Лоше мјере против прања новца и финансирања тероризма – БиХ поново иде на сиву листу „Moneyvala“

 

БиХ ће од јесени под посебни мониторинг Комитета експерата за евалуацију мјера против прања новца и финансирања тероризма – „Moneyvala“ зато што је за протеклих пет година само према једном лицу примијенила финансијске санкције и уврстила га на рестриктивну листу у складу са резолуцијама Савјета безбједности Уједињених нација, открива Капитал.

Један од чланова Ударне групе за борбу против тероризма и опасности од тероризма каже да највећу одговорност за то сносе Државна агенција за истраге и заштиту и Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ.

„Савјет министара БиХ је у децембру 2018. године донио Одлуку о уврштавању физичког лица на листу означених лица према којима ће се примјењивати рестриктивне мјере. У складу са том одлуком на листу означених лица уврштен је само Мирсад Кандић који је 2017. године ухапшен у БиХ, а потом изручен САД, гдје је недавно осуђен на доживотни затвор због помагања у регрутовању за ИСИЛ“, објашњава наш саговорник.

Он подсјећа да је БиХ тек у мају 2020. године уклоњена са „Листе земаља са високим ризиком због стратешких недостатака у њиховом режиму у вези са прањем новца и спречавањем финансирања тероризма“ и додаје да стављање под посебни мониторинг који сасвим извјесно чека БиХ представља само корак од враћања на „сиву листу“.

Наш саговорник подсјећа и да ће тим „Moneyvala“ евалуатора посјетити БиХ у периоду од 29. октобра до 13. новембра 2023. године и да ће пет дана провести у Републици Српској.

„Евалуатори „Moneyvala“ долазе да дају оцјену усклађености система превенције и борбе против прања новца и финансирања терористичких активности. Како ствари стоје, озбиљан проблем приликом евалуације биће то што нису адекватно примијењене финансијске санкције у складу са Одлуком о провођењу рестриктивних мјера одређених Резолуција Савјета безбједности УН“, објашњава наш саговорник који је инсистирао на анонимности.

Страни ратници

Према његовим ријечима, БиХ имала више од 300 страних ратника у Сирији од којих се један дио вратио у БиХ и већином су пресуђени, један дио чека депортацију, док су за трећима расписане црвене и плаве потјернице.

„Према свима њима се требало поступати у складу са наведеном одлуком о провођењу Резолуције СБ УН и морали су да буду уврштени на рестриктивну листу. То значи да би све њихове финансијске трансакције биле под посебном лупом. Поједностављено, када би дошли у банку да отворе рачун или обаве било какву трансакцију чим би било укуцано њихово име и матични број, банкарском службенику би одмах блинкало и знао би да се ради о лицу са рестриктивне листе“, објашњава наш извор.

Он додаје да то не значи да би том лицу по аутоматизму биле забрањене све трансакције, већ само да би биле под посебном лупом и подложне провјери.

„Поред тога што та лица нису стављена на рестриктивну листу, проблем може да буде и то што жене страних ратника које су биле у Сирији и Ираку нису кривично процесуиране нити су примјењене резолуције СБ УН. Због свега тога, БиХ ће највјероватније добити негативно мишљење Монеyвала и сачиниће се акциони план за отклањање и одредити период у којем ће БиХ бити под посебним мониторингом, што је на само корак од сиве листе“, објашњава наш саговорник.

Хрватска под мониторингом

Када је ријеч о земљама региона, наш извор каже да је Србија отишла најдаље по питању испуњавања директива Монеyвала, јер већ испуњава 6. директиву, а сусједне земље тек пету.

„Хрватска је прије неколико мјесеци пала на евалуацији и стављена је под посебни мониторинг који вјероватно чека и БиХ. Сјеверна Македонија се извукла у посљедњи час и није добила негативну оцјену, а Црна Гора чека оцјену евалуатора“, каже наш извор.

Према прописаној процедури, наставља он, полицијске агенције и ОБА достављају Министарству безбједности БиХ приједлог за покретање процедуре за листирање, односно за стављање лица на Консолидовани попис.

Потом Министарство безбједности уз прибављено мишљење Ударне групе за борбу против тероризма и Тужилаштва БиХ, приједлог за доношење Одлуке о уврштавању физичког лица, правног лица или другог субјекта на листу означених лица према којима ће се примјењивати рестриктивне санкције упућује Савјету министара који на крају уз сагласност Предсједништва БиХ доноси одлуку.

„Евалуатори Монеyвала у БиХ долазе крајем октобра, тако да практично има још времена да се лица листирају, односно ставе на Консолидовани попис, али с обзиром на то како функционише све у БиХ, све су прилике да то неће бити урађено“, закључује наш саговорник.

Стављање БиХ на сиву листу Монеyвала оставило би озбиљне посљедице по финансијски систем. Било би отежано провођење финансијских трансакција, јер су банке у ЕУ обавезне проводити посебне процедуре када је у питању новац упућен у БиХ и из БиХ, што значи да би извозне компаније трпиле и наилазиле на потешкоће повезане са наплатом.

(Извор: capital.ba)