АКТУЕЛНОЗАНИМЉИВОСТИЗВОРНИК

Догодило се на данашњи дан, 18. марта

Догодило се на данашњи дан, 18. марта

sveti vladika nikolaj velimirovic

1584. – Умро руски цар Иван Грозни, први цар Русије, који је ради стварања јаке централизоване државе јачао царско самодржавље и сузбијао самовољу бољара. Реформе је спроводио грубо, због чега је добио надимак „Грозни“. Подигао је 1553. прву штампарију у Русији, а 1584. је ради јачања трговине са западном Европом изградио град Архангелск на ушћу Сјеверне Двине у Бијело море. Потукао је Монголе и освојио Казан 1552. и Астрахан 1556, тако да је Русија овладала цијелим воденим путем Волге, а потом је припојио Сибир.

1745. – Умро енглески државник Роберт Волпол, први британски премијер. Предсједник владе био је од 1721. до 1742, најдуже у историји Велике Британије.

1780. – Рођен српски кнез Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, кнез Србије од 1815. до 1839. и од 1958. до смрти 1860, који је поставио темељ независности Србије. Борио се и у Првом српском устанку, али се 1813. предао Турцима послије пропасти устанка и помогао им да умире Хаџи-Проданову буну 1814, да би 1815. у Такову дигао устанак у којем је потукао Турке. Споразумом с Марашли Али-пашом добио је за Србију ограничену аутономију. Потом је, вјешто користећи неспоразуме Русије и Отоманског царства, издејствовао султаново и међународно признање, што је крунисано хатишерифом из 1830, којим је Србији призната унутрашња самоуправа, а Милошу насљедност кнежевског достојанства. Под притиском Милетине буне, на Сретење 1835. године издао је слободоуман устав, којем су се успротивиле Русија, Отоманско царство и Аустрија, па га је убрзо укинуо. Био је приморан да се 1839. повуче с власти у корист сина Михаила, а на престо га је вратила Светоандрејска скупштина 1858.

keso gradnja 1

1837. – Рођен амерички државник Стивен Гровер Кливленд, предсједник САД од 1885. до 1889. и од 1893. до 1897. Лична честитост и независност учинила га је непријатељем моћне њујоршке организације „Тамани хол“ – огрезле у корупцији и подмићивању – у оквиру његове Демократске странке. Током првог предсједничког мандата настојао је да искорени корупцију и смањи превисоку царинску заштиту, а други мандат је обиљежила финансијска криза и раднички немири.

1842. – Рођен француски писац Стефан Маларме, претеча симболиста, чије се пјесме одликују сугестивном музикалношћу стихова. Знатно је утицао на француску поезију. Дјела: „Поподне једног фауна“, „Пјесме и проза“.

1844. – Рођен руски композитор и диригент Николај Андрејевич Римски – Корсаков, члан композиторске групе „Велика петорица“, чије дјело одликују раскошне оркестарске боје, бриљантна инструментација и виртуозна оркестрација. Ослањао се на музичке мотиве руског и азијских народа. Веома је значајан и као музички педагог: међу његовим ученицима су били и Игор Стравински и Сергеј Прокофјев. Написао је „Принципе оркестрације“, стандардни приручник на свим музичким академијама у свијету. Дјела: опере „Садко“, „Златни пјетао“, „Сњегурочка“, „Царска невјеста“, симфонијске композиције „Фантазија на српске теме“, „Шехерезада“, „Шпански капричо“.

1848. – У Милану избила побуна против Аустрије и аустријски фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки морао је да повуче трупе из града.

1858. – Рођен њемачки инжењер Рудолф Дизел, који је 1893. конструисао први мотор с унутрашњим сагоријевањем на принципу самопаљења. Мотор је по њему добио име.

1869. – Рођен британски државник Артур Невил Чембрлен, вођа Конзервативне странке и премијер Велике Британије од 1937. до 1940. У узалудном напору да избјегне војни сукоб с Њемачком, потписао је крајем 1938. капитулантски Минхенски пакт с вођом Трећег рајха Адолфом Хитлером, што је омогућило нацистима да 1939. раскомадају Чехословачку.

1871. – Радници Париза су почели прву пролетерску револуцију, познату као Париска комуна, чији је непосредни повод био француско-пруски рат. Наоружани радници, названи „комунари“, створили су Националну гарду, Централни комитет као врховно тијело, расписали изборе и прогласили комуну, која је у крви угушена крајем маја 1871.

296300007 545796297331284 2037502310986678388 n 1
Keso gradnja – Tršić!

