ЦИН: Репрезентација дијабетичара БиХ у малом фудбалу лажним дијагнозама до три титуле

ЦИН: Репрезентација дијабетичара БиХ у малом фудбалу лажним дијагнозама до три титуле

Фото: Фејсбук

 

Након три освојене титуле европских првака чланови репрезентације малог фудбала дијабетичара из БиХ откривају дуго чувану тајну: није било ферплеја јер су играчи имали лажне дијагнозе.

Поносни на успјехе своје селекције дијабетичара, она је одмиља названа „најслађом репрезентацијом“. Међутим, вријеме је показало да успјех ових спортских хероја није настао на ферплеју те да њихове побједе нису биле довољно слатке за славу.

Скривајући у свом саставу фудбалере који немају шећерну болест, репрезентација је од 2016. до 2019. године трипут освајала титулу европског шампиона на првенству Диа ЕУРО, открили су новинарима Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) поједини чланови тима.

Репрезентација је тако прекршила основно правило да на првенству могу играти само дијабетичари.

Бивши селектор Саша Витковић и играч Зијад Карчић тврде да је улазак лажних дијабетичара у репрезентацију омогућио њен оснивач и клупски доктор Мидхат Мујић. Он је дјечији дијабетолог у Клиничком центру Универзитета у Сарајеву (КЦУС) који је здравим одраслим играчима писао увјерења и давао упутства о фингирању болести.

Мујић је организаторима првенстава слао увјерења о болести фудбалера у којима их је обавјештавао да тачност података гарантује КЦУС. Документе је овјеравао властитим и печатом Педијатријске клинике. Новинари су пронашли више увјерења која потврђују те исказе. Међутим, из ове здравствене установе кажу да не стоје иза ових налаза и да њихов радник није смио користити печат Клинике за приватне потребе.

Ђак спорт Зворник!

Мујић је седмицама обећавао да ће говорити за ЦИН, да би у кратком разговору рекао само да су сви репрезентативци дијабетичари, што потврђују увјерења других дијабетолога, али да поједини играчи то не желе признати. „Сад ти кажем, сви они крију да имају дијабетес.“

Ипак, новинари у медицинској документацији четворице репрезентативаца, којој су имали приступ, поред Мујићевих увјерења и једног налаза нису пронашли друге налазе.

Иако је обећао уступити документе других љекара који доказују његове тврдње, Мујић то није урадио. Новинари ЦИН-а су мјесец дана интензивно покушавали договорити интервју са њим, а у два наврата су га дочекали испред Педијатријске клинике. Сваки пут је обећавао да ће детаљно објаснити како су настајале потврде, али то никада није урадио. У кратким разговорима је давао контрадикторне информације. Испрва је потврђивао да је на увјерењима користио печат Педијатријске клинике, да би касније негирао да је то рекао. Током овог периода Мујић је био хоспитализиран, оптуживши новинара да је узроковао његове тегобе.

Болест на папиру

Бивши селектор Саша Витковић каже да је селекција, у коју су на почетку заиста били позивани само дијабетичари, прво европско првенство играла у румунском Цлују 2015. гдје су освојили четврто мјесто. Ствари су се промијениле већ сљедеће године на првенству у Сарајеву.

Босна и Херцеговина (БиХ) је 2016. код куће први пут постала шампион Европе, а у тиму је дебитовао Седин Мулаосмановић Кенеди. За овог играча прволигашког футсал клуба „Жељезница“ из Трнова двојица бивших колега из репрезентације тврде да није дијабетичар.

У његовом електронском здравственом картону у рубрици хроничне болести није било података о дијабетесу, а увјерења и налази са потписом доктора Мујића обиловали су супротним подацима.

Према увјерењима, Мулаосмановић је прво оболио од тежег облика дијабетеса – тип 1, а потом од лакшег – тип 2.

Снижење на све женске торбе 💥💥💥 -20% 💥💥💥 Ваш Схоотер – Зворник!

Сарајевски дијабетолог Мирза Османагић каже да је то готово немогуће. Дијабетес типа 1 настаје уништењем појединих ћелија гуштераче која зато потпуно губи способност регулације шећера па обољели морају узимати инзулин, док дијабетичари типа 2 шећер обично регулишу таблетама.

„Да се тип 1 пребаци у тип 2, то је баш поприлично тешко појмљиво за нас љекаре“, каже Османагић и додаје да увијек постоји могућност погрешне дијагнозе.

Према свједочењу бившег селектора репрезентације Витковића, грешке није било, а медицина је свакако била у другом плану. Каже да је Мулаосмановић његов комшија из Трнова и да га је он довео у репрезентацију знајући да није дијабетичар.

„Фалио нам је играч и ја сам довео овога (…) Мулаосмановића. Ја сам га довео јер ми је речено тако фали нам играч, треба нам један. Ал, није био дијабетичар. Углавном, папири су завршени као да је дијабетичар“, каже Витковић и потврђује да их је писао и овјеравао Мујић.

