Отац и два сина у фабричком кругу: „Алумина“ је наша друга кућа!

Отац и два сина у фабричком кругу: „Алумина“ је наша друга кућа!

 

„Алумина“ је наша друга кућа! Тим ријечима дочекује нас Новица Зеленовић, маневриста у жељезничком транспорту, у сектору Логистика, чија два сина су такође запослена у највећем зворничком колективу.

 – Пуно нам значи што три члана наше породице раде у овој фабрици, јер знамо које привилегије имају запослени у „Алумини“ – додаје Новица, док очекујемо да се сусрету придруже Павле и Митар, први виљушкариста у служби Транспорта, а други металостругар у Машинској радионици.

 Зеленовићи живе у Каракају, непосредно код Жељезничке станице, и два брата, углавном иду заједно на посао, с обзиром на то да им отац ради по смјенама.

Поред Павла и Митра, Новица има и трећег сина, Петка, који ради у једној овдашњој аутомеханичарској радњи.

Једна од најважнијих дужности доброг оца је, каже Новица,  пружити својим синовима шансу за бољи живот. Бити отац значи пуно ствари, али најважније својим насљедницима бити добар узор. Новица  синовима преноси знање о томе шта значи бити човјек и бити успјешан у животу.

 – Добра су ми дјеца, хоће да раде и воле свој посао. Чим су физички дозрели да могу да зарађују ишли су преко љета, за вријеме школског распуста, да раде и зарађују новац. Нису бирали шта ће радити. Били су у берби малина, радили на истовару робе из камиона, шта год им се указало, они су прихватали. Ниједног посла нису се стидјели. Баш сам поносан на сву тројицу – бираним ријечима, разумљиво, говори Новица о својим синовима.

Зеленовићи су породично везани за жељезницу. Новичин отац је био жељезничар, кућа им је својевремено била поред пруге, а и данас је тако.

 – Сусрет са возовима и жељезницом почиње још у дјетињству у родном крају, у околини Коњица. Кад сам кренуо у основну школу, ишли смо возом у сусједно село, до школе смо путовали неких пет километара – сјећа се Новица, додајући да је у Зворнику поново, како каже, „рифрешовао“ жељезничка искуства.

Павле каже да три године ради у компанији „Алумина“. Можемо га срести у читавом фабричком кругу, од главне капије до објекта 46,  на погону ПМС.

 – Посао виљушкаристе није тежак, чак шта више је и занимљив, поготово ако волите своје радно мјесто. Одговорност се, наравно, подразумијева. Морате увијек бити концентрисани, посвећени и пажљиви у послу зато што се превозе различити терети – казује Павле.

Радост због заснивања првог радног осноса, одмах након завршетка школовања, не крије најмлађи члан породице Зеленовић.  Османаестогодишњи Митар је од прије неколико мјесеци металостругар у Машинској радионици.

 – Трудио сам се да учењем и ангажовањем на пракси, добијем посао у овако великој фабрици – истиче Митар, коме је, како каже, велики изазов да од комада метала направи готов елемент, као што су вратила, навојна вретена, прирубнице, да би процес производње у компанији „Алумина“ био успјешан.

Павле и Митар чврсто су опредијељени да остану на овим просторима и граде будући живот.

 – Своју будућност и перспективу видимо у „Алумини“ и у Републици Српској. И овдје, упркос многим проблемима и тешкоћама,  може да се живи и ради – поручују ови млади људи, узорни радници у највећем зворничком колективу.

(Алумина инфо)

Copyright © 2018-2022 Infobirač. Sva prava zadržana.