На позив „Електропривреде“ РС: Слаб одзив за соларне панеле, уградње нема до јесени

 

Електропривреда Републике Српске (ЕРС) у јуну прошле године амбициозно је кренула са идејом да до 2024. године на кровове 50.000 домаћинстава у Српској постави соларне панеле и грађанима омогући да по повољним условима производе струју за своје потребе. Међутим, одзив на позив за програм енергетске одрживости који је објављен у јуну прошле године био је јако скроман, а број пријављених и даље је испод 5.000, пише Капитал.

Они који су се пријавили до данас нису добили никакву повратну информацију. О томе свједочи бањалучанин Данијел Бојић који је међу првима аплицирао.

„Службеница ‘Електрокрајине’ је узела детаљне податке о мојој кући, нагибу крова и његовој оријентацији, чак ме је питала и да ли је на крову лим или цријеп. Добио сам потврду о пријему захтјева на којем пише да имам 48 бодова. Казала ми је да ће ми се неко ускоро јавити, али од тада никаквих позива није било“, прича Бојић.

Каже да је том приликом на увид дао и грађевинску дозволу, кућну листу, потврду о примањима о домаћинству те сву осталу документацију предвиђену јавним позивом за чије је прикупљање потрошио доста слободног времена.

„Искрено, очекивао сам се да ће све ићи пуно брже. Струја је значајно поскупјела тако да је прилика за постављање панела била идеална“, закључио је Бојић.

Иначе, када су схватили да се мало људи пријављује, у ЕРС-у су спустили критеријуме.

„Одлучили смо да сви захтјеви који испуњавају основне техничке услове буду прихваћени. Међутим, одзив је веома лош, чекамо да се пријави макар 5.000 људи па да кренемо у реализацију пројекта“, каже за КАПИТАЛ директор предузећа Лука Петровић.

Према његовим ријечима, апликанти у мају могу очекивати да их неко из службе ЕРС-а посјети како би се провјериле и техничке могућности за постављање панела.

„По мојој процјени реализација пројекта би могла кренути тек на јесен“, рекао је Петровић.

Подсјећамо, ЕРС се обавезао да ће финансирати изградњу и пуштању у рад електране, коју ће домаћинство отплаћивати у ратама.

Крајни купац ће своју електрану плаћати у једнаким мјесечним ратама у висини просјечне мјесечне потрошње умањене за 10 одсто.

Након што је исплати, остатак њеног радног вијека имаће бесплатну струју.

У случају да електрана мање производи струје него што је то потребно домаћинству, власник објекта увијек може куповати струју по важећим цијенама које је закључио са снабдјевачем.

У случају да се појави вишак, он ће се испоручивати у електро мрежу, а разлика ће се утрошеног и произведеног ће се сравњивати на крају године.

Економиста из Центра за одрживу енергетску транзицију – РЕСЕТ, Дамир Миљевић оцјењује да је од самог почетка план био превише амбициозан, не само за ЕРС него и за веће земље и електро системе.

Такође, сматра он, на промоцији и едукацији становништва се радило јако мало.

„Очигледно је да се за један овакав концепт мора урадити више на промоцији, не само понуде панела домаћинствима, него уопштено концепта енергетске транзиције и тога шта он нуди“, рекао је Миљевић.

Према његовим ријечима, поред тога што ЕРС касни, ни Република Српска, односно ресорно министарство, није донијело подзаконске акте који регулишу питање просумера иако је им је то била обавеза усвајањем Закона о обновљивим изворима енергије.

(Извор: capital.ba)