Предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић казао је за “Глас Српске” да им посљедњих година временски услови задају много проблема, што је случај и ове зиме.

 – Нисмо одушевљени с временским приликама, али на њих не можемо утицати. Вјерујемо да ће бити захлађења, али биће касно јер вегетација није ни стала, а година је почела с високим температурама и с доста влаге. Код раних сорти штете ће бити евидентне – рекао је Дојчиновић.

Према његовим ријечима, хладни дани и снијег неопходни су да се спаси што се спасити може.

 – Није добро ни за јабуку, шљиву, али ни брескве и трешње. Овакве временске околности не погодују ни крушки. Треба нам између 600 и 700 ледених сати, односно мјесец дана да су температуре између минус осам и минус 12. Тада бисмо имали смирено стабло – рекао је Дојчиновић.

Додаје да је рано причати о штетама, али већ је јасно да ће бити посљедице огромне. 

 – Сигурно ћемо то осјетити, а на ранијим сортама имаћемо са сигурношћу штету, јер су пупови већ крупни. Осим високих температура, тешко да ћемо избјећи и прољећне мразеве али и суше љети – рекао је Дојчиновић.

Не крије да често гледа у небо али и прогнозе метеоролога које и нису оптимистичне.

 – Захлађење и снијег и сада би дошли у прави час, још није касно да се спаси сезона. Хладноће нема без снијега, а када је топло вријеме није добро јер биљка ради, па касније пуп експлодира. Кључно је да крај јануара и фебруар буду хладнији – рекао је Дојчиновић.

Проблем је и с продајом прошлогодишњег воћа гдје улогу игра поново топло вријеме.

 – Воће се слабо тражи на високим температурама. Имамо веома лошу продају, али и проблем са цијеном – рекао је Дојчиновић.

Воћар из Угљевика Дарко Милошевић рекао је за “Глас Српске” да воћке у мајевичком крају мирују.

 – Трешња је најугроженија, на њој се примијети да је вегетација почела. Највећи је проблем ако је воћка исцрпљена ушла у период мировања, да је рано одбацила лист, а воћке које су добро нахрањене и његоване лакше ће пребродити све проблеме – рекао је  Милошевић.

Он додаје да би најбоље било биљкама да у овом периоду буде минус 15.

 – Све воћне врсте требало би да прођу хладне сате да пупољци дозрију како треба и да се биљка припреми за нову вегетацију. Ми немамо више идеалне зиме и поједине воћне врсте губе приносе – рекао је Милошевић, додајући да само не буде снијега у априлу јер би и тада имали проблем.

Теслићки малинар Драгомир Павловић наглашава за “Глас” да би ниске температуре и снијег зауставиле вегетацију.

 – Било би боље да је снијег, него сунце јер су се пупови већ зазелењели. Дешава нам се проблем да сок уђе у пупове и касни мразеви то униште, слично је и са осталим воћем. Плашимо се и касних мразева који оштете имунитет воћке – рекао је Павловић и нагласио да је и лани било тешко јер плод није могао до краја остати на грани због временских неприлика.

Пчеле

Драгомир Павловић бави се и пчеларством, а високе температуре за ово доба године никако не иду наруку ни њима.

 – Некад је у другој половини фебруара кретао први унос полена у кошнице на нашем подручју, а сада већ за Нову годину су пчеле излазиле и радиле. Унос је био као пуно прољеће, а на овај начин повећава се потрошња хране, а та пчела која сада ради практично неће вратити ништа, јер неће доживјети бујну вегетацију – рекао је Павловић.

(Извор: Глас Српске)