Догодило се на данашњи дан, 14. мај

Догодило се на данашњи дан, 14. мај

 

1610. – Француског краља Анрија Четвртог, првог монарха из династије Бурбона, у Паризу убио вјерски фанатик. На пријестолу га је наслиједио деветогодишњи Луј Тринаести, с краљицом мајком Маријом Медичи као регентом. До 1589. био је краљ Наваре и вођа хугенота у вјерском рату с римокатолицима, а потом је као краљ Француске земљи вратио мир 1598. „Нантским едиктом“ о вјерској толеранцији учврстио је економски и политички и ојачао краљевску власт.

1771. – Рођен велшки филантроп Роберт Овен, социјалиста утописта и социјални реформатор, индустријалац који је све богатство утрошио покушавајући да оствари пројекте социјалних реформи. Њега и његове присталице савременици су називали „социјалистима“ и тако је тај израз ушао у употребу. Прве узорне заједнице створио је у Њу Ланарку у Шкотској и у тим кооперативама произвођача и потрошача укинуо је рад дјеце, установио болесничке благајне, скратио радно вријеме, повећао наднице, основао читаонице. Да би доказао остваривост реформи, отишао је у САД, гдје је 1825. основао комуну „Нова хармонија“. Кад је експеримент пропао, вратио се у Енглеску, гдје је створио Велики национални струковни савез /синдикат/ и основао банку за размјену добара на основи количине уложеног рада у израду размјењиваних производа, без употребе новца. Дјела: „Нови поглед на друштво“, „Скица рационалног система друштва“, „Књига о новом свјетском моралу“.



1796. – Енглески љекар Едвард Џенер успјешно је једног осмогодишњег дјечака вакцинисао против великих богиња, положивши тиме темељ модерне имунологије. Идеју о вакцини против смртоносне болести добио је кад је двадесетак година раније уочио да људи, заражени крављим богињама, не добијају велике богиње ни у вријеме епидемије. Послије двије деценије рада развио је вакцину која је убрзо у цијелом свијету прихваћена као поуздана заштита од великих богиња.

1811. – Парагвај прогласио независност од Шпаније.

1900. – У Паризу отворене друге модерне Олимпијске игре, на којима је први пут женама дозвољено да учествују у такмичењу.

1912. – Умро шведски писац Јохан Аугуст Стриндберг, најконтроверзнија личност шведске књижевности. Био је истовремено натуралистички психолог и фолклориста, историчар и мистик. Разбио је старе драмске форме, претеча је многих савремених струјања. Жену је сматрао природним непријатељем мушкарца, а противљење еманципацији жена, о чему је писао у новелама „Бракови 1“ и „Бракови 2“, антихришћанство и натуралистички стил донијели су му много главобоља и сукоба. Остала дјела: романи „Служавкин син“, „Црвена соба“, „Становници Хемсеа“, „Одбрана једног лудака“, „Готске собе“, „Приче наѕорника карантина“, „Пакао“, „На острвима“, „Легенде“, „Црне заставе“, драме „Мајстор Улуф“, „Отац“, „Госпођица Јулија“, „Пљачкаши“, „Зајмодавац“, „Пут у Дамаск 1-3“, „Плес смрти“, „Игра снова“, „Олуја“, новеле „Ново царство“.

Драги наши, код нас можете изнајмити аутобусе за ванлинијски превоз капацитета од 19 до 57 мјеста…Путујте удобно и сигурно на све дестинације…Ваше је само да кажете вријеме поласка и дестинацију, све остало је наша брига…Ваш ЕП оил!



1921. – У Италији одржани први избори послије Првог свјетског рата, на којима је агресивни фашистички покрет, упркос насиљу и притисцима на бираче, освојио само 35 од 535 посланичких мјеста.

1932. – Умро српски политичар, економиста, дипломата, историчар и писац Чедомиљ Мијатовић, члан Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке Србије, професор економије на Великој школи у Београду. Послије завршеног Лицеја у Београду студирао је политичко-економске науке у Минхену, Лајпцигу, Цириху и Бечу. Између 1873. и 1889. био је више пута министар иностраних послова и министар финансија. Као шеф српске дипломатије потписао је с Аустро-Угарском 1881. „Тајну конвенцију“, а као министар финансија увео је динар као новчану јединицу Србије и метарски систем мјера. Одлучујуће је допринио изградњи жељезница у Србији и њеном укључивању у свјетске финансијске токове. Први је у Србији почео да систематски изучава привредну историју. Много је преводио с енглеског језика, укључујући „Историју цивилизације у Енглеској“ Хенрија Томаса Бакла. Послије пада династије Обреновић 1903. је напустио Србију и отишао у Лондон, гдје је живио до смрти 1932. Дјела: „Извод из политичке економије“, „Наука о државном газдинству или наука о финансији“, „Историја трговине“, „Финансије српског краљевства“, „Иконија, везирова мајка“, „Рајко од Расине“, „Кнез Градоје од Орлова града“, „Ђурађ Бранковић“, „Успомене балканског дипломате“.

