Догодило се на данашњи дан, 11. април

 

1514. – Умро италијански архитекта Донато Браманте, који је снажно утицао на ренесансну архитектуру. Пројектовао је многе зграде и реконструисао цркву Светог Петра у Ватикану.

1689. – Крунисан енглески краљевски пар Вилијам Трећи Орански и Мери Друга послије збацивања посљедњег краља из династије Стјуарт Џејмса Другог у „Славној револуцији“ 1688. године. Мери Друга је кћерка Џејмса Другог, али је одбацила непопуларну очеву римокатоличку политику и снажно подржала Англиканску цркву. Током њихове владавине у Енглеској је учвршћен уставно-парламентарни режим.

1713. – Потписан Утрехтски мир Француске, Британије, Холандије, краљевине Пијемонт, Португалије, Пруске и Шпаније, којим је окончан рат за шпанско насљеђе. Шпанија је приморана да Британији уступи Гибралтар, Аустрији преда Белгију, Милано и јужну Италију, а Пијемонту средоземно острво Сардинију. Такође је принуђена да за владаре прихвати француске Бурбоне.

1755. – Рођен енглески хирург и палеонтолог Џејмс Паркинсон, који је открио и описао нервну болест екстрапирамидалног система, названу према његовом презимену. Први је описао апендицитис/запаљење слијепог цријева/, објавио је више радова из медицине и палеонтолошко дјело „Органски остаци ранијег свијета“.

1772. – Рођен шпански писац Мануел Хосе Кинтана, сљедбеник класике и писац слободоумне поезије. Био је секретар побуњеничког покрета за независност у вријеме владавине Шпанијом Наполеона Првог од 1808. до 1814. Дјела: поетска – „Ода Шпанији“, „Ода Падиљи“, „Ода штампарији“, драме „Пелајо“, „Војвода од Висеа“, историјско дјело „Животи славних Шпанаца“, критика „Правила драме“.

1814. – Француски цар Наполеон Први абдицирао послије пораза у Русији, пада Париза и изгубљених битака код Лајпцига и Тулуза, послије чега је прогнан на средоземно острво Елба.

1842. – Београдски трговци – браћа Герман окончали градњу прве српске лађе „Кнез Михаило“. Мајстори из Цариграда почели су градњу 1840. у Брзој Паланци на Дунаву. Брод је могао да се користи и у војне сврхе – на њему је било мјеста за 18 топова.

1884. – Умро енглески писац Чарлс Рид, чији је обимни историјски роман „Манастир и огњиште“ надахнут списима и животом холандског хуманисте Еразма Ротердамског. Написао је више „романа с тезом“, у којима је подвргао оштрој критици енглески казнени систем и злоупотребе у лудницама. Остала дјела: романи „Никад није сувише касно“, „У готову“, „Грифит Гонт“.

1894. – Уганда постала британски протекторат.

1899. – САД од Шпаније преузеле Филипине.

1919. – Почела да ради Међународна организација рада са сједиштем у Женеви, која је послије стварања УН постала једна од специјализованих агенција свјетске организације.

1939. – Под притиском савезнице – нацистичке Њемачке – Мађарска иступила из Друштва народа.

1945. – Америчка војска у Другом свјетском рату ослободила нацистички концентрациони логор Бухенвалд. За седам и по година, колико је логор постојао, у њему је убијено више од 56.000 људи из 18 европских земаља, укључујући 4.000 Југословена, претежно Срба.

1945. – У Москви у Другом свјетском рату Јосип Броз потписао уговор о пријатељству, узајамној помоћи и сарадњи Југославије и СССР. Била је то прва његова службена посјета једној савезничкој земљи послије формирања привремене владе Демократске Федеративне Југославије и међународног признања нове Југославије.

1948. – Отпочела изградња новог београдског насеља на лијевој обали Саве – будућег Новог Београда.

1961. – Пред израелским судом у Јерусалиму почело суђење аустријском нацисти Адолфу Ајхману, шефу одјељења у Гестапоу за уништење Јевреја и за њемачке логоре у Другом свјетском рату.

1961. – Због политике апартхејда у Јужној Африци Нигерија успоставила потпуни трговински ембарго против те земље.

