Приватним клиникама у Српској за лијечење плаћено 34 милиона КМ

 

Пацијенти који се лијече у Републици Српској све више се одлучују за услуге приватних здравствених установа, а као доказ овој тврдњи говори податак да је Фонд здравственог осигурања (ФЗО) РС за трошкове лијечења пацијената у приватним клиникама у 2022. години издвојио 33,9 милиона КМ, што је чак за пет милиона КМ више него годину раније.

Стручњаци сматрају да ово уопште не треба да изненади, јер грађани губе повјерење у лијечење у установама које послују у губицима, али и због чињенице да се за неки озбиљнији преглед у појединим јавним здравственим установама чека више мјесеци, док се исти код “приватника” може завршити за неколико дана.

Подсјетимо, сви осигураници у Републици Српској имају право на слободан избор породичног љекара, болнице, педијатра (дјеца до шест година) и гинеколога (жене старије од 15 година).

Ово право најчешће користи и Невена Ј. У разговору за “Независне новине” ова Бањалучанка наводи да за лијечење прије бира приватне установе, првенствено јер се у државним дуго чека на преглед.

“Више идем у приватне клинике јер нема чекања као у државним. Скоро сам позвала да се наручим за преглед у државној клиници и понудили су ми термин тек за два мјесеца, док сам приватно дошла на ред кроз неколико дана“, казала је она, истичући и то да су приватне клинике савременије.

“Додала бих и да је особље много љубазније него што је то случај у државним установама”, казала је Невена.

А грађанима је, када су у питању приватне клинике у Републици Српској, тренутно на располагању њих око 100, са којима ФЗО РС има потписане уговоре (у то се не рачунају апотеке).

Колико је повјерење у “приватнике” говори податак да је у претходне три године за трошкове лијечења ФЗО РС исплатио око 84 милиона КМ.

“У току 2022. године, за услуге које су осигураницима пружале приватне установе, а које имају уговор са Фондом, издвојено је 33,9 милиона КМ. Ти трошкови су у 2021. години износили 28,5 милиона КМ, а у 2020. години 21,8 милиона КМ“, саопштили су за “Независне новине” из ФЗО РС.

Подсјећају да је уговорима са клиникама предвиђено углавном консултативно-специјалистичка здравствена заштита, педијатрија и гинекологија, као и одређене дијагностичке и терапијске процедуре, породична медицина, продужена медицинска рехабилитација и др.

Поред тога, из Фонда кажу и да у приватним установама пацијенти имају већину услуга као у јавним, а признају и да пацијенти краће чекају на преглед и дијагнозе.

“Примјера ради, да нису и са приватним установама уговорене дијагностичке услуге, попут магнетне резонанце и ЦТ-а, на ове услуге би се знатно дуже чекало него што је то сада случај“, истичу су из ФЗО РС.

Пацијенти се у тим установама регуларно примају на упутницу, као и у државној болници, кажу из једне бањалучке приватне клинике. Додају да сваког дана имају најмање 40 пацијената.

Огњен Бодирога, члан Одбора за здравство, рад и социјалну политику Народне скупштине РС, сматра да је један од главних узрока што пацијенти “бјеже” из јавних здравствених установа то што су се клинички центри “претворили у приватно власништво”.

“Грађани то, наравно, виде. Они схватају како се у том установама запошљавају љекари, да је малтене све преко странке, да више није ствар да ли је неко стручан или није, већ да ли сте партијски подобни. Зато је повјерење грађана веће у приватне клинике“, каже Бодирога.

Додаје да наведено води ка још већем проблему, а то је егзодус доктора из Републике Српске и БиХ, те тврди да су се из Фоче читаве породице доктора иселиле.

“Такође, разлог што се иде у приватне клинике, иако су оне скупље, јесте и то што се за лијечење не гледа цијена, већ адекватна њега и да ли установа у коју одлазе улива повјерење“, додао је Бодирога.

Такође, упућени у ову проблематику кажу да су приватне здравствене установе у Српској на лијечењу пацијената зарадиле много више новца него што то показују званични подаци, јер поред чињенице да је повећан број пацијената који упутницом долазе на њихову адресу, постоји и огроман број грађана који услуге приватних клиника користе без претходне папирологије.

(Извор: Независне новине)