1913. – У Солуну убијен грчки краљ данског поријекла Ђорђе Први, који је владао Грчком од 1863.

1921. – Бољшевици су војском у крви угушили побуну у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте. Морнари Флоте и радници у поморској бази у Кронштату на острву Котлин у Финском заливу, западно од Петрограда, започели су крајем фебруара 1921. побуну против бољшевичке власти, захтијевајући економске реформе и окончање бољшевичке политичке доминације. Кронштатски морнари и радници су 1917. снажно подржавали бољшевике и били један од највећих ослонаца Октобарске револуције.

1922. – Вођу индијског покрета за независност Махатму Гандија британски колонијални суд је, због тога што је предводио кампању грађанске непослушности, осудио на шест година робије.

1932. – Рођен амерички писац Џон Хојер Апдајк, ироничан али суморан посматрач америчких нарави. Писац снажног интроспективног дара, привидно баналним темама свједочи о моралним ситуацијама модерног човека. Дјела: романи „Бјежи, зеко, бјежи“, „Кентаур“, „Сајам у убожници“, „На фарми“, „Парови“, „Зека се враћа“, „Ожени ме“, „Државни удар“, „Зека је богат“, „Вјештице из Иствика“, збирке прича „Иста врата“, „Голубије перје“, „Музичка школа“, „Проблеми“, „Музеји и жене“.

1936. – Рођен јужноафрички државник Фредерик Вилем де Клерк, који је допринио окончању расне дискриминације. Као предсједник Јужне Африке почетком деведесетих година 20. вијека одлучујуће је утицао да режим апартхејда буде демонтиран.

1936. – Умро грчки државник Елефтериос Венизелос, оснивач Либералне странке и пет пута премијер од 1910. до 1933. Предводио је борбу за ослобођење Крита од Турака и уједињење тог грчког острва у Медитерану с матицом. Склопио је Балкански савез и ушао у Први балкански рат против Турске 1912. и успио је да ојача и прошири Грчку у два балканска и у Првом свјетском рату. Кад су у Првом свјетском рату Централне силе понудиле Грчкој територијалне уступке, под условом да прекрши споразум о савезништву са Србијом и ратује против ње, понуду је одбио, рекавши: „Грчка је веома мала земља да би учинила један тако нечастан гест“. Као премијер је реформисао радничко и аграрно законодавство и реорганизовао копнену армију и ратну морнарицу. У прољеће 1935. је покушао да револуцијом омете обнову монархије, али није успио и морао је да емигрира у Француску, гдје је умро.

1938. – Мексички предсједник Ласаро Карденас национализовао све приватне нафтне компаније – махом стране – и формирао државни нафтни монопол „Пемекс“.

1946. – Француска Гијана, Мартиник и Гваделупа добиле су статус прекоморских департмана и постале интегрални дио Француске.

1948. – СССР из тадашње Југославије опозвао војне стручњаке под изговором да су „окружени непријатељством“, а сутрадан и цивилне, покушавајући да се југословенско руководство притиском натјера да прихвати курс који је наметао Информбиро, односно Москва.

329778815 3307401346178439 817613645692748096 n 1
‼️OGLAS ZA POSAO‼️
„Euro Petrol Oil“ DOO Zvornik, nakon proširenja kapaciteta iskazuje potrebu za dodatnim zapošljavanjem.
1. Radno mjesto: VOZAČ autobusa (1 izvršilac), sa područja Bijeljine i okoline
2.Radno mjesto: VOZAČ autobusa (1 izvršilac), sa područja Vlasenice i okoline
Za prijavu na navedenu poziciju potrebno je da imate:
-Najmanje 2 godine radnog iskustva na istim poslovima,
-SSS – diploma vozača motornih vozila ,
-Vozačku dozvolu D kategorije,
Poželjno je da kandidat posjeduje:
-Digitalnu karticu vozača,
-Licencu za vozača.
Potrebna dokumentacija:
-Biografija
-Dokaz o radnom iskustvu, za poziciju vozača autobusa i gore navedene dokumente,
-Ljekarsko uvjerenje (naknadno dostavljaju kandidati koji budu odabrani za radno mjesto)
☎️ Sve prijave na oglas za prijem u radni odnos CV/biografiju kandidati trebaju dostaviti na mail: office@europetroloil.com ili na broj: 056/260-077
Konkurs ostaje otvoren do popune radnih mjesta.

