Psihloškinje i magistarke protiv jezika: Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti – novo nasilje nad srpskim jezikom!

REGION

Psihloškinje i magistarke protiv jezika: Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti – novo nasilje nad srpskim jezikom!

 

Ukoliko bude usvojen predlog nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, ubuduće će na diplomama kvalifikacije ženama pisati u ženskom rodu. Pa tako devojke nakon završenih studija neće više biti pravnici, profesori, lekari, inženjeri, već će im na diplomama pisati – pravnica, profesorka, lekarka, inženjerka… Takođe, i na dokumentima koja potvrđuju zvanja, moraće se poštovati ravnopravnost, pa će se navoditi – doktorka nauka, magistarka, viša savetnica, pišu Novosti, a prenosi iskra.co.

Ovo predviđa član 37 predloženog propisa, koji obavezuje na upotrebu rodno osetljivog jezika u udžbenicima, svedočanstvima, diplomama, kvalifikacijama, zvanjima, licencama… Da bi se ovo realizovalo, kako kažu pravni stručnjaci, biće potrebno izmeniti i niz internih akata različitih ustanova, ali i doneti podzakonske akte. Takođe, dokumenti koja su do sada izdati neće morati da se menjaju, već će ova pravila važiti nakon što bude usvojen zakon i prateći akti.

Inače, u ovom zakonskom predlogu navodi se i da su sredstva javnog informisanja dužna da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik. Istovremeno, lingvisti smatraju da je ovde reč o nasilju nad jezikom i jezičkom inženjeringu.

 – Ukoliko na diplomi devojke koja je završila psihologiju bude pisalo da je ona psihološkinja, ili one koja je završila pedagogiju da je pedagoškinja, jezik to nikako neće prihvatiti, jer je konstrukcija rogobatna, veštačka i u jeziku se neće primiti – smatra lingvista prof. dr Miloš Кovačević.

euro

 – Nove reči ne mogu se uvoditi „odokativno“, ne vodeći računa o jezičkim zakonitostima. Ovo je nasilje nad jezikom, ali ono ne može proći, čak i ako se uvedu kazne za one koji ne poštuju ta nova rešenja. Jer, jezik je najsavršeniji organizam koji neke reči prihvata, a neke odbacuje i to se nikakvim dekretima ne može promeniti – navodi Kovačević.

Кovačević navodi primere imenica ženskog roda koje u narodu žive, poput učiteljice ili profesorke, ali ističe i da postoje one koje jezik nikako ne prihvata, poput „borkinje“.

 

A Sreto Tanasić, predsedsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, smatra da se naš jezik lažno optužuje kao rodno neosetljiv i diskriminatoran prema osobama ženskog pola.

 – Jednom sam već javno postavio pitanje da li ćemo skinuti sramotu sa obraza što Milunka Savić, žena vojnik sa najvećim brojem odlikovanja, posle svih ratova nije dobila zasluženo priznanje, nego je služila kao čistačica, ako je počnemo nazivati vojnikinja ili borkinja – kaže Tanasić za naš list.

 – Da li zaista svi moramo da zaboravimo da je Desanka Maksimović pisac, a sa iste adrese verovatno dolazi podsticaj da je i uopšte pošaljemo u zaborav. Moramo li govoriti: došli su pisci i spisateljice? Da li moramo za ženu koja obavlja dužnost ministra obavezno govoriti da je ministarka, a reč ministarka pre svega znači ministrova žena, to značenje nam se javlja na prvom mestu kad god tu imenicu čujemo. Da li i žena ministar, koja recimo nije „rodno preosetljiva“ i koja tu imenicu takođe doživljava kako je doživljava ogromna većina govornika srpskog jezika, mora da trpi takvo oslovljavanje da bi bila korektna – pita Tanasić.

Naš sagovorik upozorava da se nameće hitno usvajanje zakona koji je, uz sve drugo, u potpunoj suprotnosti sa jezičkom strukom, a njegovo usvajanje bi moglo imati pogubne posledice po čuvanje srpskog nacionalnog identiteta.

Tanasić se nada da predsednik države i predsednik Narodne skupštine neće dozvoliti usvajanje tako problematičnog zakona uz gaženje mišljenja struke.

Vaš Shooter!

Ravnopravnost već definisana

Odbor za standardizaciju srpskog jezika još 2011. doneo je Odluku o pitanju imenovanja osoba ženskog pola kao nosilaca određenih zvanja i zanimanja. U toj odluci detaljno je obrazloženo kako se treba odnositi prema rečima koje služe za imenovanje zvanja, zanimanja, funkcija i sl.

