Како је „потопљен“ Бабић: Професор бранио криминализацију клевете, а онда је Поповић објаснио шта све не ваља у КЗ РС

 

Пензионисани професор кривичног права Милош Бабић поново је синоћ покушао да оправда увођење најављених измјена Кривичног законика Републике Српске у који је уведена цијела једна глава кривичних дјела против угледа и части у које спадају и клевета и увреда, али и кривично дјело изношење личних и породичних прилика, пише Српскаинфо.

Бабић је гостујући на РТРС, између осталог, рекао да „криминализација клевете штити новинарство“.

 – Није тачно да се ово односи само на медије, ова кривична дјела се могу вршити и у кафанама. Ако се врше путем медија, путем средстава јавног информисања, онда се ради о тежим облицима кривичлних дијела. Када су у питању новинари он у правилу, ако су његове тврдње истините, нема никакве кривичне одговорности – рекао је Бабић.

Виши асистент на Правном факултету Универзитета у Бањалуци, Игор Поповић коментаришући Бабићево гостовање на РТРС изнио је низ примједби на његове ставове.

 – Како сам схватио, он је и писао нацрт, те је, неизбјежно, и субјективан у свом наступу, јер “брани” своје и дјело колега. Ипак, са одређеним ставовима оних који бране нацрт, се не слажем. Износим свој став – написао је Поповић на Твитеру.

 

Коментаришући Бабићеве изјаве о „казни“ у грађанском праву, Поповић каже да је то нетачно и да вјерује да је ријеч о лапсусу. Он додаје да у грађанском праву говоримо о накнади штете, а то није казна.

 – Стога, садашњи систем тежи да се код жртве успостави стање какво је постојало прије клевете. Даље, казује се да су сви, па и новинари заштићени, јер постоји општа клаузула изузетка (чл. 208д) – нема кривичног дјела ако….. лице докаже истинитост изјаве или ако докаже да је основано вјеровало у истинитост. У овом грму лежи зец, страшан зец. Ова одредба се не може примијенити на увреду. Увреда се, по правилу, састоји од вриједносних ставова који се не могу доказивати – написао је Поповић.

Он као примјер наводи тврдње да је неко “прави правцати жохар” или “сподоба”, што није могуће доказати.Стога, како додаје Поповић, за увреду поменута клаузула изузетка не важи, већ само за клевету.

Он истиче да разлика између увреде и клевете је битна, али често и флуидна, што их чини тешким за регулисање.

 – Истина је да неке (не све!) европске државе имају слична дјела. Но, ако неко има лоше рјешење, не морамо га преписати. Два лоша, убише Милоша. Хрватски закон, нпр. користи термин “јавног интереса” за клаузулу искључења кривичног дјела, а не критеријум истинитости. Хрватска је од 1997. године мијењала ове одредбе 5 пута, чини ми се. Не говори ли ово довољно колико је тешко ваљано регулисати спорна кривична дјела – упитао је Поповић.Он истиче да, ако се позивамо на државе које су криминализовале увреду и клевету, онда је потребно указати и да међународне организације и институције које се баве заштитом слободе говора позивају све државе да декриминализацију ова дјела.

Поповић каже да основ по којем ћемо разлучити да ли је нешто кривично дјело или није треба да буде ЈАВНИ ИНТЕРЕС, а не истинитост навода.

 – Шта ћемо са територијалном примјеном КЗ РС? Учинилац живи у ФБиХ или је изјаву дао током боравка тамо? Желимо ли, заиста, да кривични закон користимо у овим случајевима? – наводи Поповић.

Поменуто је, додаје он, да треба раздвојити текст закона од примјене. Ово је, како истиче Поповић, замка у коју правници често упадају.

 – Правна норма на папиру не значи много. Тек примјеном, право дејствује и постаје видљиво. Зато је изузетно битно предвидјети какав ће ефекат имати закон. Примјена ових кривичних дјела је тешка и у другим државама, а била би и код нас. Нажалост, повјерење у правосуђе БиХ је ниско, колико знам ово стоји у извештајима о БиХ правосуђу – напомиње Поповић.

Он истиче да се не проблематизује висина казни. Садашњи оквир, додаје Поповић, тешко да је усклађен са праксом Европског суда. Као примјер наводи да је тај суд сматрао износ од 3.500 еура којим је хрватски суд осудио особу за увреду, превисоким.

– Дакле, 7.000 КМ је превисока казна за Хрватску, чији је стандард виши него код нас. Професор Бабић каже да онај ко проноси изјаву другог лица, неће кривично одговорати, већ је одговоран изворни говорник. Но, чл. 208б (клевета) користи термин “ко износи или проноси”. Испада да ћемо, ипак, одговарати и ако проносимо туђу изјаву, нпр. путем схаре на ФБ – појашњава Поповић.

Он је на крају похвалио то што су његови професори јавно говорили са позиције своје струке. Таквих дискусија нам, каже Поповић, треба.

 – Ипак, питање ових кривичних дјела кривична није само питање кривичног права, већ исто једнако тако и људских права и слободе говора. Професори кривичног права гледају ова кривична дјела са аспекта своје научне области. То није особина само наших професора, јер и кривичари из Хрватске и Србије бране постојање ових кривичних дјела. Не треба нападати професоре само зато што заговарају увођење ових дјела, то је блесаво – закључује Поповић.

(Извор: Српскаинфо)