Пољопривредници траже већи аграрни буџет, али и бољу расподјелу новца

 

Аграрни буџет Републике Српске од око 180 милиона КМ, колико се према најавама очекује и наредне године, пољопривредницима је све мање довољан због раста цијена горива и репроматеријала, а дио њих упозорава да проблем није само у висини буџета, већ и у начину расподјеле новца, пишу Независне.

Саво Бакајлић, предсједник Удружења села Семберије и Мајевице, каже да је пољопривредницима све теже да покрију трошкове производње, посебно имајући у виду поскупљења горива и других инпута, док је буџет за пољопривреду већ трећу годину на истом нивоу.

„Видите и сами, све је мање пољопривредника, а буџет је исти. Већ трећу годину се предлаже иста прича. Видјећемо каква је ситуација и колико ће људи уопште остати да се бави пољопривредом, пошто је ситуација алармантна“, рекао је Бакајлић.

Он је истакао да временске непогоде додатно отежавају положај пољопривредних произвођача, наводећи да би подршка државе морала бити боље осмишљена.

„Мислим да пољопривредници заслужују више, али шта рећи на овакав систем и овакво управљање. Слика је јако лоша“, рекао је Бакајлић.

Говорећи о буџету за пољопривреду, Бакајлић је навео да би већа издвајања могла помоћи већем броју произвођача, али да је важно да се средства исплаћују на одговарајући начин.

„Буџет и сада, када би се реално исплаћивао, може задовољити већи дио пољопривредника. Међутим, то иде на неки специфичан начин“, рекао је Бакајлић.

Дарко Илић, предсједник Удружења повртара Републике Српске, рекао је да би због најављеног раста цијена горива и других инпута буџет за пољопривреду требало повећати за најмање 30 одсто.

„Ако је ријеч о дизелу и најавама да ће нафта ићи на четири марке, самим тим регрес који имамо од 80 фенинга по литру сада је опет недовољан у односу на цијене нафте. Што се тиче повртарства, дистрибутери најављују да ће репроматеријал бити скупљи за око 20 до 30 одсто“, рекао је Илић.

Како је навео, поскупљења се очекују и код сјеменског и садног материјала, због чега је потребно повећати издвајања за пољопривреду.

„Тешко је сада давати неку прецизну процјену, али минимално неких 30 одсто да би се на неки начин пратила та поскупљења инпута који нам улазе у производњу“, рекао је Илић.

Он је додао да су цијене поврћа тренутно ниске, што додатно отежава положај произвођача.

„Веома ће тешко бити да се изборимо са тим ако би, рецимо, и тај буџет остао исти и давања према самим пољопривредницима била на истом нивоу“, рекао је Илић.

Милорад Арсенић, предсједник Удружења мљекара Републике Српске, рекао је да аграрни буџет од око 180 милиона КМ не би нужно морао бити већи уколико би се средства рационалније распоређивала и усмјеравала директно у производњу.

Он је истакао да у аграрном буџету има ставки које се, како сматра, не односе директно на производњу.

„У тај наш буџет се ушетало све и свашта. Има доста ставки које се не тичу производње. Мислим на подршке научним институцијама, подршке за разна унапређења и слично. Довољно је да прочитате правилник и видите шта све улази као подршка. Ја бих дао медаљу за измишљање подршки“, рекао је Арсенић.

Према његовим ријечима, поједини називи подршки су неразумљиви пољопривредницима и није јасно на који начин директно доприносе производњи.

Говорећи о приједлогу да аграрни буџет буде повећан за око 30 одсто, Арсенић је рекао да би подржао повећање уколико би средства била усмјерена у развој руралних средина и производњу.

„Да је то унапређење директно руралне средине и да новци иду за заостале средине и забачена мјеста, ја не бих имао ништа против“, навео је Арсенић.

Он је указао и на, како је рекао, нерационалну расподјелу средстава за капиталне инвестиције, посебно када је ријеч о набавци трактора.

„Кад је ријеч о тракторима, ако немамо неки бољи модел подршке набавци трактора, онда нам не треба никакав. Ја бих предложио и подржао да се трактори избаце из подршке док се то нешто не регулише“, рекао је Арсенић.

Како је навео, постоје случајеви да трактори за које је одобрена подршка имају веома мало радних сати.

„Имате толико трактора који су купљени, а не праве радне сате. Сваки трактор који није направио барем 300-400 сати или 800-900, то је узалудна подршка. Вјерујте ми, тих трактора који годишње направе 50 сати има више него ових који раде. Ту не можемо наставити са таквим начином подршке“, рекао је Арсенић.

(Извор: Независне)