Мулаосмановић је био љут због питања о његовом здравственом стању. Испрва је пристао да прича са новинаром ЦИН-а, али се касније предомислио и поручио да се обратимо др Мујићу. У кратком разговору је рекао да је дијабетичар, али је одбио показати налазе којима то потврђује: „Наравно да јесам. Има три-четири године. Тип 2 дијабетичар. Шта сад ви имате истраживати?!“

У његовој документацији наведени су различити подаци о времену његовог оболијевања, али ниједан не потврђује оно што Мулаосмановић говори.

Глума и лажи

Седин Мулаосмановић је након сарајевског пропустио првенство у Букурешту 2017. године па су Зијад Карчић и голман Амер Шарић појачали екипу.

Обојица су пред наступ добили потврде о болести и Карчић не крије да је његова потврда лажна. Он каже да је у репрезентацију дошао на наговор саиграча из сарајевског футсал клуба „ДиаБиХ“. Доктор Мујић је један од његових оснивача.

Карчић каже да је пристао на лажирање здравствене потврде јер је имао велику жељу да игра за репрезентацију и носи грб БиХ: „Тачно је да смо лажирали тај папир. Отишли смо у Букурешт, одиграли смо. Написан је тај папир да имам тип 1 и то је то.“

Мујић му је дао и апарат за мјерење шећера у крви и тракице које је морао носити током првенства. Објаснио му је како ће се понашати ако организатори првенства проведу контролу крви.

„Ако би мене неко питао: јесам, дијабетичар сам, имам тип 1 и да покажем тај папир на којем је то написано“, објашњава Карчић и додаје да контрола ипак није било.

Улогу дијабетичара је, каже, глумио и током окупљања репрезентација на ручковима у заједничком ресторану: фингирао је давање инзулина тако што је на кожу прислањао дозер са чепом.

Тврди да му је др Мујић сугерисао да о овоме не прича са новинарима ЦИН-а.

„Зове нас који треба да лажемо у његово име. Рекао је да не говорим ништа пред камерама и да кажем да имам тип 1 и да ви то не можете никако провјерити“, каже Карчић.

За разлику од њега, репрезентативни голман Амер Шарић и даље тврди да има дијабетес тип 2, али нуди неувјерљива објашњења о болести.

Он каже да своје стање није пријавио Заводу за спортску медицину Кантона Сарајево који издаје потврде о здравственој способности играча како би могли играти у лигашким такмичењима. Ипак, он данас брани за Футсал клуб „Коњиц“ који ће од ове године играти у државној премијер лиги.

Директор Завода Аднан Хаџимуратовић каже да спортисти обавезно пролазе прегледе и лабораторијске налазе и да би повишен шећер у крви био сигнал за преглед код дијабетолога.

„Они морају имати уредну крвну слику“, закључује он.

Иако дијабетолог Мирза Османагић тврди да би сваки дијабетичар требао макар двапут годишње контролисати стање код свог доктора, Шарић каже да нема дијабетолога и да не провјерава шећер у крви. Терапију је узимао прије годину, а налазе крви је радио прије три године као члан репрезентације.

„Мени је оно нешто што крв лучи – дозвољено је хиљаду и нешто, ‘вако – мени је у то вријеме шест хиљада лучило – пет пута више”, покушао је објаснити Шарић.

Послије Букурешта наступио је и на Европском првенству у Братислави 2018. гдје је БиХ по други пут постала шампион.

Бивши селектор Витковић каже да су у петочланом тиму истовремено играла тројица здравих играча.

Репрезентација је за ово првенство појачана Ибрахимом Хршумовићем, једним од најбољих играча футсала у БиХ који данас игра за А селекцију. Уз њега у тим се вратио и Седин Мулаосмановић.

Њих двојица су били најзаслужнији за побједу 5:0 у финалу против Хрватске – Мулаосмановић је дао два гола, а Хршумовић један. Селектор Витковић и играч Карчић тврде да ни Хршумовић није дијабетичар.

Драги кандидати,
право је вријеме да започнете оспособљавање за возача Б, Ц1, Ц или Д категорије . Спремили смо одличне погодности за све наше кандидате као што су бесплатан превоз за вријеме обуке и увијек популарно плаћање на рате. Желите да обрадујте некога за 18. рођендан поклон боном за оспособљавање за возача, помоћи ћемо Вам око припреме изненађења. Чекамо вас.
Информације на телефон: 056/490-394 или 065/448-502!

Он похађа Полицијску академију у Сарајеву. У његовом прошлогодишњем љекарском увјерењу Завода за медицину рада и спортску медицину из Зенице не спомиње се дијабетес. У Заводу тврде да би то сигурно био случај ако особа болује од ове хроничне болести.

