Азил за псе: „Алумина“ донира храну

Азил за псе: „Алумина“ донира храну

 

 

Пси луталице су у значајном броју присутни у нашој средини. Могу се видјети на градским улицама, у приградским насељима, сеоским мјестима, фабричким круговима. И све више постају универзалан проблем.

Приватни азили за псе још увијек су ријетки на нашим просторима. У Каракају већ неколико година функционише склониште за псе луталице. Маријана Пејић са члановима своје породице сваког дана брине о 90 паса, колико се тренутно налази у овом животињском кутку.

 – Све се то десило спонтано, љубав према псима је преовладала. Кад видим некога пса повријеђеног, изнемоглог, гладном  настојала сам да му помогнем, тако што сам их склањала код себе кући, лијечила, бринула о њима. На почетку је било неких 15 до 20, колико је био капацитет склоништа, међутим, у посљедње три године створили смо услове за боравак много већег броја паса – прича Маријана, додајући да јој у овом послу помажу чланови породице.

Осим љубави, пажње и простора, храна је најскупља ставка. Маријана и њен супруг Милан, иначе запослен у компанији „Алумина“,   сналазе се на разне начине како би обезбиједили дневне оброке за све псе који су овдје нашли склониште од улице.

-Борба за храну нам је највећи проблем и наравно ветеринарски трошкови. За сада се некако сналазимо, јављају се појединци који желе да нам помогну у обезбјеђивању хране. Помажу ми и људи из Европске уније, који прате мој рад и труд и све ово што ми радимо како би што већи број паса био збринут и имао сигуран и безбједан живот – казује Маријана.

Каже, захвална је на свакој помоћи и виду подршке.

 – Имамо разумијевање од Градске управе Зворника, али и подршку од компаније „Алумина“, која нам донира одређену количину хране за псе – напомиње Маријана.

У највећем зворничком колективу препознали су значај овог приватног азила, јер се и сама „Алумина“ суочава са присуством паса луталица у свом фабричком кругу.

-Сматрамо да овакве активности заслужују нашу подршку и „Алумина“ је у капацитету у ком је то могуће обезбиједила одређене донације хране. Добро је да у нашој средини постоје удружења која збрињавају и склањају псе са улице,  обезбјеђују ветеринарску његу, а потом им проналазе нови дом и власнике који би наставили бригу о њима –  каже Стево Савић, члан менаџмента компаније „Алумина“, подсјећајући да је „Алумина“, као друштвено одговорна компанија, у претходном периоду подржала низ иницијатива невладиних организација и удружења из различитих сегмената њиховог дјеловања.

С обзиром да се у фабричком кругу „Алумине“ неријетко могу видјети пси луталице, Савић каже да ће, договорено је, убудуће бригу о њима преузимати представници удружења „Срцем за шапе“, које је прије нешто више од мјесец дана формирано у Зворнику.

У посљедње три године око 1.500 паса је нашло уточиште у склоништу породице Пејић. Све жовотиње имају медицинску његу, тако да је азил наслоњен на услуге овдашњих ветеринарских амбуланти.

-Већ неколико година веома успјешно сарађујемо са овим приватним азилом у погледу превенције болести код паса које они склањају са улице – каже доктор ветеринарске медицине Радомир Петровић из ветеринарске амбуланте „Томић“ у Каракају. Веома је важно,  додаје Петровић, да пси буду чиповани, ваксинисани, очишћени од паразита, стерилисани и безопасни по здравље људи.

-Прави погодак је што постоје организације које на овај начин преузимају бригу о напуштеним псима. Азили су јако битни за једну друштвену заједницу, имајући у виду да и у нашој средини има много напуштених животиња. Због тога је јако битно да им се нађе сигурно мјесто за привремени боравак, како би се опоравили и потом добили нове власнике и топли дом – истиче Петровић, напомињући да је Удружење „Срцем за шапе“, захваљујући донацијама, финансирало стерилизацију 38 женки паса пронађених на неколико локалитета с подручја града Зворника.

Већина напуштених паса, у азилу у Каракају, задржавају се најчешће два до три мјесеца. Маријана им, путем сродних удружења,  проналази нове власнике, који ће такође пружити љубав и пажњу коју они заслужују.

-Наши пси углавном одлазе у добре и провјерене домове у Холандији, Белгији, Аустрији, Њемачкој, Словенији, Енглеској, Италији – каже Маријана.

И додаје:

-Сваки пас има своју чар и своје благо. Сви они су наши пријатељи, који на човјека могу позитивно да утичу. И када смо најнерасположенији, они нам својом љубављу унесу позитивну енергију, да добијемо снагу и вјетар у леђа да се боримо даље – казује Маријана, која је, признаје,  најсрећнија кад неког пса спасе са улице и кад се након указане његе и пажње опораве,  а затим отпутују у свој, како каже,  лијеп дом који  заслужују.

Одани, интелигентни и привржени власнику, пси одавно заслужују титулу човјековог најбољег пријатеља. Али, људи када их више не желе остављају их у нади да ће их неко наћи и преузети бригу о њима. Нажалост, велики број таквих паса остаје без власника и постају луталице. Они који имају среће заврше у приватном азилу Маријане Пејић у Каракају.

(Алумина инфо)

Copyright © 2018-2022 Infobirač. Sva prava zadržana.