У БиХ прошле године стигло два и по пута мање злата у односу на 2020. годину – купује се само за посебне прилике

У БиХ прошле године стигло два и по пута мање злата у односу на 2020. годину – купује се само за посебне прилике

 

Иако је увоз племенитих метала у БиХ лани достигао 40,79 милиона КМ, у земљу је стигло злато вриједно тек 656.000, што је за скоро два и по пута мање него у 2020. години, а стручњаци сматрају да су ти подаци огледало слабе куповне моћи грађана, који накит купују само за посебне прилике, попут свадбе и крштења, пише Глас Српске.

Подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ показали су да је прошле године у БиХ стигло злато вриједно 656.743 КМ, што је за 942.290 марака мање у односу на годину раније.

И извоз тог племенитог метала лани је био мањи у односу на годину раније.

– Прошле године вриједност извезеног злата износила је 946.375 КМ, а 2020. године та цифра је била нешто већа од 1,7 милиона марака – казали су у УИО, додајући да је укупни извоз племенитих метала из БиХ лани био око 48,47 милиона марака.

Члан Удружења економиста РС “СWОТ” Марко Ђого казао је за “Глас Српске” да су ови подаци огледало куповне моћи грађана, а не економских кретања.

– Чињеница јесте да наши суграђани скупоцјени накит купују углавном за свадбе, рођења, крштења и слично. Ако се узме у обзир да је лани увоз робе у БиХ износио 17,21 милијарду КМ, а извоз 14,62 милијарде, бројке које се односне на племените метале су мале и показују ниску куповну моћ наших грађана – рекао је Ђого.

Да је тако потврђују и у златарама широм Српске.

– Продаја злата опала је у посљедње двије године, а нарочито прошле која је, могу слободно рећи, била катастрофална. Људи немају новца, накит купују само за посебне прилике као што су вјенчања и крштења – казала је власница једне бањалучке златаре, додајући да је лани заказала и продаја накита дијаспори која је иначе издвајала веће суме новца у златарама него домаћи купци. Према њеним ријечима, много више се и продаје и увози злата у ФБиХ, него у Српску. 

У приједорској златари дијеле сличну судбину. Како су рекли и продаја и откуп најпопуларнијег племенитог метала лани су били знатно слабији, него 2020. године. 

– Када је пандемија 2020. године узела маха, велики број грађана је због страха од неизвјесности продавао златне ланчиће, прстење и сличне успомене, а било је оних који су се опраштали од дуката који су добили од најмилијих. Међутим, откуп је сада знатно отањио, јер људи једноставно немају шта више да продају – казали су у тој златари.

Да су се многи током пандемије одрекли успомена истичу и заштитници права потрошача.

– Пандемија и неизвјесна ситуација приморала је људе да продају злато, које је код нас увијек било нека врста штедње. Није било града без бар два-три мјеста на којима се откупљује злато. Тај посао су углавном радиле иностране фирме које су се регистровале код нас – рекао је предсједник Удружења потрошача “Звоно” у Бијељини, Јован Василић, додајући да је оно што је отишло у извоз највећим дијелом управо накит који су грађани продали.

Ломљевине

Према подацима УИО БиХ, лани је у земљу највише стигло отпадака и ломљевина племенитих метала, те драгуљарских предмета и њихових дијелова од племенитих метала.

– Прошле године тих предмета у БиХ увезено је у вриједности око 39,1 милион марака – казали у УИО.

Ђак спорт – Зворник!

(Извор: Глас Српске)

Оставите одговор

Copyright © 2018-2022 Infobirač. Sva prava zadržana.