Миграције опустошиле погоне: Домаћа привреда спала на „дај шта даш“, дугачак списак дефицитарних занимања

 

Због масовног одласка људи из Српске и БиХ, очи многих овдашњих послодаваца упрте су у страну радну снагу без које, како упозоравају, у скоријој будућности тешко да ће моћи опстати, пише Српскаинфо.

Овакав сценарио не треба да чуди кад се у обзир узме чињеница да је БиХ за непуну деценију напустило више од 280.000 њених грађана, међу којима је највише радно способног становништва.

Тренутно, према рачуницама послодаваца, БиХ недостаје готово 30.000 радника различитих профила, док нема бранше у којој не фали радне снаге.

А дефицитарна занимања у 2023. су: трговац, конобар, шивач, бравар, заваривач, оператер у кол центру, кувар, возач камиона, зидар, ЦНЦ оператер, столар, тесар, кројач, армирач, електротехничар и машински техничар. Исказана је и значајна потражња за помоћним радницима у производњи и радницима за једноставне послове.

Само у Српској, у угоститељству и туризму фали око 3.000 радника.

Домаћи послодавци су израчунали да ће у наредних пет година бити неопходан увоз у БиХ чак 150.000 странаца, ако желимо да сачувамо предузећа, али и јавне фондове.

– Већ трпимо значајне проблем због недостатка радне снаге, неки послодавци су морали да смање обим посла. Балансирамо како знамо и умијемо, али је чињеница да ће многи морати да увозе раднике или да узимају подизвођаче. Увоз стране радне снаге ће допринијети да се ситуација на домаћем тржишту рада дјелимично поправи – рекли су за Српскаинфо у Унији удружења послодаваца Српске.

Оно што брине домаће привреднике јесте чињеница да је мала квота радних дозвола које се издају за запослење странаца у БиХ, па траже да она буде повећана јер без тога, упозоравају, тешко да ће моћи одржати или проширити постојеће послове.

Према подацима Агенције за рад и запошљавање, лани је странцима у БиХ издато 3.780 радних дозвола, што је за 1.000 или 36 одсто више него годину раније.

– Примјетно је да је дошло до повећања броја издатих радних дозвола у сектору грађевинарства. Осим грађевине, највише радних дозвола издато је у сектору трговине, прерађивачке индустрије, дјелатности вађења руде и камена. Такође, сада имамо повећање броја радника из Непала и Бангладеша – кажу за Српскаинфо у овој агенцији.

На подручју бијељинске филијале Завода за запошљавање РС од почетка године издате су 54 радне дозволе странцима, што је више него ранијих година, а највише их је из Србије, Турске, Индије и Гане. Углавном је ријеч о грађевинским радницима, али има и љекара специјалиста, професора на приватним универзитетима, спортиста, копача у рудницима.

Из домаћих агенција које посредују при запошљавању истичу да је отварањем тржишта рада земаља ЕУ, директно или посредно, дошло до великог одлива радне снаге из БиХ. Упозоравају да су размјере одлива такве да је тешко пронаћи кандидате за многа упражњена радна мјеста.

– А како немамо масовнији повратак наших грађана, многи послодавци рјешење за попуну упражњених радних мјеста виде у увозу радника из иностранства. Приливом страних радника стварамо претпоставку за отварање нових радних мјеста, а посљедично повећавамо буџетске приходе, потрошњу, јер дио зарађеног новца страни радници морају оставити овдје. Регулисаним приливом можемо попунити недостајућа знања, учинити наше тржиште рада конкурентнијим, односно атрактивнијим за инвеститоре – каже за Српскаинфо директор агенције „Спектар“ Мирослав Вукајловић.

Додаје да ћемо брзо сазнати колико смо добро уредили законодавство у вези са запошљавањем стране радне снаге.

– То ће доћи до изражаја чим се појаве први проблеми, а они су неизбјежни приликом, на примјер, повреда радника, захтјева за спајањем породица, пораста криминалитета због недовољних примања, захтјева за већом интеграцијом у друштво… – истиче Вукајловић.

И демографи упозоравају да се миграције не могу спријечити, те да је чињеница да се већ суочавамо с недостатком односно увозом радне снаге.

– Радна снага нам долази из многих земаља, Индије, Пакистана, Бангладеша, Шри Ланке. Радници из наведених земаља који долазе на ове просторе нису, како то неки кажу, пука сиротиња, као они из подсахарске Африке, који само желе да изађу из тих земаља и докопају се дијела Европе. Ако желимо да вратимо један број наших људи, једина шанса да премостимо тај период јесте да увозимо радну снагу, ако већ имамо намјеру да дође до опоравка демографске структуре – истиче за Српскаинфо професор демографије Стево Пашалић.

СВЕ ВИШЕ ПОГОДНОСТИ ЗА ОДЛАЗАК

Највише људи који су отишли из БиХ нови живот започело је у Њемачкој, која тражи све више радника са простора западног Балкана.

– Они би ускоро могли да добију повлашћени приступ њемачком тржишту рада кроз дуплирање годишње квоте на 50.000 радника и увођење ”карте шанси”, као једне врсте зеленог картона. Уз све те олакшице нереално је очекивати да људи овдје остану – каже професор Пашалић.

Радници из БиХ убудуће би могли лакше и до запослења у Словенији. Наиме, споразум о запослењу у овој држави, који је тренутно на снази, примјењује се на раднике који су најмање 30 дана на евиденцији незапослених у БиХ, а у измјенама је ова временска одредница избрисана. Такође, у измјенама је наведено и да се уговор о запослењу закључује и на једном од службених језика у БиХ, што сада није случај.

Поред тога, тренутно је на снази и одредба да радник из БиХ мора бити запослен код послодавца који је поднио захтјев за издавање радне дозволе годину дана. У измјенама споразума наведено је да може промијенити послодавца у првој години запослења.

Према подацима АРЗ, за 11 мјесеци лане из БиХ је у Њемачку и Словенију отишло више од 17.700 наших радника.

(Извор: Српскаинфо)