Страни послодавци минималцем чувају сезонце из БиХ преко зиме

 

Настојећи да задрже сезонце и након љета, бројни послодавци на приморју, а посебно у Хрватској, Црној Гори и Словенији, раднике остављају на минималцу чак и у мјесецима које проведу код куће, пише Капитал.

Послодавци и синдикалци кажу да је посљедњих година све више сезонаца који остају у радном односу током цијеле године, јер их послодавци и ван сезоне задржавају на минималној плати како би избјегли потрагу за новим радницима.

Одлазак радника на сезону пустоши сектор угоститељства и туризма у БиХ сваке године већ у априлу и мају, када хиљаде радника дају отказе и одлазе на обалу да би обавили потребне припреме за почетак сезоне.

Предсједник Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске “Horeca” Далибор Шајић каже да се често дешава да послодавци оставе на минималцу раднике у мјесецима ван сезоне, али и да се туристичка сезона продужава, па послодавци настоје привући госте и у мјесецима када нема купања и масовних годишњих одмора.

“Доста људи жели сигурност и да имају уплаћене доприносе чак и кад нису на сезони. То им је главни мотив да пристану на минималац у Хрватској и Словенији, да остану у радном односу. Занимљиво је да врло често, у мјесецима када не раде тамо, код куће раде на дневницу на свадбама и пријемима. Послије се врате на сезону и наставе да раде и још врбују нове раднике “, каже Шајић.

Поједини послодавци нуде и авансе

Предсједник Синдиката трговине, туризма, угоститељства, услуга, пољопривреде и прехрамбене индустрије Републике Српске Велимир Рудић каже да осим задржавања сезонских радника на минималцу, поједини послодавци дају и авансе за будућу сарадњу.

Каже да поједини послодавци радницима на крају сезоне дају аванс довољан да премосте период до наредне сезоне, јер рачунају да ће им се вратити.

“Познајем радника који одлази у мају на острво Вис и ради до октобра. Тамо се окупља елита и долази доста туриста бродовима и једрилицама. Послодавац чини све да га задржи и он више није сезонски радник него стално запослени“, каже Рудић.

Рудић каже да Хрватска и друге државе на Јадрану због велике потребе у туризму имају огромне квоте за запошљавање радника из иностранства, али да је неозбиљно нагађати колико је заиста радника отишло да ради у ове државе јер се нико не бави прецизним регистровањем тих података.

Разлика у платама јасно показује зашто су послови на приморју толико привлачни радницима из БиХ.

У принципу, радници на приморју могу за неколико мјесеци да зараде више него за годину овдје, а послодавци им нуде смјештај, храну и подмирују трошкове за израду радних дозвола.

Колике су разлике у платама

За то вријеме, плате угоститељских радника у БиХ једноставно не могу да им конкуришу, јер се крећу од 1.400 до 1.500 КМ. Нешто више зарађују професионални кувари.

На почетку овогодишње сезоне понуђене зараде биле су најмање двоструко веће него у БиХ.

Тако су, на примјер, кувару и пица мајстору зараде почињале од 3.500 КМ, а расле су чак и до 6.000 КМ. Дио њих од послодаваца добија и проценат од зараде, па је збир на крају добре сезоне далеко виши.

Продајни агент за излете у Хрватској може у старту да заради 1.500 КМ и то само расте, док роштиљ мајстор у просјеку добија од 3.000-4.000 КМ. Плате конобара се разликују од локације, сложености посла и величине објекта у којем раде, па они могу да зараде од 2.800 КМ до 4.500 КМ. Слично је и са собарицама, рецепционерима и другим пословима.

Поред угоститељских радника у сусједне земље одлази и доста радника у области грађевинарства.

Предсједница Синдиката радника грађевинарства и стамбено-комуналних дјелатности РС Драгана Врабичић каже да је од тих послодаваца ипак поштено то што осигуравају да радници током зиме и мјесеци зараде какву такву плату.

“То је свакако много више него што могу да зараде код нас. Ти људи су онда пријављени, па макар и на најнижу плату, имају осигурње, а послодавац их чува. Пуно је то боље него када раде осам до десет сати на минималцу цијеле године, зар не? Ипак, то значи да ми остајемо без тих радника трајно, не само за сезону. Ако су тамо пријављени, код нас могу само да раде на црно у мјесецима ван сезоне. За то вријеме наши послодавци не раде ништа да би задржали раднике“, каже Врабичић.

Напомиње да нема сумње да инострани послодавци ово раде искључиво из сопственог интереса да задрже добре раднике, то је за нас као друштво далеко опасније, јер нам одвлачи најздравију радну снагу.

Иначе, Хрватска је ове године издала преко 94.000 дозвола за рад страним радницима, а највећи број односио се на држављане БиХ и то у области угоститељства, туризма и грађевинарства.

(Извор: capital.ba)