Ко ће радити на универзитетима: Академска каријера или ИТ сектор – добри математичари више немају дилему

 

Због бољих услова у индустрији, све мање младих бира да гради академску каријеру – на техничким факултетима. Проблем је продубио долазак великих ИТ компанија које нуде много боље услове од професорске и наставничке плате. На факултетима у Србији страхују да би дугорочно могли да остану без асистената и сарадника у настави. Талентовани математичари и информатичари за останак траже веће плате и улагање у научно-теоријске пројекте, пише РТС.

Најуспјешнији на факултетима природно-математичких наука често су први избор великих ИТ компанија. Нуде им и до три пута веће плате, па тако све лакше одустају од академске каријере.

 – На факултету је тај проблем почео да се осјећа претпрошле године када није било довољно кандидата за сарадничка мјеста. Ми смо расписали за десетак места, пријавило се 6 кандидата – каже проф. др Зоран Ракић, декан Математичког факултета.

Они који на факултету остају, посвећују му тек пола радног времена. Остатак дана је за додатни ангажман у сектору, а када их нагомилане обавезе приморају да пресијеку, индустрија је најчешћи избор.

 – Проблем настаје негдје између треће, четврте, пете године рада на факултету зато што они у фирмама постају битни људи, а на факултету су ту докторске студије, ту је држање наставе за велики број студената, такође избори у звање све до редовног професора су на одређено вријеме. Тако да је врло неизвјесно шта ће се десити са академском каријером – каже Денис Аличић, инжењер за вјештачку интелигенцију и асистент на Математичком факултету.

На путу ка звању професора одржава их љубав према науци и истраживачком раду. Да је јаз у платама у иностранству много мањи, свједочи професорица која је знање стицала у Берлину, Бечу и на Оксфорду.

 – Мислим да су у иностранству већа улагања у науку и самим тим веће су могућности. Можда постоји јача веза између науке и индустрије због чега постоје њихови заједнички пројекти финансирани од стране индустрије па су значајно и већа финансијска средства – каже проф. др Драгана Радојичић са Економског факултета.

Још већи проблем је недостатак наставника математике, а све је мање заинтересованих за тај позив.

На Математичком факултету у Београду било је мјеста за седамдесеторо студената, а само деветоро дошло је по индекс на модулу Професор математике и рачунарства. Рачуница је јасна, ако се нешто не предузме, може се доћи и до нуле.

Поред веће плате, мотивација би могло да буде и рјешење стамбеног питања, које је једном већ успејло да умањи дефицит наставника математике за вријеме Југославије. Ипак, они који раде са омладином најбоље знају да није све у новцу.

 – Ми смо нација која је врло талентована за математику, али тај таленат треба развијати. Ви можете бити сјајан, успјешан програмер, али ако имате дијете које неће послије ко имати да научи математику, онда треба да ставите прст на чело и да се питате да ли ви можете лично да допринесете да ово друштво има добро образовање за дјецу, јер то су све наша дјеца – рекла је Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије.

Они који се за то бескомпромисно боре постају легенде. Један од њих био је и чувени наставник математике Јован Кнежевић, који је изненада преминуо, а његови успјешни ђаци и колеге одали су му почаст.

(Извор: РТС)