– Ta odluka je nedvosmislen pokazatelj da srpski jezik nikako nije jezik rodne neravnopravnosti, pa samim tim ni diskriminacije osoba ženskog pola – kažu u ovom telu.

Pročitajte i rad Rada R. Lalovića, prosvjetnog savjetnika u RPZ-u Republike Srpske koji je ranije publikovan, a obrađuje istu temu.

O otvorenim pitanjima kod nekih oblika imenica ženskog roda

U zadnje vrijeme kada je postalo moderno da se svako, i kada ima i kada nema razloga, poziva na ljudska prava i slobode, svjedoci smo da se pod vrlo agresivnim pritiskom raznih feminističkih pokreta vrši svojevrsno nasilje nad jezikom. Naime, kao što je to i ranije u više slučajeva govoreno, riječ je o zalaganju da se u svim slučajevima i po svaku cijenu izmišljaju imenice koje će označavati ženskog vršioca radnje, nosioca stanja ili pripadnika neke političke ili društvene organizacije.

Da li je to u svim slučajevima potrebno i da li je uvijek moguće, nismo baš sigurni i zbog toga ćemo ovdje otvoriti neka pitanja bez namjere da dajemo konačne odgovore ili da nudimo konkretna rješenja.

S obzirom na to da se imenice ženskog roda koje označavaju vršioca zanimanja obično završavaju nastavcima -ica, -inja i -ka, pokušaćemo pomoću ovih nastavaka neke grupe imenica muškog roda prevesti u ženski rod prateći njihovu obličku i semantičku transformaciju. Od imenica muškog roda u obzir ćemo uzeti imeničke grupe koje se završavaju na -ač, -ar, -or, -aš, -ič, -ik, -džija, -og, -ista, -lac i sl. jer su to najčešći završeci imenica muškog roda koje označavaju zanimanje.

Naravno, određene oblike kada je to zaista neophodno ćemo kratko komentarisati više da bismo, kako smo već rekli, pokrenuli određena pitanja, nego da bismo dali konačan odgovor.

a) Imenice muškog roda na -ač u imenice ženskog roda se obično transformišu nastavkom -ačica uz napomenu da su oblici nekih ovako dobijenih imenica neuobičajeni pa čak i nepotvrđeni, odnosno potpuno novi u leksičkom korpusu, a neki besmisleni ili imaju potpuno drugo značenje:

rezač : rezačica; sjekač : sjekačica; kopač : kopačica – uglavnom znači mašina za kopanje, a ne žena koja kopa; vozač : vozačica – besmislen oblik; pletač : pletačica – može da bude mašina za pletenje; svirač : sviračica; trubač : trubačica – besmislen oblik; kovač : kovačica – besmislen oblik; sarač : saračica – besmislen oblik; berač : beračica – sprava za branje jabuka; izvođač : izvođačica; letač : letačica i sl.

b) Imenice muškog roda na -ac se pomoću nastavka -ačica mogu prevesti u ženski rod, ali su ovi oblici apsolutno nepotvrđeni i očigledno vještački napravljeni:

staklorezac : staklorezačica; kamenorezac : kamenorezačica i sl.

v) Кod imenica na -džija se javljaju oblici u ženskom rodu s nastavkom -džinica, ali sa sasvim drugim značenjem:

buregdžija : buregdžinica – radnja u kojoj se pravi i objeduje pita burek; ćevabdžija : ćevabdžinica – radnja u kojoj se prave i objeduju ćevapi; abadžija : abadžinica – supruga majstora abadžije; rabadžija : rabadžinica – rabadžijina supruga; kalajdžija : kalajdžinica – kalajdžijina supruga i sl.

g) Imenice na -ar se u ženski rod mogu prevesti nastavkom -ka i one su u zadnje vrijeme u posebnoj ekspanziji. Oblici ovih imenica ženskog roda su mogući, ali ipak pomalo i neobični:

ribar : ribarka; klesar : klesarka; zidar : zidarka; keramičar : keramičarka; stolar : stolarka; mornar : mornarka; limar : limarka; ljekar: ljekarka; poštar : poštarka i sl.

d) Isti slučaj kao sa imenicama na -ar je i sa imenicama na -or kada se nastavkom -ka prevode u oblike ženskog roda uz napomenu da su daleko uobičajeniji oblici ovih imenica ženskog roda na -ica:

profesor : profesorka /profesorica; doktor : doktorka / doktorica i sl.