1956. – Умро је српски православни теолог и бесједник Николај Велимировић, епископ жички и охридски од 1919. до 1944. По завршетку студија теологије у Швајцарској докторирао је теологију на универзитету у Берну, послије чега је дипломирао филозофију на енглеском универзитету у Оксфорду и докторирао у Женеви. По повратку у Србију постао је предавач на Богословском факултету у Београду, 1909. се замонашио, а потом је завршио Духовну академију у Петрограду. Између два свјетска рата основао је Православну народну хришћанску заједницу, познату као Богомољачки покрет, да би заштитио народ од агресивне секташке пропаганде. Нијемци му нису опростили улогу у обарању Тројног пакта крајем марта 1941, па су га у Другом свјетском рату, чим су окупирали Југославију, конфинирали у манастир Љубостиња, потом у манастир Војловица. С патријархом Гаврилом 1944. је заточен у логор Дахау. Умро је у емиграцији у руском манастиру Светог Тихона у Саут Канану у Пенсилванији, а сахрањен је на српском народном гробљу поред манастира Светог Саве у Либертвилу. Мошти су му пренесене у завичај 1991. Дјела: „Религија Његошева“, „Беседе под гором“, „Изнад греха и смрти“, „Душа Србије“, „Србија у светлости и мраку“…

1962. – Потписан споразум о прекиду ватре у Алжиру, чиме је окончан осмогодишњи рат за независност те француске колоније.

1965. – Совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из васионског брода „Васход 2“ и постао први човјек који је „шетао“ космосом.

1965. – Умро бивши египатски краљ Фарук Први, посљедњи монарх Египта. На пријесто је ступио 1936, али је његов владарски ауторитет подлокала неспособност да спријечи британско уплитање у унутрашња питања Египта и војни пораз у првом арапско-израелском рату 1948. С власти су га 1952. збацили побуњени официри, послије чега је принуђен да оде у избјеглиштво и умро је у Риму.

1969. – Предсједник САД Ричард Никсон издао тајну наредбу о бомбардовању Камбоџе.

1970. – Проамерички генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе принц Нородом Сиханук био у посјети Москви.

1975. – Парламент Туниса прогласио Хабиба Бургибу доживотним шефом државе.

1980. – Умро њемачки филозоф Ерих Фром, који је, оживљавајући хуманистичку традицију марксизма, покушао да је примијени на социолошко-психолошке проблеме. Критички је тумачио Сигмунда Фројда и анализирао узроке људског самоотуђења. Емигрирао је из Њемачке пред нацизмом. Дјела: „Бјекство од слободе“, „Човјек за себе“, „Здраво друштво“, „Вјештина вољети“, „Зен-будизам и психоанализа“, „Анатомија људске деструктивности“, „Мисија Зигмунда Фројда“, „Марксова концепција човјека“, „Човјеково срце“, „Бићете као богови“.

1983. – Умро бивши италијански краљ Умберто Други, посљедњи монарх Италије, који је на пријестолу провео само мјесец дана. Постао је краљ у мају 1946, послије абдикације оца Виторија Емануела Трећег, али је и сам абдицирао у јуну 1946, јер су Италијани референдумом одабрали републику, послије чега је морао да емигрира и умро је у Швајцарској.

1994. – Влада под контролом Алије Изетбеговића у Сарајеву и Хрватска су у Вашингтону у присуству предсједника САД Била Клинтона потписале споразум о муслиманско-хрватској федерацији у БиХ, која је касније, Дејтонским споразумом, постала један од два ентитета у бившој југословенској републици БиХ.

1997. – Израелци су почели изградњу јеврејског насеља Хар Хома у источном Јерусалиму, што је изазвало огорчене протесте Палестинаца.

1999. – Шиптарски представници су послије фингираних преговора потписали у Паризу папир који су САД и њени НАТО савезници назвали „међународним мировним споразумом“, према којем је цијела Југославија требало да потпадне под окупацију трупа НАТО пакта. Југословенска делегација одбила је да стави потпис, што је учинио и представник Русије у својству свједока. Шест дана касније отпочела је агресија НАТО пакта на Југославију.

2004. – Хашки трибунал изрекао казну од седам година затвора пензионисаном адмиралу ЈНА Миодрагу Јокићу, који је признао кривицу за напад на Дубровник.

2014. – Потписан Споразум о присаједињењу Русије и Крима и формирању новог ентитета унутар Руске Федерације.

2017. – Умро Чак Бери, амерички музичар, пионир рокенрола.

2018. – Владимир Путин убједљивом побједом на изборима освојио је други заредом шестогодишњи предсједнички мандат у Русији. То је уједно четврти мандат Путина на мјесту предсједника, а био је биран 2000, 2004. и 2012. године.

331345907 591577342416355 708627120190898311 n

(Агенције)

ФОТО: Владика Николај Велимировић