Да се доброта умножи – зворнички ходочасници са радошћу дочекани у свим мјестима: Све је лако уз помоћ Светог Василија и добрих људи (ФОТО, ВИДЕО)

О Зворничаним који су испунили свој циљ и пјешке отишли у манастир Острог да се помоле за своје породице и све људе којима је помоћ потребна смо већ писали, али је топао дочек људи свих вјера на путу дугом преко 300 километара разлог више да се проговори о значају духовности и људској доброти која није нестала.

 – Успјели смо у намјери да ходочастимо пјешке, помолимо се за оне због којих смо и кренули на овај пут, али су нас гостопримство, доброта људи, њихова продуховљеност одушевили. У свим мјестима кроз која смо пролазили смо дочекани као браћа. Посебно је то било у Сокоцу гдје су нас дочекали чланови Удружења „Свети Василије Острошки“, који сваке године организују поклоничко путовање у манастир Острог. Осим дочека, дали су нам и савјете, контакте људи за преноћиште и све друге потребне информације – причају Љубиша Лукић, Срђан Хајдуковић, Славиша Костић, Жељко Миљевић, којима се, након повреде кољена у Хан Пијеску, у манастиру Острог прикључио и Лазо Симић.

Они додају да ниједног тренутка нису размишљли да одустану, а подршка добрих људи дала им је снагу да истрају на свом путу.

 – Током 300 километара пјешачења и десет ноћења многи су нам излазили у сусрет. Кретали смо се од града до града јер нам је циљ био да нас што више стигне до манастира, а не вријеме за које ћемо прећи пут. Најтежа дионица је била од границе са Црном Гором до манастира Пиве када смо пјешачили скоро 18 сати. Прошли смо кроз 56 неосвијетљених тунела и савладали све препреке. Није било лака ни дионица око Власенице, што сад изгледа као анегдота са путовања, јер су нас у Милићима упутили да умјесто кроз Власеницу идемо кроз Подбирач и све је било добро док нисмо дошли до планка, пута којим спуштају балване, али сада је и то иза нас – присјећају се ходочасници.

Они кажу да су им људи прилазили и давали новац, нудили храну, пиће или и сами слали новац да у њихово име оставе у манастиру те да се помоле за њихове најмилије.

 – Једна жена у апотеци у Хан Пијеску је послала новац, на Сокоцу и другим мјестима су људи прилазили и питали нас гдје идемо, а када би чули одговор одмах су питали да ли нам нешто треба, частили нас. У Горажду смо приликом преласка улице затекли полицајца који је регулисао саобраћај, питао нас гдје идемо и честитао нем те пожељевши срећу зауставио аутомобиле да пређемо улицу – кажу ови Зворничани и додају да су упознали много људи са којима су остали у контакту.

 – Свештеник у Новом Горажду Марко Марковић нам је дао своје духовно виђење значаја овог путовања. Надам се да ћемо и ми послије овога бити бољи људи и да је ово само прво ходочашће те ће их бити још. Читали смо и коментаре у којима неки критикују зашто се у медијима о томе говори, а нама то заиста није био циљ. Међутим, да није било медија људи у Сокоцу не би знали да идемо и не бисмо имали њихову подршку. Уосталом, данас има толико тешких и суморних вијести те треба говорити о позитивним стварима, о потреби људи да се продухове, а доброти људи свих вјера који на вашем путу препознају истинску жељу за нечим узвишенији, светим. Поред тога, много смо и научили јер, рецимо нисамо знали за ово удружење у Сокоцу ни за њихове бројне хуманитарне активности. Можда и ми оснујемо своје удружење истог типа или постанемо дио њиховог – истичу ходочасници.

Они су захвални свим људима који су им помогли да остваре свој циљ, неке су већ угостили у Пилици, а 10. јуна ће, када храм у овом мјесту обиљежава 20 година од освећења, сви они бити позвани да буду њихови гости.

 – Желимо да покажемо да можемо бити и добри домаћини, а не само добри гости. Очекујемо пријатеље из Удружења грађана „Свети Василије Осторшки“, којима ћемо обезбиједити ручак, вечеру, преноћише како бисмо им макр мало узваритили за њихову помоћ и доброту. На Сокоцу нас је дочекао Младен Цвијетић, Милан Маричић Мара, свештеник Мирослав Вујичић, који нам је дао благослов, потом Дејан Елез и други. Захвални смо и власницима ресторана „Франш“, а преноћили смо бесплатно у хотелу „Златни бор“ код Милана Јоловића Легенде. У Рогатици нам је помогао Милош Нешковић, такође члан соколачког удружења, а да не говоримо о дочеку у манастиру Пива, или Острогу те свештеницима у другим мјестима – навели су ходочасници и захвалили се управи „Алумине“, Синдикату металске индустрије и рударства „Алумине“ на челу са Раденком Смиљанићем, Градској управи Зворник и свештенству у Пилици и Локању који су им такође помогли на овом путу продуховљења и молитве.

Захвалност

Они су жељели да помену све оне који су им на било који начин били подршка на путу до манастира Острог како би потврдили да се добро добрим враћа и да су им захвални што у ова тешка времена подржавају пут духовности, а то су:

Горан Ристић, Владо Стевановић, Зоран Стевановић (Пилица), Драган Тејић, Станко Цветановски, Стево Лазаревић, Недељко Павловић, Стево Николић, Милан Јовић, Дејан Јовић, Никола Николић, Томо Ђорђић, Миле и Неђо Томић, Младен Којић, Здравко Јовић, Жељко Ђокић, Лазар Јанковић, Саво Филиповић, Вељко Станојевић, Милан Јоловић, Ратомир Борковић, Владо Максимовић, Душко Марковић, Владимир Јовичић, Верица Врљеш, Петра Вишњић, Младен Јовановић, Зоран Марковић, Ђоко Филиповић, Драго Иванић, Милорад Марковић, Стево Лазић, Маријана Боровина, особље из „Планинске куће“ у Хан Пијеску, апотеке из Хан Пијеска…

(Инфо Бирач)

1 2 3 ►