đ) Imenice muškog roda sa nastavkom -ič se nikako ne mogu prevesti u ženski rod: vodič, gonič, ribič.

e) Imenice muškog roda na -ac se takođe ne mogu prevoditi u oblike ženskog roda niti nastavkom -ica, niti nastavkom -ka, niti nastavkom -inja. Ovdje se ne smiju kao rješenja poistovećivati neki ženski parovi dobijeni transformacijom imenica s nastavkom -telj (spisatelj : spisateljica) i prenositi na oblike na -ac (pisac : pis + ica > pisica!; ili pis + ka > piska! ili pis + inja! ili pis + k + inja > piskinja!)
(Slično je i sa kupac, svirac i sl.)

ž) Imenice na -aš se mogu prevesti u ženski rod nastavkom -ica, ali se kod nekih od njih dobijaju neuobičajeni oblici

harmonikaš, tamburaš, gajdaš, frulaš, šajkaš, odbojkaš, košarkaš i sl.

z) Imenice muškog roda na -ik se normalno prevode u oblike ženskog roda nastavkom -ica, s tim što neki parovi tipa sveštenik : sveštenica zaista ne bi smjeli olako da se upotrebljavaju, a neki oblici kao npr govornik : govornica ili poslanik : poslanica nisu parovi tog tipa jer govornica je mjesto odakle govornik govori, a ne žena koja govori, a poslanica je književna svečana forma obraćanja u crkvenoj hijerarhiji i u biblijskim spisima, a ne žena poslanik. Napominjemo da su ženski parnjaci u ovoj grupi danas najviše u modi bez obzira na neke zaista neobične i neodržive oblike:

pomoćnik, poslanik, govornik, odbornik, predsjednik, predvodnik, nastavnik, sveštenik, pripravnik, učenik i sl.

i) Imenice muškog roda s nastavkom -og su u vrlo specifičnom položaju jer mogu da se prevode u oblike ženskog roda već uobičajenim nastavkom -ica, ali i u posljednje vrijeme prisutnim nastavkom -inja uz napomenu da bi se stručno trebalo opredijeliti za oblik koji bi postao primaran. npr. pedagog : pedagogica / pedagoginja. Tog tipa su:

pedagog, psiholog, ornitolog, oftamolog, stomatolog, kardiolog i sl.

j) Slično imenicama muškog roda na -og se ponašaju i imenice muškog roda na -ista koje se u oblike ženskog roda u zadnje vrijeme prevode nastavcima -ica i -inja:

romanista, rusista, germanista, telefonista, taksista, radista, internista i sl.

k) Imenice muškog roda na -lac se ni pomoću kog nastavka ne mogu prevesti u oblike imenica ženskog roda. Napominjemo da se za ove imenice ne mogu vezati ženski parnjaci izvedeni od imenica muškog roda sa završetkom -telj, npr. čitatelj : čitateljica. Takve su:

čitalac, ronilac, nosilac, pregalac, molilac, branilac, vladalac (za razliku od vladar), gledalac, slušalac i sl.

l) Posebnu grupu imenica muškog roda koje se ne mogu prevesti u imenice ženskog roda, a da se ne dobije potpuno neadekvatan oblik, čine imenice sa različitim završecima koje označavaju pripadnika neke političke grupacije ili pokreta. Npr.: socijalista, komunista, kapitalista, demokrata, liberal, konzervativac i sl.

lj) Neke imenice stranog porijekla tipa šofer i pilot takođe su teško prevodive u oblike ženskoga roda bilo kojim nastavkom.

Imajući u vidu očigledno u većini navedenih slučajeva nametnute probleme, stvorene uglavnom vanjezičkim kvazidemokratskim uticajima, samo smo naznačili nekoliko otvorenih pitanja na koje bi nauka o jeziku vrlo brzo morala dati konačne odgovore vodeći računa da većina navedenih imenica označava prije svega profesiju, zanimanje, dakle „rodno nemarkiranu kategoriju“, a ne isključivo vršioca radnje koji svakako može biti muškarac ili žena, svejedno je.

Detaljan popis i opis trenutnog vrlo haotičnog stanja u upotrebi navedenih tipova imenica u različitim jezičkim funkcionalnim stilovima bi se mogao sačiniti u npr. jednom kvalitetnom diplomskom radu, dok bi se konačni odgovori morali detaljno naučno obrazložiti u okviru nekog od projekata Instituta za jezik SANU.

(Izvor: novosti.rs, iskra.co, autorski rad – Rade R. Lalović)