Догодило се на данашњи дан, 16. мај

Догодило се на данашњи дан, 16. мај

 

1532. – Шпански освајач Франсиско Писаро с малом групом војника искрцао се на сјеверну обалу Перуа. Годину дана касније освојио је ту земљу и сурово угушио побуну Инка.

1703. – Умро француски писац Шарл Перо, аутор чувене збирке бајки „Вилинске приче“, у којој су дјеци широм свијета познате бајке „Мачак у чизмама“, „Црвенкапа“ и „Успавана љепотица“. Остала дјела: „Вијек Луја Великог“, „Поређења старих и модерних“.

1812. – Почели преговори послије шестогодишњег руско-турског рата, у којем су Турци поражени и приморани на велике уступке Русији. У том рату Срби су се борили на страни Русије, па је Букурештански мир, закључен 28. маја 1812. године, предвидио да султан амнестира српске устанике. Договорено је и да турска влада ступи у директне преговоре са представницима Србије ради споразума о њеној аутономији у оквиру Отоманског царства, али су Турци 1813. напали Србију и угушили Први српски устанак, искористивши заузетост Русије ратом против агресорске армије француског цара Наполеона Првог.



1873. – Рођен француски писац Анри Барбис, проповједник радничке солидарности. Учествовао у Првом свјетском рату као добровољац, али се убрзо разочарао, изразивши огорченост у роману „Огањ“ у којем је описао стравичну слику рата, чиме је снажно утицао на писце антиратних романа у Европи. Остала дјела: романи „Пакао“, „Свјетлост“, збирка пјесама „Тугованке“.

1881. – Први трамвај у свијету с погоном на електричну енергију почео редовно да саобраћа у близини Берлина.

1898. – Рођен српски писац Растко Петровић, један од најоригиналнијих и најзначајнијих српских пјесника послије Првог свјетског рата. У рату је са српском војском прошао албанску голготу, послије чега је послат у Француску и у Паризу је дипломирао права. Од 1923. је у дипломатској служби радио је у Риму, затим у Вашингтону, гдје је умро 1949. Његови посмртни остаци су пренесени у отаџбину 1986. Припадао је првој генерацији српских модерниста и био синоним за темпераментну и неконвенционалну литературу. Његова књига пјесама „Откровење“ је најзначајније дјело српске поезије између два свјетска рата. Писао је и путописе с путовања у Африци и Америци, а о Првом свјетском рату у роману „Дан шести“. Остала дјела: роман „Бурлеска господина Перуна бога грома“, лирска проза „Људи говоре“, путопис „Африка“, драма „Сибињанке“.

Драги кандидати,
право је вријеме да започнете оспособљавање за возача Б, Ц1, Ц или Д категорије . Спремили смо одличне погодности за све наше кандидате као што су бесплатан превоз за вријеме обуке и увијек популарно плаћање на рате. Желите да обрадујте некога за 18. рођендан поклон боном за оспособљавање за возача, помоћи ћемо Вам око припреме изненађења. Чекамо вас.
Информације на телефон: 056/490-394 или 065/448-502!



1898. – Рођена пјесникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и умјетности, чија се топла, сензибилна, непосредна и музикална поезија одликује родољубљем и хуманошћу. Завршила је Филозофски факултет у Београду и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Дјела: збирке пјесама „Песме“, „Зелени витез“, „Песник и завичај“, „Отаџбино, ту сам“, „Мирис земље“, „Тражим помиловање“, „Немам више времена“, „Песме из Норвешке“, „Летопис Перунових потомака“, „Ничија земља“, „Слово о љубави“, приче „Лудило srcа“, романи „Отворен прозор“, „Не заборавити“, роман за дјецу „Прадевојчица“, збирка бајки и прозе у стиху „Орашчићи палчићи“, путопис „Снимци из Швајцарске“.

1905. – Рођен амерички филмски и позоришни глумац Хенри Фонда, једна од најупечатљивијих физиономија свјетског филма, чију глуму је одликовала префињеност и дискреција. Награду „Оскар“ је добио за улогу у филму „На златном језеру“, посљедњем у више од 80, колико их је снимио. С великим успјехом је играо и у бродвејским позориштима у Њујорку, такође у ТВ серијама. Остали филмови: „Фармер се жени“, „Стаза усамљеног бора“, „На крилима јутра“, „Џезабел“, „Прича о Александру Грејему Белу“, „Џеси Џејмс“, „Млади Линколн“, „Плодови гњева“, „Леди Ив“, „Омча за вјешање“, „Моја драга Клементина“, „На апачкој граници“, „Бјегунац“, „Мистер Робертс“, „Рат и мир“, „Погрешан човјек“, „Само једном се живи“, „12 гњевних људи“, „Бура над Вашингтоном“, „Најдужи дан“, „Рој“, „Убица на коњу“.

Драги наши, код нас можете изнајмити аутобусе за ванлинијски превоз капацитета од 19 до 57 мјеста…Путујте удобно и сигурно на све дестинације…Ваше је само да кажете вријеме поласка и дестинацију, све остало је наша брига…Ваш ЕП оил!



