Само да плате не повећавају: Како послодавци виде рјешење кризе

 

Послодавци у Републици Српској сматрају да уопште није рјешење у усклађивању плата са инфлацијом већ у смањењу цијена! Ово за Српскаинфо каже Дејан Мијић, потпредсједник Уније удружења послодаваца РС, који тврди да такво повећање плата води ка уништавању појединих привредних грана.

Влада својим мјерама треба да, како тврди, спријечи дивљање цијена.

 – Ја нисам у Влади, али мислим да има рјешења. Рјешење је и штедња у јавном сектору. Није реално да нама радници бјеже у јавни сектор и да онда неко јавно каже како међу њима има и оних који примају плате, а сједе по кафанама, умјесто да раде на послу. Такве ствари у реалном сектору су незамисливе. Код нас и власник и директор, а камоли радник, раде један и по посао и немамо луфта за неке ствари које се дешавају у јавном сектору – истиче Мијић.

 

Сива зона

С друге стране, увјерава он, у Европској унији се уопште не труде да повећавају толико плате већ да смање цијене.

 – Приморавањем на повећање минималне плате реални сектор се све више гура у сиву зону. Јавна је тајна да се овдје исплаћују плате из добити. Већина послодаваца сматра да је то регуларно, да је то њихова остварена добит и из тога исплаћују раднике. То могу да раде одређене гране, одређене не могу. Зато долазимо у ситуацију да ћемо оваквим неконтролисаним растом најниже плате и плата довести до одумирања одређених сектора. Ја се налазим у јавном превозу путника, то је сектор који не може да прати тај раст плата са овим цијенама, које су превелике за путнике – наводи Мијић.

С друге стране, радници имају аргумент да им сваког мјесеца плата мање вриједи због константног поскупљења.

– Зато Влада треба својим механизмима да заустави раст цијена – сматра Мијић.

Доприноси

На констатацију да је Влада ФБиХ на приједлог пословне заједнице упутила у скупштинску процедуру одређена законска рјешења у циљу повећања плата у реалном сектору, Мијић каже да су такве повишице могуће и у Републици Српској.

– Један од начина је да урадимо оно што је учинила Црна Гора, а то је да се финансирање здравства пребаци на приходе од индиректних пореза, а да се укину доприноси за здравство и тај дио да се пребаци за плате – сматра потпредсједник Уније удружења послодаваца РС.

Друго, како каже, послодавци имају информацију да је висок ниво пуњења буџета, па би Влада РС могла смањити збирну стопу доприноса.

Влада Федерације БиХ предложила је повећање неопорезивог дијела дохотка на 1.000 КМ у циљу повећања плата у реалном сектору. У Републици Српској је толики износ неопорезован од 2022. године, када је и смањена стопа пореза на доходак са десет на осам одсто. Тада је послодавцима смањена и збирна стопа доприноса са 32,8 на 31 одсто. Осим тога, Влада РС је пословној заједници прошле године укинула и неке парафискалне намете, који се мјере милионима марака. Резултат свега тога је да је прошле године пословна заједница зарадила готово три милијарде конвертибилних марака. Порез на добит је већ годинама исти, за разлику од осталих директних пореза и доприноса, које Влада константно коригује. Пословна заједница нема порез на дивиденду.

Јавни сектор

Упркос свему томе, тврде да немају простора за повећања плата.

Анализирајући посљедње податке које објављује Завод за статистику РС, просјечне плате у реалном сектору су порасле за 100 до 150 конвертибилних марака. Односно, највећи раст плата до 20 одсто остварен је у најмање плаћеним дјелатностима у реалном сектору. Тако је званична просјечна плата у грађевини у новембру 2021. године била 750 КМ, а новембру прошле године 875 КМ. У трговини је била 799, а повећана је на 961 КМ. Мада, постоје и фирме које уопште нису повећавале плате запосленима.

То није случај у јавном сектору, који је прошле године неколико пута повећавао плате. Тако је просјечна плата у новембру 2021. године у јавној управи била 1.299 КМ, а повећана је на 1.533 КМ.

За странце 1.400 дозвола

Послодавци у Републици Српској ће у 2023. години моћи да запосле 1.400 страних држављана јер је толики број дозвола одобрила Влада Српске. Данко Ружичић, потпредсједник Савеза синдиката за привреду Српске, каже да се од 1.400 дозвола за рад њих 400 односи на обнављање постојећих. Он сматра да је тај број страних радника у Српској занемарив у односу на укупан број радника којих, по званичним информацијама, има око 289.000.

– Углавном су то грађевински радници које виђамо у Бањалуци на грађевинама. Није проблем довести такве раднике да раде, али послодавци не могу да замјене све раднике у привреди са тим увозним људима. Не могу доћи у фабрику да раде ако нису обучени за ту врсту послова. Могу да нађу за физичке и мануелне послове у грађевини неког ко зна да чита грађевинске пројекте, и у пољопривреди, али не могу за сваку дјелатност – сматра Ружичић.

(Извор: Српскаинфо)