Хршумовић каже да повремено пије лијек Сиофор, док у потврди др Мујића за учешће на првенству у Братислави пише да пије Јанувиу. Сиофор се обично користи као почетна терапија блажег облика дијабетеса, док се Јанувиа прописује када са Сиофором није могуће регулисати шећер.

Хршумовић каже да потврду никада није видио и да он није регистрован као обољели:

„Није ме нико испитивао детаљно о томе. Добио сам понуду да одиграм за паре, да зарадим нешто пошто сам студирао тад. Отишао, одиграо своје, одрадио и то је то.“

На наредном европском првенству у Украјини 2019. БиХ је по трећи пут освојила титулу. Опет су међу најзаслужнијима били Хршумовић и Мулаосмановић који су у полуфиналу са Хрватском дали све голове за побједу 4:1.

Репрезентацију је водио Витковићев насљедник Нијаз Мулахметовић који тврди да су му сви играчи били представљени као дијабетичари те да му је др Мујић рекао да су имали тромјесечне контроле и тестирање у Украјини које је прошло без примједби.

Новинари ЦИН-а су контактирали још седморицу играча од којих већина каже да не зна ништа о здрављу саиграча, док неколицина тврди да су сви у тиму били дијабетичари.

Странци сумњали у фудбалере из БиХ

Селектор хрватске репрезентације Марио Житник каже да се на првенствима сумњало да се међу бх. играчима налазе они који нису дијабетичари, али да није било одговарајућих љекарских контрола.

„То је, једноставно, почело ко некаква прича јер, оно што кажем, сваки дијабетичар ако води бригу о свом дијабетесу, онда мјери шећер – мјери га прије јела, мјери га послије јела, мјери га на полувремену, мјери га за вријеме утакмице. Е сада, да ли је неко примијетио да неко не даје инзулин, да нема никакве потребе за самоконтролом. (…) Ево, чак не могу ни рећи када је почела та прича“, каже Житник.

Драги наши, код нас можете изнајмити аутобусе за ванлинијски превоз капацитета од 19 до 57 мјеста…Путујте удобно и сигурно на све дестинације…Ваше је само да кажете вријеме поласка и дестинацију, све остало је наша брига…Ваш ЕП оил!

И бивши селектор Витковић се сјећа да су контроле биле неадекватне и ријетке те да су странци примијетили да поједини бх. фудбалери играју у високом темпу, а притом не губе на снази нити упадају у хипогликемију као дијабетичари: „Право да вам кажем, ја сам ту имао проблеме са странцима јер су људи примијетили да су то здрави момци.“

Професор на Факултету спорта и физичког васпитања у Сарајеву Ерол Ковачевић каже да је спортистима са дијабетесом много теже да се баве врхунским спортом.

„Морате бити много више посвећени да бисте остварили одређени спортски резултат у односу на човјека истих предиспозиција који није дијабетичар. И у том смислу, та ствар није ок, није уреду. Прије свега, то је етичко питање.“

Двоструки трошкови смјештаја и транспорта

Током четири године за учешће репрезентације дијабетичара на првенствима у иностранству и организацију првенства у Сарајеву утрошено је најмање 200 хиљада КМ. Донатори – институције и компаније из БиХ – новац су уплаћивали на рачуне удружења која су била дужна оправдати трошкове.

Анализа дијела документације показује да су Спортско удружење особа са дијабетесом (ДиаБиХ) и Дијабетолошко удружење Федерације БиХ (ДУФ) приказивали дупле трошкове транспорта за иста првенства или издатке за смјештај у хотелима који нису били предвиђени за смјештај спортских екипа. Оснивач и један од руководилаца ових удружења био је др Мидхат Мујић.

Према извјештају ДУФ-а, трошак превоза играча на првенство у Букурешт 2017. износио је 5.500 КМ, док је ДиаБиХ приказао издатак од 4.500 КМ. Репрезентација од 14 особа је на ово првенство путовала у два комбија од којих је један био дониран на бесплатно кориштење. Упркос томе, у извјештају је наведено да су се до Букурешта превезли аутобусом. И трошкове смјештаја приказивали су различито. ДиаБиХ је у извјештају навео да је за смјештај екипе платио 6.141 КМ, приложивши потврду о плаћању. Истовремено, ДУФ је приказао да су трошкови смјештаја били 6.700 КМ.

ДиаБиХ је Министарству културе и спорта Кантона Сарајево оправдао донацију од 6.000 КМ за првенство у Братислави 2018. године. Навели су да је највећи дио потрошен за смјештај у Хотелу „Плус“ иако на званичној страници првенства пише да су сви учесници били гости студентских домова „Студент Хоусинг Дружба“.

Ваш Еуро петрол оил!

(Извор: цин.ба, независне.цом)

Copyright © 2018-2022 Infobirač. Sva prava zadržana.