1973. – Њемачки нацистички ратни злочинац Мартин Борман званично проглашен мртвим.

1977. – Умро француски писац Жак Анри Мари Превер, назван „пјесником Париза“. Почео је писати под утицајем надреалиста, али је временом изградио оригиналан израз једноставне и сажете форме. Његову поезију карактерише револт, младалачки цинизам, исмијевање ауторитета. Написао је више поетских сценарија, можда најљепших у француској кинематографији, за филмове режисера Марсела Карнеа „Обала у магли“, „Хотел `Сјевер`“, „Дан се рађа“, „Љубавници из Вероне“, „Дјеца раја“, „Врата ноћи“. Дјела: збирке пјесама „Ријечи“, „Велики прољећни бал“, „Киша и лијепо вријеме“.

1979. – У главни град Уганде Кампалу ушле трупе Танзаније и снаге опозиције, окончавши осмогодишњу сурову владавину диктатора Идија Амина Даде, који је побјегао у Либију.

1985. – Умро албански диктатор Енвер Хоџа, шеф владајуће Партије рада Албаније од 1948. Између два свјетска рата био је секретар краљевског посланства Албаније у Бриселу. Један је од оснивача Комунистичке партије Албаније 1941. Подржавао је политику Информбироа од 1948. до 1956. и диктаторску концепцију Јосифа Стаљина, чак и послије 20. конгреса Комунистичке партије СССР, на којем су осуђени Стаљинови методи. Касније је постао приврженик Пекинга, али се разишао и с кинеским комунистима, потпуно изолујући земљу. Изградио је примитивни, ауторитаран систем, заснован на репресији и физичким елиминацијама неистомишљеника, али и сарадника у које је посумњао да би могли да угрозе његову личну власт. Био је гласноговорник великоалбанских територијалних претензија према Југославији.

1990. – Влада Анголе сагласила се да у Португалији отпочне мировне разговоре с побуњеничким покретом УНИТА.

1991. – Савјет безбједности УН саопштио формални крај Заливског рата, прихвативши обећање Ирака да ће платити ратну штету и уништити оружје за масовно разарање.

1994. – Авиони НАТО-а наставили нападе на Војску Републике Српске /ВРС/ око Горажда, погађајући и цивилне циљеве. Војна помоћ муслиманима, који су се нашли у неприлици послије неуспјеле офанзиве – на коју САД и друге западне земље нису реаговале – правдана је тврдњом да ВРС угрожава снаге УН.

1995. – УН смијениле команданта руских „плавих шљемова“ у Сремско-барањској области генерал-мајора Александра Перељакина, оптуженог за подршку Србима.

1997. – Међународне мировне снаге ступиле на тло Албаније, покушавајући да зауставе насиље и хаос у тој земљи.

1999. – И током православног Васкрса авиони НАТО пакта бомбардовали Савезну Републику Југославију, а у нападу на цивилне објекте у ширем подручју Куршумлије усмрћено је шест људи.

1999. – Индија успјешно испробала ракету дугог домета типа „агни“, која може да носи и нуклеарне пројектиле.

2003. – Влада Садама Хусеина изгубила контролу над Ираком и потпуно нестала, саопштила је Бијела кућа.

2006. – Судија шпанског суда Хуан дел Олмо подигао оптужницу против 29 лица због њихове улоге у бомбашким нападима у Мадриду у марту 2004. године.

2006. – Врховни вођа италијанске мафије Бернардо Провенцани, који је био у бјекству 42 године, ухапшен на Сицилији – у градићу Корлеоне.

2006. – Лијеви центар Романа Продија прогласио побједу на општим изборима у Италији.

2007. – Народна скупштина Републике Српске усвојила закључке у вези са реформом полиције у БиХ, одбацивши захтјеве за радикално уставно и територијално преуређење БиХ и захтјеве за укидање Српске и њених суштинских надлежности.

2019. – Оснивач „Викиликса“ Џулијан Асанж ухапшен у Амбасади Еквадора Лондону, након што му је Еквадор суспендовао држављанство и укинуо азил.

2019. – Предсједник Судана Омар ел Башир збачен са власти након скоро 30 година владавине и ухапшен.

(Агенције)

ФОТО: Зворничка капија, илустрација