Бањалука: Влада заборавила на електронске радничке картице

 

Борба против сиве економије у врху је приоритета Владе Републике Српске, али само на папиру, пише Капитал. За поједине пројекте, попут електронских радничких картица које су требале да сузбију рад на црно, власт није имала знања или воље да их спроведе у дјело.Наиме, пет година је прошло од најаве надлежних да ће сваки радник у Српској имати своју персонализовану картицу преко које се контролом могло провјерити да ли је радник уредно пријављен и да ли послодавац уредно измирује своје обавезе према њему и држави.

Био је то приоритетни пројекат уврштен у програм јавних инвестиција.

Савез синдиката Републике Српске од почетка је подржавао ову идеју. Кажу да не знају због чега она није реализована, али да је јасно да је Влада стихијски од ње одустала.

„Није нам јасно зашто се од тога одустало. Картице су могле допринијети сузбијању рада на црно. То је сигурно била добра идеја која би утицала на смањење сиве економије у Републици Српској“, генерални секретар Савеза синдиката РС.

 

Министарства одговорност пребацују са једних на друге

Додаје да је са картицама требао да буде унапређен систем контроле, а у којем су уочене бројне мањкавости.

„Могло се утврдити да ли је радник пријављен, да ли су му уплаћени порези и доприноси, а ту се управо најчешће и крше радничка права у пракси. Од тога да се изабере најбољи понуђач данас смо дошли до тога да о овоме више нико и не прича“, закључује Станковић.

Послодавци на другој страни нису превише разочарани. Кажу да се све могло провјерити и преко личне карте.

„Инспектори имају приступ јединственом информационом систему и преко матичног броја могу да провјере све што их интересује. Све остало је сувишно“, каже предсједник Уније послодаваца Републике Српске Саша Тривић.

Иначе, како Капитал сазнаје, највећи поборник ове идеје је био тадашњи министар финансија Зоран Тегелтија. Након што је напустио Владу РС, од пројекта се једноставно одустало.

Средином 2018. је расписан тендер који је у априлу наредне године поништен због „доказивих разлога који се нису могли предвидјети“. Након тога више није расписиван.

Ресорна министарства одговорност пребацују са једног на друго.

„Поступак јавне набавке проводило је Министарство финансија. Немамо сазнања о реализацији наведене набавке нити да ли се одустало од наведеног пројекта. У том погледу, за детаљније информације потребно је да се обратите Министарству финансија“, казали су нам у Министарству рада и борачко – инвалидске заштите.

Занимљиво, иако су спроводили тендер, у Министарству финансија су нам кратко поручили да они немају никакве везе са набавком књижица.

Рад на црно најзаступљенији у угоститељству, трговини и преради дрвета

Иначе, рад на црно и даље је учестала појава у Српској. Овлаштење да контролишу пријављивање радника имају сви инспектори Инспектората Републике Српске, као и инспектори Пореске управе и Републичке управе за игре на срећу.

Подаци показују да је ова појава далеко од искоријењене.

За прва четири мјесеца ове године инспектори су по основу уговора о раду контролисали 3.758 радника затечених на раду код послодавца, од чега 50 радника нису имала закључен уговор о раду и нису били пријављени на обавезне видове осигурања.

По том основу послодавцима су изречене казне у износу од 93.500 КМ.

Када се посмарта прошла година контролисана су 14.344 радника затечена на раду код послодавца, од чега 200 њих није имало закључен уговор о раду и нису били пријављени.

По том основу послодавцима су изречене казне у износу од 301.000 КМ.

„На основу доступних података о резултатима извршених контрола у претходним годинама, евидентно је да се број радника „на црно“ смањује, али је и даље присутан“, казали су у Инспекторату Републике Српске.

Наводе да је рад на црно најчешће заступљен у угоститељству, трговини, експлоатацији и преради дрвета, те услужним дјелатностима.

(Извор: capital.ba)