Љубичасти дан – 26. март је Свјетски дан пружања подршке особама са епилепсијом

 

У сврху подизања нивоа свијести о епилепсији и пружања подршке Удружењу обољелих од епилепсије Републике Српске у зворничкој болници су урадили интервју са др Милицом Миладиновић, специјалистом неурологије Одјељења за неурологију у овој здравственој установи, која је дала одговоре на нека од кључних питања која треба да знамо о епилепсији. Интервју преносимо у цјелости.

Шта је епилепсија?

Епилепсија је хронично неуролошко обољење, чија је главна карактеристика спонтано понављање епилептичних напада, а сам епилептични напад настаје због изненадне, прекомерне и ненормалне активности нервних ћелија у мозгу тј. онда када се изгуби равнотежа између ексцитаторних и инхибиторних механизама између нервних ћелија мозга.

Да ли један епилептични напад значи да неко има епилепсију?

Не! Један епилептични напад не значи и епилепсију. Епилептични напад се може јавити код особе која има епилепсију, али и код потпуно здраве особе под дејством различитих провокативних фактора – веома често висока температура код деце, то су тзв. фебрилне конвулзије, затим различити метаболички поремећаји као нпр. хипогликемија, код инфекција ЦНС-а, код алкохолног апстиненцијалног синдрома, код употребе дрога, неспавања…

Колико је честа епилепсија?

Скоро свака стота особа болује од епилепсије. Неке епилепсије се јављају још у раном детињству, док се неке јављају касније током живота.

Шта је узрок епилепсије?

Епилепсија може бити идиопатска и симптоматска. Код идиопатске епилепсије узрок је непознат. Неке идиопатске епилепсије могу бити наследне. Ови болесници немају никакве неуролошке испаде и њемају никаква оштећења мозга.
Код симптоматске епилепсије знамо узрок, тј. она се јавља код различитих структурних оштећења мозга као нпр. повреда мозга, тумори мозга, мождани удар, урођене аномалије мозга, дегенеративне болести мозга…

Може ли се предосетити епилептични напад?

Највећи број пацијената не може предосетити епилептични напад. Он се јави изненада, потпуно неочекивано, али један мањи број пацијената може имати тзв. продромалне симптоме, који претходе нападу и могу бити присутни и по неколико сати пре напада, као нпр. главобоља, несаница, вртоглавица, промена расположења …

Како изгледа епилептични напад?

Епилептични напад се може манифестовати на најразличитије начине, у зависности из ког дела мозга креће пражњење неурона. Могу бити присутни симптоми поремећаја моторних функција- грчење руке, ноге, једне половине тела или целог тела, поремећај сензитивних функција – осећај трњења, поремећај сензорних функција – видне, слушне, мирисне или густативне обмане, поремећај психичких функција – присилне мисли, осећај већ доживљеног (дежа ви), бесциљна лутања тзв. фуге…
Најважнија подела епилептичних напада је на фокалне и генерализоване.  Фокални напади могу бити прости – пацијенту је очувана свест тј. свестан је свог напада и сложени – није свестан свог напада и не сећа га се. Фокални напади се могу манифестовати на разне начине – грчење или трњење делова тела, сензорне обмане, психичке измене, поремећај говора…
Код генерализованих напада, пацијент није свестан свог напада. Постоји више врста генерализованих напада, али се најчешће манифестује грчењем целог тела – пацијент изгуби свест, пада, поплави, престане да дише, грчи се целим телом, јавља се „пена на устима“ (због „мућкања пљувачке“), често се угризе за језик и умокри се. Све ово траје око 80 секунди, затим напад полако престаје,пацијент престаје да се грчи, мишићи се опуштају, а затим полако долази себи с потпуним несећањем за догађај који се десио.
У првим минутима после напада, а некада и сатима, може бити збуњен и дезорјентисан, може имати главобољу, често се осећа „као да га је воз прегазио“. Када се у народу каже да је неко имао имао епилептични напад, управо се мисли на ову врсту напада, вероватно због драматчног изгледа самог напада.

Како помоћи неком ко има епилептични напад?

Не паничити. Већина напада траје неколико минута и спонтано пролази. Не покушавати зауставити трзаје тела, али не дозволити да се оболели повреди – нпр. не дозволити да удара главом о тврду подлогу – можемо му ставити јастук или нешто меко под главу. Не отварати уста прстима – можемо бити угрижени за прст. Не гурати му разне предмете у уста – можемо сломити зубе оболелом. Ако има око врата неку ролку, кравату или нешто што га стеже, можемо ослободити врат. Окренимо га у бочни положај тако да уста буду окренута према подлози – тако ће се пљувачка сливати из уста. И неће се блокирати дисајни пут. Када напад прође, оболели је збуњен и дезорјентисан, ако покуша да устане, не треба да му држимо руке и још више га збуњујемо, треба да будемо поред њега и покушамо да га умиримо.

Шта ако епилептични напад траје дуго и пацијент не долази к свести?

Најчешће, епилептични напад траје око 80 секунди, након чега пацијент полако долази к свести. Међутим, ако напад у континуитету траје дуже од 5 минута или пацијент у периоду од 30 минута има више епилептичних напада између којих не долази к свести, онда говоримо о епилептичном статусу. То је опасно и животно угрожавајуће стање које захтева хитну лекарску интервенцију.

Како се поставља дијагноза епилепсије?

Дијагнозу епилепсије поставља лекар неуролог. Епилепсија постоји када се јаве 2 или више непровоцираних епилептичних напада у периоду који није дужи од 1 године или код 1 епилептичног напада уколико постоји морфолошко оштећење мозга или изражене-епилептиформне промене на ЕЕГ-у. За дијагнозу епилепсије, поред податка о епилептичним нападима, потербно је урадити лабораторијске анализе, ЕЕГ, ЦТ и НМР ендокранијума.

Како се лечи епилепсија?

Епилепсија се лечи антиепилпетичним лековима, које прописује лекар неуролог. Данас постоје савремени антиепилпетици, који су безбедни за употребу како одраслих, тако и деце и трудница. Антиепилептици не могу излечити епилепсију као болест, али могу болест држати под контролом тј.они смањују могућност појаве епилептичног напада. На жалост, постоје и тзв. фармакорезистентне епилепсије – то су епилепсије код којих се напади врло често јављају и поред истовремене употребе више ратзличитих антиепилептичних лекова.

Какав је живот особа оболелих од епилепсије?

Особе које имају епилепсију често се стиде и крију своју болест због стигматизације у друштву, што је у 21. веку потпуно недопустиво. Епилепсија није заразна болест! Особе оболеле од епилепсије су ограничене у смислу обављања одређених активности – не могу имати возачку дозволу, не могу обављати рад на висини, у близини ватре, воде, извора зрачења, са опасним хемикалијама, тј. на свим оним радним местима где би потенцијално могли угрозити друге особе или себе, али зато не постоје никаква ограничења у свакодневном животу. Многе познате личности су имале епилепсију: Јулије Цезар, Сократ, Питагора, Ван Гог, Достојевски, Молијер, Чајковски, Александар Македонски, Наполеон…што их није омело да буду успешне и познате.

(Извор: ЈЗУ Болница Зворник)