Догодило се на данашњи дан, 9. септембар

1087. – Умро енглески краљ Вилијам Први, назван Вилијам Освајач, прије доласка на пријесто 1066. нормански војвода, први нормански краљ Енглеске, који је претворио сељаке у кметове и тако постао творац енглеског феудализма. С норманским и француским ритерима је, уз благослов римокатоличког поглавара – папе, упао у тада православну Енглеску и 1066. у бици код Хестингса у јужној Енглеској побиједио војску краља Харолда. Потом је као енглески монарх конфисковао посједе англосаксонског племства и учврстио краљевску власт, којој је потчинио све феудалце.

1513. – Шкотски краљ Џејмс Четврти погинуо у бици против Енглеза код Флудена, послије упада у покрајину Нортамберленд, а његове снаге су доживјеле тежак пораз. На пријесто је ступио 1488, наслиједивши оца Џејмса Трећег кога су убили побуњеници. Убрзо је скршио побуну, обезбиједио унутрашњу стабилност земље и учврстио монархију, али је за њега кобна била обнова непријатељстава са Енглезима, која је кулминирала инвазијом на Нортамберленд. Упамћен је и као мецена шкотских пјесника Вилијама Данбара и Гевина Дагласа.

1585. – Рођен француски државник – кардинал Арман Жан ди Плеси Ришеље, који је као свемоћни министар иностраних послова и рата краља Луја Тринаестог поставио циљ да Француску учини првом силом Европе. Градећи апсолутистичку монархију, ограничио је утицај римокатоличке цркве, папе и племства. Угушио је устанак хугенота и лишио их политичких права, али им је оставио вјерску слободу. Земљу је увео у Тридесетогодишњи рат да би ослабио моћ њемачког царства. Наставио је колонијално ширење Француске и почео колонизацију у сјеверној Америци и сјеверној Африци. Помагао је развој пољопривреде, трговине и просвјете. Основао је 1635. године Француску академију.

1737. – Рођен италијански љекар и научник Луиђи Галвани, који је 1789. пронашао галвански електрицитет и назвао га „животињским магнетизмом“. Његово име носе многи инструменти и ознаке у електромагнетизму и електротехници.

1772. – Рођен српски писац и глумац Јоаким Вујић, отац српског позоришта. Гимназију је учио у Калочи и Сегедину, права у Пожуну /Братислава/, доста је путовао учећи стране језике. Прва „театрална представленија“ је приредио у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. У Србији је с прекидима боравио од 1833. до смрти 1847. и као „књажевско-сербског театра директор“ основао је 1834. и 1836. прве позоришне трупе у Крагујевцу и Београду. Био је противник језичке реформе Вука Стефановића Караџића. Написао је „Путешествија“ и 21 драмско дјело, укључујући „Крешталицу“, „Фернанда и Јарику“ и „Љубовнају завист через једне ципеле“.

1828. – Рођен руски писац Лав Николајевич Толстој, великан свјетске књижевности који је посједовао огромну и оригиналну стваралачку снагу. Прва дјела је написао на Кавказу, гдје се као добровољац борио против Турака. Послије Кримског рата, у којем је био официр, повукао се на имање у Јасну Пољану. Разобличавао је тешко друштвено стање у Русији, писао против бракова склапаних ради интереса, неправедних судова, рата, лицемерја Цркве, експлоататорског племства, царског самодржавља и терора. Сликао је ненадмашно стравичну биједу сељака и све видове насиља. Због реалног приказивања живота долазио је у сукоб са властима и са Руском православном црквом, која га је екскомуницирала. Умро је 1910. одбивши претходно да се измири са Црквом. Дјела: романи „Рат и мир“, „Васкрсење“, „Ана Карењина“, приповијетке „Севастопољске приче“, „Козаци“, „Отац Сергије“, „Кројцерова соната“, „Хаџи-Мурат“, „Народне приче“, драме „Живи леш“, „Царство мрака“, „Свјетлост у тами свијетли“, студије „Шта је умјетност“, „Моја исповијест“, „У чему је моја вјера“, „Не могу да ћутим!“, „Па, шта да радимо?“, мемоари „Дјетињство“, „Дјечаштво“, „Младост“.

