Мистериозна смрт мудрог мачванског војводе у Зворнику

 

Гуслар Филип Вишњић, певајући у славу Чупићеву, узвикује:
Од како је гавран поцрнио,
Није змију гуја дочекала
Кано Чупић Мемед-Капетана
У широку пољу салашкому;
Ако ли тко веровати неће,
Нека иде те очима види:
Знати ће се турска костурница
Докле тече сунца и Салаша!

И не чуде овакве речи, знајући о каквом јунаку је реч.
Стојан Чупић, необичан јунак и вешт војсковођа, понос српски и страх турски, истакао се нарочито у бојевима на Мишару и Црнобарском Салашу. У првом је погубио Мусу Сарајлију, а у другом је сломио чувеног Мехмед-Капетана. Славу је почео стицати и пре устанка, када се прочуо као познати мегданџија, народни вођа и јунак. По избијању буне сврстао се међу виђенијим устаницима у Мачви, а највише се прочуо после боја на Салашу, када је применом војничког лукавства, са малим бројем другова, победио знатно јачу турску војску.

“Стојан Чупић, један од најзначајнијих људи устаничке Србије, опеван у народним песмама, познатији као  Змај од Ноћаја, свакако је један од значајних људи који су обликовали историју Србије с почетка XИX века.  Родио се у Пиви, у Херцеговини, око 1765. године. Остао је рано без родитеља, и са три сестре доселио се у Србију, у Салаш Ноћајски, у Мачви. Његове квалитете први је увидео, у то доба имућни Страхиња Чупић, који га је убрзо и усвојио. Током избијања Првог српског устанка, он се придружује устаницима и убрзо показује ратне и дипломатске вештине, тако да је постао омиљени Карађорђу”, прича Дејан Живановић, историчар.

Један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, био је веома речит. На скупштинама је говорио дуге и веома смишљене беседе, течно и занимљиво, а у борбама се одликовао неустрашивошћу.
“Стојан Чупић, мој предак, био је велики српски војвода и јунак. Њега 1804. година затиче као трговца стоком. Пре тога, он се састао са Карађорђем у Ваљевској нахији, где је отишао да “лучи” свиње. Након тога он почиње да купи људе из Мачве, оне храбрије, који су имали смелости да се укључе. Касније учествује у свим бојевима и нарочито се истиче у борбама својом храброшћу и мудрошћу”, прича Светислав Чупић, потомак славног војводе.

Надимак “Змај од Ноћаја” Стојан Чупић није случајно добио.
“Ако се вратимо у прошлост, видећемо да се у надимцима појединих српских јунака јавља реч “змај”. По предању, њихови очеви били су змајеви. Они су имали надљудске способности. У средњем веку треба поменути Марка Краљевића, Рељу Крилатицу и Стефана Лазаревића, који је одистински био из “реда змаја”, објашњава Небојша Цвејић, историчар.

О Стојану Чупићу, српском војводи из Првог устанка, причале су се бајке још за живота. У песми „Милош Стоичевић и Мехо Оругић” помиње се као трећи по реду међу српским великашима. Истакао су у бојевима на Салашу и Мишару, где је изазвао и победио турског јунака Мусу Сарајлију. У борби на Главици, преко Дрине, спасао је Цинцар Јанка, а његово име запамтила је и епска народна поезија у песми „Змај од Ноћаја”.
“Осим јунаштва, памти се и као врсни војсковођа и још бољи говорник. Остале су запамћене речи вожда Карађорђа: „Ко ми надговори Чупића и натпише Молера (Петар Николајевић Молер), може од мене искати шта год хоће” , прича потомак Чупић.

Нажалост, начин на који су га Турци ухватили, као и сама смрт Стојана Чупића  има неколико верзија. По Вуку Стефановићу Караџићу, његовом савременику, Чупића су издали мачвански кметови који нису били ради да поново заподену рат с Турцима. Успели су да га наговоре да пређе Дрину и с бијељинским старешином уговори мир. Не слутећи ништа, а желећи да купи време до доласка Милошеве војске, Стојан је у пратњи кметова пошао само са десетак својих момака. Да је реч о издаји, схватио је тек када је упао у турску заседу. Када су га заробили, преко Дрине су га превели Рушић-паши, а затим даље ка Зворнику, где је погубљен и бачен на ђубриште.

Међутим, Вук је пропустио да забележи и другу верзију овог догађаја. А она каже да га је Турцима предао будући кнез Србије, Милош Обреновић. По речима академика Радована Самарџића, овакве приче су Вуку, свакако, биле познате, јер је Чупић тада сматран једним од најозбиљнијих претендената на кнежевски престо, а с таквима Милош није имао милости. Уосталом, сурово се обрачунао с већином некадашњих војвода, па је, осим Карађорђа, наложио и убиство Петра Николајевића Молера, Павла Цукића, Младена Миловановића.
Скоро као смрт, дуго је била и мистерија где се налазе посмртни остаци Стојана Чупића. Још је интересантније како су враћени у Мачву.
“Пролазећи аутобусом кроз Шабац, тада седамдесетогодишњи Сафет Хамзић из Зворника видео је таблу са именом улице овог прослављеног јунака. Знајући о коме је реч и чудећи се да послератним комунистичким властима није сметало његово име, одлучио је да надлежне службе обавести о нечему што се у његовој породици дуго чувало као својеврстан аманет.

Наиме, у дворишту његове породичне куће у Зворнику, само десетак метара од улазних врата, прекривен цвећем и босиљком, крио се и гроб српског војводе. У истом писму шабачким властима Хамзић је описао и како је његова породица дошла у овај необичан посед. Дакле, када се и последњи Србин иселио из Великог Зворника, Српска православна општина продала је сву имовину, па чак и имање на којем су били црква и гробље. Обавеза новог власника била је да се стара само о једној хумци – гробу Стојана Чупића. Хамзићи су аманет испунили и гроб сачували, али су сматрали да би тело српског јунака требало пренети у Србију, тамо где је Чупић живео и за чију се слободу борио”, прича Дејан Живановић.

Тако је и било. Три године касније, његови земни остаци су пренети у Салаш Ноћајски и сахрањени поред цркве великомученог Георгија, Чупићеве задужбине.
У шабачком музеју чувају се чакшире Стојанове. У Етноздању „Змаја од Ноћаја“ много је успомена на славног војводу. Комплекс чине три објекта грађена од цигле и дрвета, ту је кула налик средњовековним српским утврђењима, саграђена од дрвета, са спомен-собом српским војводама, трем на кули са столовима и клупама и неколико соба за различите намене, други објекат је типичан мачвански вајат, опремљен и украшен етномотивима из Мачве, и трећа зграда, од комбиновања дрвета и цигле, намењена је за коначиште. Трајна успомена на војводу из Првог српског устанка, Стојана Чупића, познатијег као Змај од Ноћаја, биће манастир саграђен у потесу Кованчине, у Салашу Ноћајском, где су некад били салаши и колибе породице Чупић, задужбина ове породице.

Овај фељтон се објављује у оквиру пројекта Интернет портала ИнфоБирач „Прилози за изучавање културе Срба на подручју регије Бирач“, чији је покровитељ Министарство спољних послова Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

(Извор: Дистрикт)