Превентивни прегледи потврдили – код будућих првачића све више проблема са говором

 

Превентивни прегледи будућих првачића пред полазак у школу у Републици Српској показују да све више дјеце има проблем са говором, а како су за „Независне“ потврдили из добојског Дома здравља, за 65,3 одсто дјеце је препоручен логопедски третман, пишу Независне.

Како је за „Независне новине“ истакла Мира Цвијановић, логопед Дома здравља у Добоју, посљедње двије године су алармантне када је ријеч о броју дјеце која су директно препоручена на логопедски третман.

„Ове године је процентуално 65,3 одсто предшколаца препоручено за овај третман. Ту су и дјеца која још од раније имају потешкоће у развоју, али тај постотак је мизеран у односу на број дјеце која имају проблем у изговору гласова и неких језичких компонената говора“, рекла је Цвијановићева.

Појашњава да они не испитују графомоторику, већ се највише базирају на логомоторику и изговор гласова.

„Раније је био случај да дјеца не знају један или два гласа, али сада мислим да нема дјетета које не одступа у седам до осам гласова матерњег језика, а узевши у обзир да дјеца са пет и по година треба да су достигла комплетан говорно-језички развој, то је нешто што увелико одступа. Но, када укључите такво дијете у третман, очекујући да у септембру крене у школу, ми га до тада не можемо завршити. Поласком у школу они аутоматски почињу да уче слова, читају и пишу. Ми пишемо онако као што говоримо, а ако дијете умјесто ‘шума’ изговара ‘тума’, наравно да ће исто тако написати“, нагласила је Цвијановићева.

Гласови које дјеца најчешће не могу изговорити, како каже, јесу ш, ж, ч, џ, л, љ и р, али се дешава да немају ни гласове к и г, а који се уче у узрасту од двије до три године.

„Родитељи то пропусте и оставе да се развије само. Највећи узрок томе је дуготрајна употреба цуцле, која нарушава квалитет говора, затим предуго конзумирање пасиране хране, јер су дјеца све избирљивија у одабиру намирница, па, рецимо, неће да жваћу месо“, казала је Цвијановићева, додајући да је један од узрока и недовољна интеракција са вршњацима.

Но, оно што посебно истиче је да је њихова пажња краткотрајна, а примијетила је да дјеца не могу мирно сједити на столици док се узима анамнеза од родитеља.

„Дјеца су у интеракцији са екранима, гдје је једносмјерна комуникација, немају потребу да разговарају, а родитељи их углавном разумију и испуњавају те основне потребе за храном, емоцијама, сигурношћу и нема потребе да се дијете труди или бори за нешто. Једино дјеца која су укључена у вртић имају бољу комуникацију и богатији фонд ријечи“, додаје она.

И др Бојана Палексић Докић, начелница породичне медицине Дома здравља Бијељина, каже да су готово завршени систематски прегледи дјеце, те потврђује да је слична ситуација као и у Добоју.

„Прегледано је 618 дјеце, али у току су прегледи за упис у сеоске школе. Од укупног броја прегледане дјеце један број њих је добио препоруке за даље третмане и прегледе, а првенствено се ради о логопедским третманима, као и прегледу офталмолога и физијатра. Повећан је и број дјеце која захтијевају логопедски третман или су већ укључена у овакав третман“, рекла је Палексић Докић за „Независне“.

За одређен број њих ће, како каже, бити потребан преглед офталмолога и корекција вида, а због лошег држања и сколиозе нека дјеца имају потребу за прегледом специјалисте физијатрије, док због начина исхране и лошије оралне хигијене постоји и проблем оралног здравља.

Из Дома здравља Бањалука су нам рекли да су систематски прегледи завршени, али да родитељи још увијек доводе дјецу на преглед, те да ће коначне резултате имати на основу сачињених извјештаја.

Недовољно логопеда доводи до синдрома сагоријевања

Мира Цвијановић, логопед Дома здравља у Добоју, каже да је запослених логопеда заиста мало, те истиче да су они више изложени синдрому сагоријевања.

„Желиш да помогнеш што већем броју дјеце, али не можеш да одговориш потребама у смислу интензивног логопедског третмана који захтијевају дјеца са потешкоћама у развоју. С друге стране, код говорно-језичке патологије постоји јасан протокол када дијете уђе у третман, односно за колико логопедских сеанси ће се тај третман завршити, но код дјеце са потешкоћама у развоју то не постоји“, рекла је Цвијановићева.

Како каже, у ДЗ Добој тренутно имају два запослена логопеда, а потреба за комплетним тимом, гдје би био укључен и едукатор рехабилитатор, је заиста велика.

(Извор: Независне)