1835. – У Француској изгласани тзв. „септембарски закони“ ради сузбијања радикалних покрета и завођења цензуре штампе.

1898. – Умро француски писац Стефан Маларме, претеча симболиста, чије се пјесме одликују сугестивном музикалношћу стихова. Знатно је утицао на француску поезију. Дјела: „Поподне једног фауна“, „Пјесме и проза“.

1901. – Умро француски сликар и графичар Анри Тулуз Лотрек, мајстор литографије, један од великана француског импресионизма 19. вијека. У кругу боема на Монмартру био је стални посјетилац кабареа, плесних локала, циркуса и јавних кућа, што су били мотиви његових уља и гвашева. Његови цртежи су изразито јаког колорита, а натурализам еротских сцена није никада ласциван или сензационалистички.

1914. – Успјешном контраофанзивом француских трупа, потпомогнутих британским експедиционим корпусом, у Првом свјетском рату је послије четири дана тешких борби окончана прва велика битка на ријеци Марни у Француској, током које су укупни њемачки губици процијењени на 800.000 људи.

1944. – Дан послије продора совјетских трупа у Другом свјетском рату капитулирала је фашистичка Бугарска и умјесто монархофашистичког режима формирана је прокомунистичка влада Отечественог фронта. Умјесто збаченог Константина Муравјева премијер је постао Кимон Георгиев.

1945. – Трупе САД се на крају Другог свјетског рата искрцале у Јужној Кореји, совјетске су од Јапана преузеле Сјеверну Кореју, а 38. паралела је постала линија подјеле двију корејских држава.

1948. – Послије повлачења совјетске војске на сјеверу корејског полуострва проглашена Народна Демократска Република Кореја.

1976. – Умро кинески револуционар и државник Мао Це Тунг, један од оснивача Комунистичке партије Кине, који је 1949. у Пекингу прогласио Народну Републику Кину. Прве јединице Црвене армије је створио с Чу Деом 1931, а руковођење партијом је преузео 1935. У октобру 1934. с Чуом је повео „Дуги марш“ својих јединица, што се показало одлучујућим у грађанском рату против присталица Чанг Кај Шека и у борбама против јапанске окупационе армије. Крајем педесетих и почетком шездесетих година 20. вијека приклонио се догматској политици која је кулминирала у Културној револуцији.

1991. – Совјетска република Таџикистан прогласила независност.

1993. – Израел и ПЛО споразумјели се о међусобном признавању.

1995. – Авиони НАТО пакта почели другу серију бомбардовања Републике Српске.

1995. – Са америчког брода „Нормандија“ у Јадранском мору лансирано 13 крстарећих ракета типа „томахавк“ на циљеве у околини Бањалуке, док је истовремено авијација НАТО-а уништила радио-релејни торањ на Мајевици, чиме је настављено систематско уништавање телекомуникационих система у Републици Српској.

1996. – У тајфуну који је погодио приобална подручја економски најразвијеније кинеске провинције Гуангдонг погинуло више од 130 људи.

1999. – Румунија забранила југословенским бродовима пловидбу румунским водама.

2001. – Југословенски репрезентативци освојили првенство Европе у кошарци, на другом мјесту Турска, а на трећем Шпанија.

2003. – Словенија укинула обавезно служење војног рока.

2003. – Умро амерички научник Едвард Телер, један од твораца хидрогенске бомбе и један од учесника у пројекту Менхетен који је довео до производње атомске бомбе током Другог свјетског рата.

2008. – На локалитету Скелани у општини Сребреница археолози открили остатке римске архитектуре.

2010. – У Буенос Аиресу умро дански шахиста Јерген Бент Ларсен. Ларсен се четири пута борио за наслов свјетског првака – 1965, 1968, 1971. и 1977. године. Играо је против Бориса Спаског и Бобија Фишера, који су 1972. године били протагонисти највећег шаховског двобоја икада одиграног у историји.

(Агенције)

На фотографији: Јоаким Вујић