Догодило се на данашњи дан, 28. август

 

430. – Умро римски свештеник Аурелије Августин, познат као Свети Августин, епископ у римској сјеверној Африци, најзнаменитији представник ране хришћанске филозофије, тзв. патристике. У најважнијем свом дјелу – „О држави Божијој“ – историју човјечанства је објашњавао Божијим намјерама. При томе је правио разлику између идеалне – вјечне „државе Божије“ – и привремених, пролазних облика земаљске државе. То дјело је дуго било доктринарни основ црквене критике свјетовних установа.

1645. – Умро холандски правник, писац и хуманиста Хуго Гроцијус, оснивач науке о међународном праву. Припадао је „школи природног права“ и доказивао једнакост људи међу собом и пред законом. Такође је тврдио да су океани опште добро и да поједине земље немају право њиховог ексклузивног коришћења. У Холандији се у вријеме оштрих спорова римокатолика и протестаната заузимао за вјерску толеранцију, доказујући да су обје групе хришћанске и да нема разлога за сукобљавања, али је 1618. ухапшен у Утрехту и 1619. осуђен на доживотну робију као вјерски јеретик. Успио је 1621. да побјегне у Француску и од 1635. до смрти био је амбасадор Шведске у Француској. 

1749. – Рођен њемачки писац Јохан Волфганг Гете, једно од највећих имена свјетске литературе. Неколико година послије завршених студија права у Стразбуру преселио је у Вајмар, гдје је 28 година био управник позоришта. Осим књижевности, у којој се наметнуо као обновитељ лирике, драме, епа и романа, интензивно се бавио филозофијом, природним наукама, сликарством и државничким пословима у Вајмару. Србе је задужио писањем о српској народној поезији, којом се одушевљавао, и преводом више народних пјесама, укључујући „Хасанагиницу“. Оставио је једну од највећих и најзанимљивијих збирки писама. Дјела: „Фауст“, „Вилхелм Мајстер“, „Вертер“, „Избор по сродности“, драме „Гец од Бирлинхема“, „Егмонт“, „Ифигенија на Тауриди“, „Торквато Тасо“, трагедије „Клавихо“, „Ванбрачна кћи“, еп „Херман и Доротеја“, путопис „Путовање по Италији“, аутобиографско дјело „Из мог живота“, поезија „Маријенбадска елегија“, „Римске елегије“, „Западно-источни диван“, епиграми „Ксеније“, оптичко дјело „Теорија боја“.

1813. – Од рана задобијених у бици на Делиграду умро српски јунак из Првог српског устанка Јован Курсула, мегданџија опјеван у народним пјесмама. У низу битака се истакао јунаштвом, посебно у боју на Црном врху 1809. – кад су Турци под командом Алије Гушанца покушали да продру у Гружу и Јасеницу – и у септембру 1810. на Варваринском пољу, кад је јунаштвом задивио руске добровољце који су се борили на страни Срба, па чак и саме Турке.

1833. – Парламент забранио ропство у цијелој Британској империји.

1849. – Аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког окупирале италијански град Венецију послије опсаде започете 20. јула 1849.

1877. – Рођен енглески произвођач аутомобила и пилот Чарлс Стјуарт Ролс, који је с Фредериком Хенријем Ројсом 1906. основао компанију за производњу аутомобила „Ролс-Ројс“. Ројсова фирма је 1904. почела да прави аутомобиле, чији је изглед импресионирао Ролса, и њих двојица су двије године касније постали сувласници компаније чија су возила у аутомобилској индустрији ненадмашна по луксузу и квалитету. Компанија „Ролс-Ројс“ производи и авионске моторе. Ролс је први пилот који је – у јуну 1910. године – прелетио Ла Манш у оба правца без заустављања, а у јулу 1910. је као први британски пилот погинуо у авионској несрећи.

1910. – На свечаној сједници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола Први Петровић краљем.

1916. – Њемачка у Првом свјетском рату објавила рат Румунији.

1944. – У јужном француском граду Марсеју у Другом свјетском рату предали се преостали њемачки војници, а истог дана је ослобођен и оближњи Тулон.

1960. – Умро српски писац Сима Пандуровић, један од оснивача српске модерне. Филозофски факултет је завршио у Београду, био је гимназијски професор у Ваљеву и Београду, уређивао је више часописа, од којих је најзначајнији „Мисао“. Критика је оштро реаговала на његову прву збирку пјесама „Посмртне почасти“, прожету песимизмом, у којој је драматично опјевао болну трагедију љубави, душевне кризе и горчине, неспокој и побуну и осјећање смрти. Каснији стихови су мисаоно сложенији, али и у њима преовладава резигнација. Испјевао је и низ родољубивих пјесама. Преводио је с француског и енглеског језика – посебно су врсни преводи дјела Виљема Шекспира. Остала дјела: збирке пјесама „Дани и ноћи“, „Оковани слогови“, „Стихови“, „Песме“, књиге есеја „Разговор о књижевности“, „Огледи из естетике“.

1973. – У земљотресу југозападно од Мексико Ситија погинуло више од 500 људи.

1987. – Умро амерички филмски режисер Џон Хјустон, један од најистакнутијих америчких синеаста 20. вијека, изврстан у раду с глумцима. Снимио је мноштво филмова, највише пустоловног и криминалистичког жанра. Филмови: „Малтешки соко“, „Рт Ларго“, „Бијасмо странци“, „Благо Сијера Мадре“, „Џунгла на асфалту“, „Црвена значка за храброст“, „Афричка краљица“, „Моби Дик“, „Ноћ игуане“, „Одсјај у златном оку“, „Град изобиља“, „Наш човјек из Аустралије“, „Судија за вјешање“, „Ени“, „Испод вулкана“.

1991. – Умро патријарх српски Герман. Богословски факултет је студирао у Београду, а права у Паризу. Послије смрти патријарха Викентија 1958. године изабран је за поглавара Српске православне цркве. Због тешке болести, 2. децембра 1990. је на његово мјесто изабран патријарх Павле.

1994. – Окончан дводневни референдум у Републици Српској, на којем је више од 90 одсто грађана одбацило мировни план Контакт-групе за бившу БиХ.

1995. – Минобацачка граната је на сарајевској пијаци „Маркале“ усмртила 37 и ранила 85 људи, за шта су оптужени Срби, што је послужило као изговор за масовне нападе авијације НАТО пакта на Републику Српску.

1996. – Влада САД забранила вођи „Нације ислама“ Луису Фаракану да прихвати обећани либијски поклон од милијарду долара ради економске и политичке помоћи америчким црнцима.

2000. – Милан Левар, кључни свједок у истрази Хашког трибунала о злочинима хрватских трупа над Србима у Госпићу, погинуо у подметнутој експлозији у његовој кући у Госпићу. Левар је сахрањен 31. августа у Госпићу.

2004. – Ватикан вратио Руској православној цркви икону Казанске Богородице из 16. вијека, која се сматра заштитницом Русије.

(Агенције)

На фотографији: Сима Пандуровић