Многи ће морати да раде ребаланс – општинама и градовима 30 милиона КМ мање прихода од индиректних пореза

 

Због енормног задуживања републичке власти претходних година, општине и градови у Српској ове године ће добити 30 милиона марака мање прихода од УИО БиХ и све локалне заједнице биће принуђене да изврше ребалансе и скрешу своје буџете, открива Капитал.

Представницима Савеза општина и градова РС (СОиГ) то је на недавном састанку обзнанила помоћница министра финансија за макроекономску анализу и политику Јелена Поповић. Она је челним људима СОиГ-а рекли да рачунају на мање приходе, прецизирајући да пројекције министарства показују да ће општине и градови добити око 30 милиона марака мање у односу на прошлу годину.

Бојић: Најмањи приход у посљедњих пет година

Градоначелник Лакташа Мирослав Бојић (СНСД) каже да ће по тој пројекцији његова локална заједница добити око 800.000 КМ мање него прошле године.

„Ако се остваре те прогнозе, то ће бити најмањи приход у посљедњих пет година. На срећу у Лакташима је почела градња, па очекујемо да ћемо од својих изворних прихода надомјестити мањак прихода од ПДВ-а“, каже Бојић за Капитал.

Он додаје да ће приликом израде ребаланса, што оцјењује као сасвим извјесно, на расходовној страни вјероватно ићи на смањења која се односе на инвестиције.

Ђого: Зашто је министарство дало сагласност?

Декан Економског факултета у Источном Сарајеву Марко Ђого каже да му није јасно како је Министарство финансија РС дало сагласност локалним заједницама на предложене буџете за ову годину.

„Министарство мора да има тачне податке и пројекције у вези са отплатом спољног дуга, што значи да су морали да имају пројекције и о висини прихода од ПДВ-а. Зато није јасно зашто су локалним заједницама дали сагласност на буџете када су им после три мјесеца рекли да неће имати толики приход“, пита се Ђого.

Замјеник начелника Котор Вароша Младен Тривуновић (СДС) каже да је ова општина за прва три мјесеца имала око 300.000 КМ мање прихода од ПДВ, истичући да ће по таквом тренду до краја године имати милион КМ мање прихода, што је немогуће надомјестити.

„То је резултат енормног задуживања републичке власти, јер се приходи од ПДВ-а који припадају Републици Српској дијеле тако да се прво одбија онај дио који иде на отплату спољног дуга, а потом се од преосталог дијела 24 одсто дијеле локалним заједницама према усвојеним коефицијентима“, објашњава Тривуновић.

Тривуновић: Општине отплаћују спољни дуг РС

У складу с тим, наставља он, испада да општине и градови отплаћују дио спољног дуга РС, иако ни на који начин не утичу на његово стварање.

„Нема никакве сумње да ли ћемо морати правити ребаланс наниже, само је питање када ћемо то урадити“, каже Тривуновић.

Његов страначки колега и начелник Лопара Радо Савић каже да је ова општина имала око 160.000 КМ мање прихода, истичући да ће буџетска година бити изузетно тешка.

„Мање и руралне општине ће бити на великим искушењима, а ове што су ближе Бањалуци и Влади РС вјероватно ће се мало огријати и лакше поднијети смањење прихода од ПДВ-а“, каже Савић.

И начелник Челинца Владо Глигорић (СНСД) потврдио је за ЦАПИТАЛ да кубури са мањком прихода од ПДВ-а.

„Настојаћемо да тај мањак надокнадимо, па тренутно не размишљамо о ребалансу. У зависности од тога како ће се кретати приходи, зависи да ли ћемо крајем године правити ребаланс, али све су прилике да хоћемо“, каже Глигорић.

Грађани трпе од посљедица задуживања

Према званичним подацима, удио спољног дуга РС у структури укупних прихода од индиректних пореза који припадају Српској на почетку владавине СНСД-а 2007. године износио је седам одсто. Другим ријечима, спољни дуг РС био је у висини седам одсто прихода од УИО, а колико се тај однос промијенио свједочи податак да је планирани приход од УИО ове године око 1,9 милијарди КМ, док за отплату дуга иде чак 1,2 милијарде КМ.

То значи да смањење прихода локалних заједница није резултат пада укупних прихода од индиректних пореза, јер ти приходи константно расту подстакнути галопирајућом инфлацијом, већ грађани трпе посљедицу енормног задуживања Републике Српске претходних година које се сада отплаћује преко градова и општина.

(Извор: capital.ba)