Једини у Српској: Зворничанин Цвјетко Сандић одбранио докторску дисертацију из области геолошког инжењерства – геотехнике

 

Тридесетпетогодишњи Цвјетко Сандић из Зворника постао је једини доктор техничких наука из области геотехнике у Републици Српској након што је протекле седмице на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, успјешно одбранио докторску дисертацију на тему „Процјена хазарда и ризика од клизишта за различите нивое просторног планирања у Републици Српској, БиХ“.

Одбрани дисертације, претходили су бројни истраживачки радови, а публиковао је укупно 28 научно-стручних радова, од којих су четири објављена у иностраним научним часописима који су на свјетској SCI листи, а њих 15 је публиковано на енглеском језику.

Титула доктора техничких наука – геолошко инжењерство из области геотехнике дошла је, по мишљену ментора и чланова комисије, у праве руке јер се „ради о младом научнику који је свјетска искуства донио у институције Српске“.

Сандић објашњава да је област геотехнике релативно нова и бави се проучавањем услова и процеса који су непоходни прије свега за грађевинарство, просорно планирање, рударство, заштиту животне средине итд.

 – Геотехника је, између осталог, подлога за темељење свих врста објеката и представља спој геологије и грађевинарства. Заправо, нема објекта површине преко 400 квадрата који нема потребу за информацијама који се добијају инжењерскогеолошким и геотехничким истраживањима како у фази пројектовања тако и у фази саме изградње. Сама дисертација под називом „Процјена хазарда и ризика за различите нивое просторног планирања у Републици Српској“, је дала нови инжењерски апсект проучавања клизишта, израду адекватних модела, који предвиђају која су то подручја под већим или мањим ризиком од клизишта. У раду је урађена и процјена ризика од клизишта за урбано подручје Града Добоја, односно колики је ризик од клизишта за школе, болнице и становништво у том подручју. Ови подаци ће бити веома значајни за потребе просторних планова и урабнистичких планова – појашњава Сандић, који је докторске студије уписао 2013. године, а пуно му је, како каже, помогло радно искуство у Геолошком заводу Републике Српске у Зворнику, гдје ради већ 12 година, а тренутно обавља послове замјеника директора.

 – Искуство на пословима у Геолошком заводу ми је пуно помогло током докторских студија. Специфично је и како сам нашао у овом заводу. Као одличан ђак који је размишљао о политичким наукама, телекомуникацијама и другим факултетима, тренирао кошарку, ипак сам одлучио да одем на геотехнику, а након што сам прву годину „очистио“ у јуну добио сам стипендију Геозавода, што је био знак да по завршетку студија морам и ја њима да вратим знање и неко вријеме радим у тој инситутцији. Касније сам уписао мастер студије, које сам завршио са просјеком оцјена 9,5. Управо у то вријеме креће проблем са клизиштима, а највећи је био 2014. године када ја постајем члан експертског тима Републике Српске за помоћ у поплавама и клизиштима. Тада почиње да се ради и дигитална база података, а захваљујући информатичком знању све те процјене које су урађене су презентоване и сачуване у дигиталном облику. Уз то искуство, те пропоруке мог ментора, проф. др Биљане Аболмасов, декана на Рударско-геолошком факултету одлазим на усавршавање у инострансто, у Кину, Аустрију, Швајцарску, Хрватску, а поготово је значајан боравак у Италији јер су они у свијету најдаље отишли у проучавању клизишта. На тој стручној школи у Италији било је свега 40 научника из цијелог свијета који се, свако из своје области баве клизиштима, односно они имају мултидисциплинарни приступ овој теми. Ту су били геолози, грађевински инжењери, географи, геоморфолози, а међу њима и ја. Сва та искуства су пуно значила током докторских студија које сам завршио са просјеком 9,8 – навео је Сандић.

Десетогодишња истраживања током докторских студија су му, каже била потребна како би се испунили сви услови да би уопште могао да брани докторат.

 – Ја сам рад можда био привео крају и 2020. године, али је пандемија вируса корона учинила своје па је било отежано писање и саме рецензија мога рада. На техничким факутлетима у Београду је, иначе, правило да морате бити први аутор тога рада на престижној SCI листи из докторске тезе да би уопште универзитетска комисија засједала и разматрала ваше услове за одбрану. Ја сам свој рад објавио у енглеском часопису Journal of Maps који представља престижан часопис из ове области.  То ми је отворило врата да уђем у сам процес одбране, провјеру плагијата на Универзитету и сл., да би Вијеће техничких наука то и одобрило – присјећа се Сандић, који је након др Лазара Вујновића, некадашњег директора завода, сада једини доктор наука у Геолошком заводу Српске.

На одбрани дисертације, један од чланова комисије, пошто се радило о истраживању у Републици Српској, био је и редовни професор ПМФ-а из Бањалуке Радислав Тошић. Он је овом прилико истакао значај Сандићевог рада и истраживања.

 – Ово је примјер истраживања од почетка, гдје млади инжењер прикупља податке, развија их и гради до нивоа ризика или имплементације. Тако се гради човјек, тако се гради инжењер. То је дуг процес јер се не може ништа преко ноћи. Он је сакупљао новине из те области у свијету и донио их у Републику Српску, али гдје у Српску, у њене институције, дакле за све оне које тамо раде. Сандић гради институцију која дефинише стандарде и ради, рецимо, подазаконске акте, а то је све дошло од академске заједнице. Ово је показатељ да иза великих људи из ове области долазе овакви млади људи. Објавити научни рад у Journal of Maps, престижном часопису, проћи све провјере и рецензије није мала ствар за Зворник, за Бањалуку, за Републику Српску, јер стати у ред са истраживачима и институтима који имају стотине милионе евра на располагању за истраживање, није лако. То говори, да у овом народу постоје они који могу и знају, и да и даље ми дајемо велика имена у различитим областима, а то је кључно – рекао је Тошић.

Сандић, који је ожењен и отац је два сина, има поруку и за младе људе и оне који размишљају шта да упишу. То су, прије свега, техничке науке.

 – Моја је препорука да студирају техничке науке, геологију, геотехнику, хидрогеологију, машинство, електротехнику да и не говоримо. Нико од мојих пријатеља са којима сам се дружио, а који су завршили техничка занимања није без посла. Данас су то људи који раде по цијелом свијету, поготову они из области грађевинарства, рударства, производње и прераде нафте, а њихова примања су заиста велика – истиче Сандић.

Рад на факултету

Сандић каже да се на докторске студије не иде само из ентузијазма или због самосталног научно-истраживачког рада већ и да се то знање пренесе широј академској заједници.

 – Планирам потражити неку доцентуру у будућности и да своја знања пренесем будућим студентима. Имам неколико могућности на факултетима у Републици Српској и Србији па ћемо видјети шта ће од тога бити – закључио је Сандић.

(Инфо Бирач)

ФОТО: Уступљене фотографије

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на www.infobirac.net