Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону: Ситуација на Косову и Метохији кроз званичне факте
Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону: Ситуација на Косову и Метохији кроз званичне факте

Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарстава спољних послова Србије издала је саопштење за јавност о посљедњим дешавањима на Косову и Метохији у коме је дато објашњење шта се заправо десило. Саопштење преносимо у цјелости.
– У понедјељак, 29. маја 2023. године снаге КФОР-а су у послијеподневним часовима разбиле ненасилан скуп грађана који су били окупљени испред општине Звечан. Коришћени су сузавац и шок-бомбе, а тзв. косовска полиција користила је бојеву муницију.
Епилог:
- Повријеђено 52 грађана српске националности;
- троје грађана теже је рањено;
- 1 грађанин је био животно угрожен (рањен у леђа из калашњикова од стране косовске полиције);
- Повријеђен 41 припадник КФОР-а.

Узрок настанка посљедње кризе на КиМ
- Посљедња криза на КиМ почела је одржавањем нелегитимних избора 23. априла 2023. године у 4 општине гдје живи већински српски народ;
- Ситуација је ескалирала након што су на изборима у наведеним општинама изабрани градоначелници из редова албанских политичких партија, без икаквог учешћа српских партија, са свега 3 посто излазности и уз константан притисак Аљбина Куртија, премијера тзв. самопроглашених институција у Приштини;
- Аљбин Курти је дао налог новоизабраним предсједницима општина да заузму своја нова радна мјеста, упркос изјавама западних земаља да то не чине;
- Ситуација се погоршала након што су специјалне јединице тзв. Косова дошле на сјевер КиМ што је у супротоности са свим досадашњим споразумима и заједно са КФОР-ом стали испред зграда општина гдје је мирно демонстрирао српски народ.
Осврт на чињенице:
- Број регистрованих расељених и прогнаних лица са Косова и Метохије у другим дијеловима Србији и региона чини преко 260.000 хиљада прогнаних лица;
- Од 1999. године до данас потпуно је уништено или оштећено укупно 135 српских цркава и манастира од којих половину чине заштићени споменици културе;
- Од 2006. године, због нестабилне безбједносне ситуације и сталног угрожавања манастири Грачаница, Високи Дечани, Пећка Патријаршија и црква Богородице Љевишке уписани на Листу свјетске баштине у опасности, на којој се налазе до данашњих дана;
- Међународна организација Европа Ностра сврстала је манастир Високи Дечани на прво мјесто на листи од седам најугроженијих споменика културе у Европи за 2021. годину;
- Од формирања тзв. Владе Аљбина Куртија од 2021. године забиљежено је више од 300 етнички мотивисаних напада против Срба на сјеверу КИМ;
- Од 2013. године када је потписан Бриселски споразум тзв. косовска администрација одбија да имплементира Заједницу српских општина која представља минимални тражени институционални оквир за за заштиту права Срба на Косову и Метохији.

(Инфо Бирач)


