На данашњи дан 1942. године отпочело најмасовније убијање у склопу покоља Срба у Старом Броду и Милошевићима

На данашњи дан 1942. године отпочело је најмасовније убијање људи у склопу покоља Срба у Старом Броду и Милошевићима. Припадници усташке ,,Црне легије“, под командом Јуре Францетића, у којој је био велики број локалних муслимана, заједно са снагама муслиманске милиције звјерски су убили око 6.000 српских цивила. Желећи да учврсте власт на источној граници НДХ хрватске и муслиманске усташе покренуле су офанзиву према Дрини, потискујући десетине хиљада српских избеглица, објављено је на страници музје жртава геноцида.

У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани па је део народа кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима хрватских усташа и муслиманске милиције.

У таквим околностима су Србе, окупљене и окружене на обали реке, нападали, убијали, мучили, силовали жене и бацали у воду. Убијања су трајала чак до почетка маја 1942. године.

На дан сећања на овај страшан покољ Срба отпочет на овај дан 1942. године од стране хрватско-муслиманских НДХ снага, Музеј подсећа на то да је, уз подршку Фондације Музеја жртава геноцида, током претходне године Збирку документарних фотографија обогатио са близу 500 аутентичних фотографија трагичних дешавања у Источној Босни који су се одиграли у ове дане пре 81 годину.
…
,,Кад су нас опколили, познадосмо многе муслимане комшије међу њима. Један усташа узе моју сестру од три године, баци је увис. У руци му пушка са бајонетом, дочека је и право баци у Дрину. Наста право клање народа.“
(Милош Башовић, рођен 1930, из Бранковића, Борике код Рогатице)
…
,,Прави хаос, људи моји, стоји вриска жена и дјеце. Опколили су нас, добро се сјећам све наоружани муслимани са фесовима на главама. Ми се извлачи одатле, и опет бјежи. Бјежи. Успут ми погибе стриц Јоја, и неке комшије… Кад дођосмо до Дрине само један понтонски чамац, и то шупаљ, а около има неколико ‘иљада душа. Видимо преко Дрине према нама двије групе, посебно Нијемци, а посебно Недићевци. Кад се смрачи, чујемо усташе како зову: „Јованеее…“. Мој отац нас убаци на некакав чамац и пређосмо Дрину. Ту угледамо Недићевце и Нијемце како разговарају, а онда са једним чамцем крену патрола преко Дрине, међу народ, а друга уз Дрину и вичу: Цурик усташ, цурик усташ…“. Народ прште којекуда, неко пређе Дрину, неко бјежи уз оне стране. Да није било Недићеваца и Нијемаца све би оно усташе побиле, не би могла Дрина све примити, сигурно би је зачепили.“
(Милован Бакмаз, рођен 1931, из Соколовића код Сокоца)
…
,,Ујутро дојаха један четнички курир на коњу и онако јури кроз народ па виче: ,Бјежте људи, ево усташа, поклаће и вас као јуче оне у Вишеграду…’ Народ се разлети, покушава да скупи стоку па да крене ка Старом Броду, а већ нас стиже усташка коњица. Што оста народа горе у страни и остаде, а што ухватише оно доље према Дрини почеше убијати. Пригоне нас, пригоне Дрини. Силују жене, кољу, одсјецају руке, ноге, ваде очи, бацају малу дјецу увис и дочекују на бајонете.“
(Ристо Боровчанин, рођен 1932. у месту Жуљ код Сокоца)

(Извор: Музеј жртава геноцида)