1917. – Српски писац Владислав Петковић – Дис, један од најталентованијих српских пјесника, утопио се у Јонском мору код Крфа кад је брод којим се враћао у отаџбину у Првом свјетском рату торпедовала њемачка подморница. Послије завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду – живио је боемским животом. Са писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис „Књижевна недеља“. У Првом свјетском рату повукао се са српском војском преко Албаније, послије чега је отишао у Француску. Лирика му је аутентична, веома сензибилна и флуидна, музикална у ритму и емоцијама, окренута унутрашњем животу, маштању и халуцинацијама. Његов песимизам исказује визију смрти, злослутности и дубок лични бол, а пјесма „Можда спава“ спада у најизразитија лирска остварења симболизма у српској поезији. Дјела: збирке пјесама „Утопљене душе“, „Ми чекамо цара“.

1929. – У Холивуду додијељене прве награде америчке Филмске академије /од 1931. назване „Оскар“/. Прве награде су додијељене филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.

1932. – У Токију убијен јапански премијер Цујоши Инукаи.



1941. – Парламент Исланда окончао уговор с Краљевином Данском и прогласио независност, која је потврђена плебисцитом 24. маја 1944, на основу којег је Исланд проглашен републиком.

1947. – Умро енглески биохемичар Фредерик Гауленд Хопкинс, један од оснивача науке о витаминима, који је с холандским љекаром Кристијаном Ајкманом 1929. подијелио Нобелову награду за медицину. Изучавао је значај витамина у исхрани лабораторијских животиња и закључио да су они неопходни за нормалан раст и развој организма. Такође је изоловао глутатион и показао његов велики значај и аминокиселину – триптофан. Доказао је и да је пигмент крила неких лептира дериват мокраћне киселине и да неке екскреторне супстанце служе као боје у животињском царству.

1961. – Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји и потом је владао том азијском земљом до 1979. године, када га је убио шеф његове безбједности. Војна хунта је одмах по преузимању власти забранила рад синдиката и политичких партија.

1969. – Совјетски васионски брод „Венера 5“ спустио на Венеру и почео да шаље податке о тој планети.

Самоуслужна аутопраоница Корунд – Милићи!



1972. – Послије осам година изградње у рад пуштен хидроенергетски и пловидбени систем „Ђердап“, заједнички градитељски подухват Југославије и Румуније. Систем је коштао око 400 милиона долара, а електропривреде двију земаља су добиле 5,6 милијарди киловат-часова струје годишње.

1974. – Социјалдемократа Хелмут Шмит постао канцелар Западне Њемачке послије оставке Вилија Бранта.

1975. – Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши свјетски планински врх – Монт Еверест.

1984. – Умро амерички писац Ирвин Шо, чија се проза одликује снажном драматичношћу, друштвеном свијешћу и живим дијалогом. Борио се у Другом свјетском рату као амерички војник у Европи и Африци. Дјела: романи „Млади лавови“, „Луси Краун“, „Двије седмице у другом граду“, „Гласови љетњег дана“, „Просјак и лопов“, „Богаташ и сиромах“, „Хљеб на водама“, „Вече у Византији“, „Врх брда“, збирке приповиједака „Морнар са Бремена“, „Добродошли у град“, „Мјешовито друштво“, „Љубав у мрачној улици“, „Пет деценија“, „Бог је био овдје, али је отишао раније“, „Шапутања у Бедламу“, драме „Сахранити мртве“, „Опсада“, „Љубазни људи“, „Повлачење у задовољство“, „Синови и војници“, „Убица“, путопис „У друштву делфина“.

1990. – Умро амерички пјевач, играч и глумац афричког поријекла Семи Дејвис, један од највећих забављача 20. вијека.

Хотел Видиковац – Зворник!



1991. – Прва жена премијер у историји Француске, социјалиста Едит Кресон, ступила на дужност.

1991. – Британска краљица Елизабет Друга постала први монарх који је говорио у Конгресу САД.

1992. – Серијом експлозија дигнут у ваздух војни аеродром код Бихаћа, један од најважнијих војних објеката ЈНА, чија је изградња коштала више од четири милијарде долара.

1995. – Јапанска полиција ухапсила вођу вјерске секте АУМ Шинрикјо Шока Асахару, на основу сумње да је организовао напад нервним гасом у токијском метроу 20. марта 1995. кад је 12 људи умрло, а више од 5.000 повријеђено.

1997. – Заирски предсједник Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, на којој су незадрживо надирали побуњеници, окончавши тако 32-годишњу аутократску владавину.

1997. – Умро италијански филмски режисер Џузепе де Сантис, један од најзначајнијих представника филмског неореализма насталог у Италији у првим годинама по окончању Другог свјетског рата. Филмови: „Горки пиринач“, „Рим у 11 часова“, „Цеста дуга годину дана“.

2010. – Умро Хенк Џоунс, амерички џез пијаниста.

(Агенције)

На фотографији: Десанка Максимовић

Copyright © 2018-2022 Infobirač. Sva prava zadržana.