Otkrivena zaboravljena i izgubljena groblja srpskih ratnika od Kajmakčalana do Bitolja

 

Rezultat sedmogodišnjih terenskih istraživanja i traganja Ljiljane Tanasijević, bivše konzulke Srbije u Skoplju, na širokom prostoru Mariova u Severnoj Makedoniji, nekadašnjih poprišta slavnih bitaka duž linije Solunskog fronta, rasutih vojničkih grobalja, zagubljenih večnih počivališta srpskih ratnika pretočen je u knjigu „Čuvari istorije, od Kajmakčalana do Bitolja“, piše RTS.

U obimnoj knjizi Čuvari istorije, od Kajmakčalana do Bitolja su precizno navedeni spomenički podaci i zapisi, dokumentovani sa 1.200 fotografija, prikupljeni na 59 srpskih grobalja i na desetine pronađenih pojedinačnih grobnih mesta sa ukupno 648 nadgrobnih spomenika.

Kako navodi Ljiljana Tanasijević, autorka knjige, motiv da se odluči na ovaj istraživački poduhvat bio je to što do danas ne postoji popis svih stradalih boraca na ovim ratištima iz Prvog svetskog rata.

„Jedan jedini spisak koji postoji, koji sam pronašla u arhivima datira iz 1920. godine. To je jedini poimenični spisak gde je jedan sveštenik popisivao imena na groblju sa spomenika. Posle toga mi više nemamo te spiskove, već se uglavnom pojavljuju samo brojevi stradalih, a tek sporadično poneko ime. To mi je kao čoveku jako zasmetalo i prosto sam iskoristila priliku što sam tamo i krenula u istraživanje“, objašnjava Tanasijevićeva.

Najpre je krenula sa idejom da pobeleži samo imena, ali je onda odlučila da popiše sve podatke do kojih je mogla da dođe. Kompletan epitaf, zatim kom puku pripada vojnik, kojoj četi, kom bataljonu, ko je podigao spomenik, iz kog je sela. Na kraju je istražila i koliko je njih odlikovano.

„Onda sam istražila sve službene vojne listove iz tog perioda i ustanovila da je od 542 vojnika njih 65 odlikovano sa ukupno 125 odlikovanja, od Krsta milosrđa, do Karađorđeve zvezde“, dodaje autorka.

Istraživanje se nastavlja

Knjiga predstavlja svojevrsni registar i za šest otkrivenih spomen-ploča, jedne spomen-česme i dva crkvena zvona koja je poklonio Mihailo Pupin sa kojih su popisana i neposredo uz terenske fotografije spomenika verodostojno preneta 542 imena srpskih vojnika.

„Svi znaju da postoji zvono na Kajmakčalanu, ali isto takvo, koje je poklonio Pupin, sa istom posvetom, postoji i u crkvi u selu Brod“, napominje Tanasijevićeva.

Pored toga, tokom istraživanja su otkriveni i druga obeležja koje je za sobom ostavila srpska vojska. Otkriven je put i most koje su izgradili naši ratnici. Nažalost, bilo je spomenika na kojima nije bilo moguće rekonstruisati bilo koji podatak o poginulom vojniku.

„U stvari, moj glavni cilj je bio da im nađem potomke, jer potomci ne znaju i sve ono što sam do sada našla niko nije znao. Ali se istraživanje ne završava samo sa ovom knjigom, već se nastavlja“, napominje Tanasijević.

Saradnici koji su učestvovali u ovom poduhvatu su čuvar srpskog vojničkog groblja Zoran Đurović u Bitolju i planinarka Venus Venčova. Materijala ima još uvek i svakodnevno se otkrije još poneki novi spomenik.

„Taj teren je zarastao u šiblje, trnje. To su zmijarnici i mora prvo da se očisti teren, da se podigne spomenik, jer su većinom popadali, da ga očistite i tek onda krenete u iščitavanje imena i prezimena, pa zatim traganje ko su i odakle su, pa onda da im pronađete potomke“, naglašava autorka knjige.

Lokalitet Svetec za koji se nije znalo

Prema ocenama recenzenata, knjiga Čuvari istorije, od Kajmakčalana do Bitolja daje „izvanrednu terensku sliku i čuva u poslednjem trenutku zabeleženu uspomenu na postradale srpske borce, na srpske grobove i srpska vojnička groblja na prostoru od Kajmakčalana do Bitolja koje je hrabro posejala srpska vojska tokom borbi na Solunskom frontu“.

Jedan od recenzenata knjige, dr Nenad Lajbenšperger ističe da je možda najznačajnija novopronađena lokacija, spomenik na lokalitetu Svetec, dosad potpuno nepoznat u srpskoj istoriografiji, i uopšte u savremenom sećanju na Solunski front i Prvi svetski rat.

Za lokalitet Svetec u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture su samo bili načuli, otkriva Ljiljana Tanasijević, ali su mnogi tražili velika finansijska sredstva da bi to istražili, tako da do toga nikada nije došlo.

„To je spomenik koji je uklesan u steni, nešto zaista grandiozno, gde je osmi pešadijski puk uklesao na steni na crkvenoslovenskom epitaf odlomke iz Gorskog vijenca, ocrtana je ikona Isusovo raspeće. Međutim, pošto smo mi svaki lokalitet obilazili nekoliko puta, neko ga je posle sto godina dobrano oštetio i to skoro ceo epitaf uklonio, ali mi ipak imamo fotografije kako je izgledao i to je ono što je Lajbenšperger primetio“, objašnjava Ljiljana Tanasijević.

(Izvor: rts.rs)