„Teci reko“: Novi spot Beogradskog sindikata i Pavline o genocidu nad Srbima u NDH
Spot za pesmu „Teci reko“ Beogradskog sindikata i Pavline Radovanović koja se bavi Pokoljem nad Srbima u NDH, juče je u podne premijerno emitovan. Pesma „Teci reko“ puštena je po okončanju opela stradalim Srbima kod Šaranove jame, kome su prisustvovali i članovi Sindikata, piše Sputnjik.
Pesma je objavljena je na novom albumu Beogradskog sindikata – „Sindikalno proleće“.
Spot Beogradskog sindikata i Pavline o pokolju nad Srbima u NDH
„Teci reko“ bavi se o jednoj od najvažnijih tema srpskog naroda – genocidom nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) posebno Jasenovcem, jednim od najgorih logora na svetu, kaže za Sputnjik Feđa Dimović iz Beogradskog sindikata.
Spot za pesmu režirao je Hadži Aleksandar Đurović, muziku je uradio Nebojša Obradović, a tekst smo napisali Boško, Blaža i ja. Na nama je bio težak zadatak da tu tešku temu obradimo na pravi način. Mislim da smo uz pomoć reditelja Aleksandra uspeli da na jedan simbolički način prikažemo te zaista mučne scene.“
Snimanje spota pomogli su organizacija „Jadovno“ koja je obezbedila sredstva za visokobudžetni spot koji je snimljen kao kratki film, i firma „Emout“ koja je besplatno ustupila opremu.
Sindikalci na pomenu Stradalim Srbima u pokolju
Članovi Sindikata prisustvovali su ranije juče pomenu stradalim Srbima u jamama u kompleksu logora „Jadovno“ „Gospić“ i Pag“, gde je u periodu od 1. aprila do avgusta 1941. za svega par meseci ubijeno oko 40.000 Srba.
„To je činjenica koja je manje poznata široj javnosti, nismo to učili u školama. Danas sam saznao da je Pokolj nad Srbima, inače je Pokolj naziv genocida nad Srbima na teritoriji NDH, počeo pet dana pre napada Nemačke i bombardovanja Beograda, što znači da je to bilo i te kako spremano“, ističe Dimović.
Pola sata putovali su kolima preko Velebita po „nekim stazama koje nisu asfaltirane“, verovatno zato što „država Hrvatska ne želi da mi ne dolazimo pa neće da asfaltira put“.
„Teci reko“ na opelu kod Šaranove jame
Možemo samo da zamislimo koliko je bilo mučno kad je bosonogi narod vezan lancima transportovan tim putevima iz kaznionice u Gospiću do tih jama, ne znajući da ide u najgoru smrt, kaže Dimović.
Bili su vezani žicom, a ustaše bi prvo ubile nekoliko njih koji se nalaze na samoj ivici jame da bi povukli i ostale za njima, a posle bi unutar njih bacili nekoliko bombi. Dešavalo se da ljudi danima umiru u tim jamama a zna se da je jedna žena 40 dana ostala živa u jami.
„Za nas kao Beogradski sindikat koji doživljava neke stvari u karijeri koje verovatno ne doživljava nijedan bend, važno je da je nakon opela ispred Šaranove jame organizator pustio pesmu ‘Teci reko’ gde su je ljudi u tišini odslušali kao da je crkvena pesma. Blaži i meni bukvalno su krenule da klecaju noge od te scene. Za nas je to velika čast, ali je i velika tuga kad se čovek suoči sa jednom tako velikom tragedijom“, zaključio je Dimović.
(Izvor: