Догодило се на данашњи дан, 22. март

 

1312. – Ватикан распустио француски монашки витешки ред Темплара, основан у Палестини 1118. године ради заштите поклоника Христовог гроба и одбране крсташке територије на истоку од муслимана.

1599. – Рођен фламански сликар Антон Ван Дајк, истакнути представник Фламанске сликарске школе, на кога је снажно утицао Паул Рубенс, у чијем је атељеу у младости радио. Потом је отишао у Италију, па у Француску, а у Лондон је дошао 1632. и постао дворски сликар краља Чарлса Првог и портретиста енглеског високог друштва. Његове религиозне композиције осредње су вриједности, али се прославио портретима, које одликује племенитост израза, суптилност палете и озбиљна психолошка анализа.

1687. – Умро француски композитор, виолиниста, диригент, пјевач, глумац, сценограф и плесач италијанског поријекла Жан Батист Лили, творац класичне француске опере, с балетима, хоровима, аријама и сценским ефектима. Био је господар париског музичког живота, необична личност изузетног талента, чврсте воље, тиранске природе и далекосежног утицаја на развој музике своје друге отаџбине. У сарадњи с комедиографом Жаном Молијером створио је нову драмско-музичку врсту – комедију с пјевањем и плесом. Приписује му се прва употреба палице за дириговање. Док је почетком 1687. дириговао „Те деум“ за опоравак болесног краља Луја Четрнаестог, озлиједио се дугим диригентским штапом и рана се претворила у смртоносну гангрену. Дјела: опере „Тезеј“, „Персеј“, „Кадмис и Хермиона“, „Алсеста“, „Психа“, „Амадис од Галије“, „Асмида“, Асис и Галатеја“, „Прозефина“, „Фетон“, комедије-балети „Женидба на силу“, „Жорж Дандин“, „Господин од Пурсоњака“, „Грађанин-племић“, црквене композиције „Те деум“, „Де профундис“, „Мизерере“.

1794. – Конгрес САД усвојио закон којим је америчким бродовима забрањен превоз црних робова из Африке у Америку.

1797. – Рођен пруски краљ и њемачки цар Вилхелм Први Фридрих Лудвиг, који је помагао канцелару Оту фон Бизмарку да „крвљу и гвожђем“ уједини Њемачку. На пруском пријестолу био је од 1861., а 1871. је постао први цар новоствореног Њемачког царства. Током његове владавине Нијемци су Данској отели покрајине Шлезвиг и Холштајн у рату 1864., поразили Аустрију 1866., а у француско-пруском рату 1871. отргли Алзас и Лорену од Француске. Издао је 1879. „Изузетни закон“, којим је социјалистички покрет у Њемачкој стављен ван закона.

1832. – Умро њемачки писац Јохан Волфганг Гете, једно од највећих имена свјетске књижевности. Неколико година послије завршених студија права у Стазбуру преселио се у Вајмар, гдје је 28 година био управник позоришта. Био је обновитељ лирике, драме, епа и романа, интензивно се бавио филозофијом, природним наукама, сликарством и државничким пословима у Вајмару. Србе је задужио писањем о српској народној поезији, којом се одушевљавао, и преводом више народних пјесама, укључујући „Хасанагиницу“. Оставио је једну од највећих и најзанимљивијих збирки писама у историји књижевности. Дјела: романи „Фауст“, „Вилхелм Мајстер“, „Јади младог Вертера“, „Избор по сродности“, драме „Гец од Бирлинхема“, „Егмонт“, „Ифигенија на Тауриди“, „Торквато Тасо“, трагедије „Клавихо“, „Ванбрачна кћи“, еп „Херман и Доротеја“, путопис „Путовање по Италији“, аутобиографско дјело „Из мог живота“, поезија „Маријенбадска елегија“, „Римске елегије“, „Западно-источни диван“, епиграми „Ксеније“, оптичко дјело „Теорија боја“.

1848. – Побуњена Венеција прогласила независност од Аустрије.

1895. – Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер у Паризу први пут демонстрирали покретне слике, употребивши целулоидну траку.

1910. – Рођен енглески писац Николас Џон Тарни Монсара, најпознатији по роману „Сурово море“, живој слици збивања на малом броду у вријеме рата. Остала дјела: романи „Мисли на сутра“, „На први поглед“, „Прича о Естер Костело“, „Племе које је изгубило вођу“, „Смит и Џонс“.

1913. – Рођен амерички глумац српског поријекла Младен Секуловић, познат као Карл Малден, који се прославио у филмовима Елије Казана, с којим је сарађивао и у позоришту. Његово карактеристично лице омогућило му је да игра веома различите улоге, од свештеника до гангстерског шефа, од рогоње до генерала. Филмови: „Бумеранг“, „Трамвај звани жеља“ /награда „Оскар“/, „Пољубац смрти“, „Једнооки Џек“, „Патон“, „Синсинати Кид“, „Невада Смит“, „Сутон“.

1917. – САД, послије побједе Фебруарске револуције у Русији, прве признале привремену владу Александра Керенског.

1919. – Прва међународна авионска линија успостављена између Париза и Брисела.

1933. – Рођен ирански државник Аболхасан Бани Садр, који је 1980. изабран за првог предсједника Ирана, послије збацивања шаха Резе Пахлавија у исламској револуцији. Због неслагања са политиком иранских вјерских вођа, 17 мјесеци пошто је постао шеф државе принуђен је да оде у избјеглиштво у Француску.

1945. – Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија у Каиру основали Арапску лигу.

 

1979. – Британског амбасадора у Холандији Ричарда Сајкса у Хагу убили ирски терористи.

1983. – Хаим Херцог изабран за предсједника Израела.

1992. – На другим вишепартијским изборима у Албанији власт освојила Демократска партија.

1993. – У Братунцу, уз црквено опијело и војне почасти, сахрањено 39 Срба из села Кравица, које су муслиманске јединице убиле 1993. на православни Божић. Осим представника Владе и Скупштине Републике Српске, опроштају је присуствовао командант мировних снага у бившој БиХ француски генерал Филип Морион.

2001. – Савјет безбједности УН једногласно усвојио Резолуцију 1345 којом се оштро осуђује насиље албанских екстремиста у Македонији.

2004. – Парламентарна скупштина БиХ усвојила Закон о обавјештајно-безбједносној агенцији који предвиђа спајање постојећих обавјештајних служби ентитета.

2004. – Извршена примопредаја међународног аеродрома у Мостару, који је из надлежности СФОР-а прешао у надлежност града и Федералне дирекције за цивилно ваздухопловство.

2004. – Духовни вођа исламске организације Хамас шеик Ахмед Јасин убијен у току ракетног напада израелских војних хеликоптера док је излазио из џамије у Газа Ситију.

2006. – Баскијска сепратистичка организација ЕТА прогласила стални прекид ватре.

2016. – У терористичким нападима у Бриселу убијене су 32 особе. Напади су извршени на бриселски аеродром „Завентем“ и на метро станици у близини сједишта ЕУ.

(Агенције)

На фотографији: Разгледница Зворника, колекција М. Ивановића