Фалш мед потискује домаћи

Уз лошу сезону највећи непријатељ пчеларима у Српској је лажни мед и крајње вријеме је да се овом проблему стане у крај, као што је то случај у Србији, пише Глас Српске.
Нова метода провјере са друге стране Дрине показала је да од 25 узорака меда у 22 узорка постоји додатак неке врсте шећера. Пчелари у Српској истичу да је тај податак аларм да се и код нас што прије спроведу анализе и на тај начин раздвоји лажни и домаћи мед.
Предсједник Удружења пчелара “Леотар” из Требиња Обрад Нинковић рекао је за “Глас Српске” да је патворени мед присутан у цијелој БиХ, те да се под хитно томе мора стати у крај.
– Они који би требало да се тим баве не обављају свој посао, а ми пчелари немамо инструменте да спријечимо продају тог меда. Апелујем на надлежне да пооштре мјере контроле и продаје меда у смислу заштите потрошача, али и нас пчелара јер смо суочени са нелојалном конкуренцијом – рекао је Нинковић.

Како каже, лажни мед пуно је јефтинији од домаћег, уз квалитет који је и више него споран.
– Најбољи примјер је тезга поред Старог моста у Мостару гдје великим натписом пише да три теглице меда коштају 15 марака. Немогуће је остварити било какву зараду од продаје правог меда по тим цијенама – казао је Нинковић.
Ипак, како каже, купци често купују онај јефтинији што никако није добро.
– Често људи нису толико едуковани и иду за јефтинијом робом, а увијек некоме ко жели да купи мед кажемо, купујте мед од провјереног пчелара и нећете погријешити – рекао је Нинковић.
Предсједник Удружења пчелара “Багрем” из Зворника Зоран Бирчаковић рекао је за “Глас” да је код нас стање и горе него у Србији по питању лажног меда.
– Увезли смо мед из Турске и Кине без икаквих контрола, а наши маркети крцати су фалш медом који је више отров него мед. Због тога домаћи пчелари имају залихе меда од прошле године које не могу да продају – рекао је Бирчаковић.
Према његовим ријечима, Савез удружења пчелара Републике Српске требало би да предузме кораке као што раде колеге у Србији.
– Што прије да се ураде анализе и пошаљу у лабораторије. Први сам ја за то, ако је неопходно и да пчелари дају новац за анализу, али да се тај отров измјести из маркета. Наш народ иде искључиво да прође јефтиније, а не размишља о посљедицама – казао је Бирчаковић.

Подсјетио је да је ово једна од најгорих година за пчеларе у Зворнику и околини.
– Мало ко је извадио теглицу меда што се тиче багрема, а и ливадска паша је била лоша – казао је Бирчаковић.
Приноси
Херцеговина је најбоље прошла од свих крајева Српске ове пчеларске сезоне, а за килограм меда потребно је издвојити око 25 марака.
– Имамо још јесење медобрање, то је паша вријеска и брштана, али сводимо рачуне и година је била поприлично добра у односу на остале. Ове године можемо се похвалити да је сваки пчелар изврцао од 20 до 30 килограма по пчелињем друштву – рекао је Нинковић.
(Извор: Глас Српске)



