„Моја плата је таман толика да не гладујемо“ Радници у текстилној индустрији у БиХ међу најслабије плаћенима

 

Око 32.000 радника у БиХ запослено је у сектору текстила, одјеће, коже и обуће (ТОКО), а иако овај сектор учествује са седам-осам одсто у укупној спољној трговини те је снажно интегрисан у европске ланце набавке, они су међу најслабије плаћенима у области индустрије, пишу Независне.

Показује то ново истраживање које представља свеобухватну анализу стања у сектору ТОКО у БиХ, које су издали Хелсиншки парламент грађана Бањалука и Удружење за социјални, културни и креативни развој ЗОРА.

Посебан фокус овог истраживања је на радним условима, нивоу плата, сигурности запослења, синдикалним правима и изазовима које доноси климатска и економска транзиција.

Како наводе, иза статистичких показатеља стоји индустријски модел који је доминантно заснован на тзв. лохн производњи – систему дораде у којем домаће фабрике обављају радно-интензивне операције за стране брендове, док највећи дио додане вриједности остаје изван земље.

– Управо тај структурни оквир чини позадину радних и социјалних проблема које истраживање документује. Иако законодавство предвиђа 40-сатну радну седмицу као стандард, пракса показује знатно флексибилнију и интензивнију организацију рада. Периоди повећаних наруџби, нарочито пред сезонске колекције, резултирају продуженим радним седмицама од 45 до 48 сати, уз радне суботе и повремено недјеље – стоји у овом истраживању.

Плате на дну индустријске љествице

Истакнуто је да се један од централних и најзабрињавајућих налаза истраживања односи на дубоки јаз између законски прописане минималне плате те онога што радници и раднице сами дефинишу као достојанствену плату.

– Теренско истраживање проведено је у шест фабрика. Нето плате у истраженим фабрикама крећу се између приближно 480 и 610 евра мјесечно, уз ријетке случајеве који досежу 650 евра. Овај распон систематски смјешта ТОКО раднике и раднице при дно националне расподјеле дохотка, унутар најниже плаћених индустријских грана у земљи – наглашено је.

Једна радница (49) у производњи одјеће, која је анкетирана, истакла је да је њена плата таман толика да не буду гладни.

– Моја плата је таман толика да не гладујемо, али не и довољна да живимо као нормални људи. Ако се деси нешто неочекивано, изгубљени смо – рекла је ова радница.

Климатске промјене додатно погоршавају услове

Истраживање показује да концепт праведне транзиције мора укључити и ТОКО сектор, а, како се наводи, климатске промјене већ имају директан утицај на радне услове, нарочито кроз топлотне валове који погоршавају услове рада у производним халама.

“Без системских интервенција – повећања плата према референтној достојанственој вриједности, јачања инспекцијских механизама, стварне заштите синдикалних права и одговорнијег понашања глобалних брендова – ТОКО сектор ће остати заробљен у моделу ниске додане вриједности и високе социјалне рањивости”, истакнуто је у извјештају, преносе Независне.

Препоруке за побољшање стања

Дате су и препоруке за владе и креаторе политика, брендове и трговце, те послодавце у БиХ. Између осталих, владама је препоручено да посматрају производњу одјеће и обуће као интегрирани ТОКО сектор и развијају стратегије које одражавају заједничку радну снагу и ланце набавке. Такође, и да ојачају инспекцију рада повећањем броја запослених и ресурса, с фокусом на неплаћени прековремени рад, злоупотребу уговора на одређено и неплаћање доприноса.

Послодавцима у ТОКО сектору су дали препоруку да постепено повећавају минималне плате и смањују зависност од прековременог рада и произвољних бонуса, те прекину са злоупотребама везаним за прековремени рад и уговоре на одређено, као и да улажу у сигурна радна мјеста отпорна на врућину, уз адекватну вентилацију, паузе за одмор и заштитну опрему.

(Извор: Независне)