа проналазимо у јеванђељу из 1550. до 1551. године, пише Она.РС.
Најновија археолошка истраживања која су започета пре две године благословом и залагањем владике Фотија треба да дају одговор на питања о тачном периоду градње и сведочанство о манастиру Папраћа као духовном и економском средњовековном центру овог краја. Групу археолога предводи Александар Јашаревић са својим тимом, а до сада је откривено да манастирски комплекс има још већи значај него што се претпостављало.
Манастир Папраћа у прошлости је имао велику економију, преписивачку школу и школу за израду предмета примењене уметности, тако да заслужује обнову и да му се врати сјај какав је имао пре. Истраживања се обављају у унутрашњости цркве и у порти манастирског комплекса, где се ради на откопавању јужног конака.
– Испод пода великог трихоконоса из средине 16. века откривени су остаци старије једнобродне цркве с краја 13. века, уз коју је у 14. веку призидана припрата са гробницом на свод – наводи Јашаревић.
Он је нагласио да је у средини наоса откривена још једна већа гробница на свод, ктиторски маузолеј, док су остаци старије цркве били украшени квалитетним фрескописом српско-византијског стила.
– Сама гробница била је опљачкана у 19. веку, али откривени су остаци најмање три покојника са траговима златовеза на костима, што све ово иде у прилог да су ту сахрањивани најистакнутији чланови друштва и ктитори – рекао је Јашаревић.
Он је рекао да је до сада пронађено и истражено око 105 гробова, испод садашње цркве и у дворишту манастира, и да су неки од гробова садржавали прилоге у виду новчића или делове ношње попут остатака тканине, дугмића или делова појасних копчи.
Рекао је да је средином 16. века на овом локалитету подигнута монументална црква, данашњи храм, са конацима и обзиђем. Истакао је да су нови конаци имали трем са стубовима, остатке дренажног канала и огњиште и додао да је откривена велика количина археолошког материјала, укључујући алатке од кости и рога, керамичко посуђе, посуде од стакла, делове стаклених прозора, алатке од метала, накит и новац. Јашаревић је истакао да се највећи број нумизматичких налаза везује за 17. век, укључујући новац пољских и угарских краљева, турске акче, док куриозитет представља новац цара Ивана Грозног из средине 16. века.
Лонгин је ишао 1607. године да би ове привилегије потврдио и код цара Василија. Са два путовања донео је, осим новчане помоћи, и књиге које су касније преписиване. Бригу о манастиру и археолошким истраживањима данас води игуман Нектарије Тешић са својим братством, који активно помажу археолозима у физичким радовима и упознају знатижељне пролазнике са досадашњим открићима.
Од почетка археолошких радова, велики број људи посећује манастир како би сведочили историји и видели благо које је вековима било под земљом. Освежење чистом планинском водом и манастирским производима под сводовима папраћког комплекса, окруженог брдима и шумама, док својим очима гледате како археолози раде и ископавају вредна блага из прошлости представља редак ужитак у данашње време.
– Људи свакодневно долазе са свих страна како би видели нешто што је вековима било закопано и сведочи о славној историји нашег народа из немањићког периода. Имали смо посетиоце из читаве Србије и Босне. У свему што радимо имамо велику подршку нашег владика Фотија, а важно је истаћи да је све досадашње радове финансирала епархија зворничко-тузланска. Пошто се ради о дуготрајном процесу, да би се наставила даља истраживања позивамо све људе добре воље да нам помогну како бисмо завршили започете археолошке радове и обновили манастирски комплекс, а све информације о начинима помоћи и путањи до манастира могу пронаћи на нашем сајту манастирпапраца.цом – наводи игуман Нектарије.
(Она.рс)
ФОТО: Манастир Папраћа