1940. – Током преговора о предаји холандске војске њемачка врховна команда у Другом свјетском рату наредила нечувено варварство: стотињак бомбардера се окомило на незаштићени град Ротердам и претворило га у развалине, усмртивши скоро хиљаду људи.



1948. – Осам часова прије окончања британског мандата у Палестини проглашена држава Израел, с предсједником Хаимом Вајцманом и премијером Давидом Бен Гурионом, на шта су сутрадан арапске земље одговориле инвазијом на јеврејску државу.

1955. – Уговор о оснивању Варшавског пакта на крају четвородневне конференције комунистичких земаља Европе у Варшави потписале Албанија, Бугарска, Мађарска, Њемачка Демократска Република, Пољска, Румунија, СССР и Чехословачка.

1964. – Совјетски лидер Никита Хрушчов отворио Асуанску брану у Египту.

1972. – Јапану враћено острво Окинава пошто је 27 година било под окупацијом САД, али је знатан дио острва и даље остао под контролом америчке војске.

1973. – Лансирана прва америчка васионска лабораторија „Скајлаб 1“.

1988. – Ирачки авиони бомбама запалили пет бродова поред иранског нафтног терминала Ларак у Заливу.

1989. – Вођа перониста Карлос Менем постао предсједник Аргентине, побиједивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса.

1991. – Самоубиство извршила Ђанг Ћинг, удовица кинеског лидера Мао Це Тунга. Била је један од вођа „Културне револуције“ од 1966. до 1976, која је Кину уназадила у сваком погледу и у којој су репресалијама изложене стотине хиљада људи оптужених за „буржоаска скретања“. Тортури је било подвргнуто и низ највиших државних и партијских руководилаца, укључујући номиналног шефа државе Лиу Шаочија и потоњег оца кинеских реформи Денга Сјаопинга.

Самоуслужна аутопраоница Корунд – Милићи!



1995. – На изборима у Аргентини предсједник Карлос Менем надмоћно обезбиједио други мандат на челу државе.

1998. – Умро амерички пјевач и филмски глумац италијанског поријекла Френк Синатра, који је свјетску славу стекао низом музичких хитова, попут пјесама „Странци у ноћи“ и „Њујорк, Њујорк“. Познат је и по присним везама с најважнијим личностима у кључним центрима моћи америчког друштва, укључујући готово све предсједнике САД у другој половини 20. вијека и најмоћнијег мафијашког „кума“ Лакија Лучана. Филмови: „Ноћи Лас Вегаса“, „Не као странац“, „Неки су дотрчали“, „Ријечи и музика“, „Човјек са златном руком“, „Одавде до вјечности“ /награда „Оскар“/, „Три наредника“, „Четворица из Тексаса“, „Детектив“, „Голи тркач“.

1999. – У нападу авијације НАТО пакта са осам разорних бомби на избјегличку колону Албанаца који су се враћали кућама, код села Кориша у близини Призрена убијено најмање 87 цивила, међу којима више од половине дјеце између шест мјесеци и 10 година. Дан касније НАТО је признао да је извршио напад, изразивши „дубоко жаљење“ због цивилних жртава, мада је саопштио да је нападнут „легитимни војни циљ“, али није умио да објасни „разлоге због којих су цивили били на тој локацији у вријеме напада“.

2000. – Еритреја саопштила да је више од 25.000 етиопијских војника убијено или рањено у сукобима, који трају већ двије године између сусједа на рогу Африке. Влада Етиопије саопштила да су њене трупе „прегазиле осам еритрејских дивизија и убиле око 1.000 војника“.

2003. – Послије скоро 40 година планирања и расправа, почели поѕемни радови на заштити Венеције од тоњења.

2008. – Свјетска тенисерка број један Жастин Енан објавила да се повлачи из професионалног спорта.

2015. – Умро Би Би Кинг /Рајли Би Кинг), амерички гитариста, композитор и блуз пјевач, добитник 15 „Греми награда“.

(Агенције)

На фотографији: Чедомиљ Мијатовић

Copyright © 2018-2022 Infobirač. Sva prava zadržana.