Ни у кризи не одустају од игара на срећу: Коцка у буџет убацила 172 милиона КМ

 

Упркос економској кризи, расту цијена и све тањим кућним буџетима, становништво у Републици Српској не одустаје од игара на срећу, а по том основу прошле године у буџет се слило више од 172,6 милиона КМ, 

Према подацима Републичке управе за игре на срећу, прошлогодишњи приходи од коцке већи су за око 17 милиона КМ него 2024,  када је тај приход износио близу 155,3 милиона КМ.

– Највећи приход и у 2024. и у 2025. години остварен је од накнада за приређивање интернет игара на срећу – навели су из Управе за „Глас Српске“.

Интернет клађење у експанзији

У Републици Српској, како су навели, послује 766 кладионица, док су регистрована чак 892 уплатна мјеста.

– Када је ријеч о аутоматима, евидентиран је 11.721 апарат, док је број електронских терминала достигао 2.851. У оквиру електронских игара на срећу послује 1.421 уплатно мјесто, а организује се и девет класичних томбола. Интернет игре такође су дио понуде, што додатно проширује доступност клађења и коцкања – истакли су из Управе.

Како су навели, и у 2026. години настављају са активностима које ће подразумијевати функционисање тржишта игара на срећу искључиво у законским оквирима.

– То ће имати позитивне ефекте по прикупљање прихода од накнада за приређивање игара на срећу, а тиме и по буџет Републике Српске – закључили су из Управе.

Крпе рупе у кућном буџету

Ови подаци указују на то да су игре на срећу широко распрострањене и лако доступне грађанима, без обзира на економске прилике. У времену када многе породице пажљиво планирају сваку марку, коцкање остаје један од видова потрошње који не јењава.

Економиста Зоран Павловић сматра да грађани у недостатку прихода све чешће у коцкању виде начин да „закрпе рупе“ у кућном буџету.

–  Дошли смо у ситуацију да је биједа која је завладала због раста цијена, стагнације плата и све мање посла, довела људе у позицију да живе у нади да ће клађењем доћи до новца који им је потребан – казао је Павловић за „Глас“.

Примјер из Албаније

Према његовим ријечима, коцкање је постало начин да се покуша надомјестити оно што недостаје у кућном буџету, те да је коцкање попримило размјере друштвене пошасти.

– То је постало нешто попут пушења или дрогирања, једна врста зависности. Али та околност је само резултат неперспективности живота у БиХ, одсуства добрих послова и пристојних плата – наглашава Павловић.

Као примјер другачијег приступа, наводи искуство из региона.

– У Албанији су забранили кладионице. Коцкање је дозвољено само у високоуслужним хотелима. То показује да држава може да реагује ако постоји воља – закључује Павловић.

Борба

Из Републичке управе за игре на срећу навели су да је њихов примарни задатак снажна борба против илегалног тржишта игара на срећу.

– Такође, желимо да подигнемо  степен одговорног приређивања, посебно на спречавању учешћа малољетних лица у играма на срећу, те стварање услова за ефикасније прилагођавање иновацијама које прате европско и свјетско тржиште игара на срећу – појаснили су из Управе.

(Извор: Глас Српске)