Мјештани Вареша у борби против тровања људи и природе

 

Мјештани Вареша и активисти удружили су се у борби против тровања људи и природе оловом те другим металима, а затражили су од надлежних да преиспитају дозволу за рудник олова и цинка те раскину концесиони уговор за истраживање и експлоатацију хрома у сливу ријеке Криваје, на локалитетима Дубоштица и Трибија, пишу Независне.

Мирослав Пејчиновић, предсједник Еколошке удруге „Опстанак“ Вареш, за „Независне новине“ истиче да су се окупили у уторак навече у препуној сали да би изабрали управна тијела овог удружења, те указали на проблем са рудницима у Варешу.

На првом мјесту здравље људи

„У свом обраћању сам јасно послао поруку да нам је на првом мјесту здравље људи, односно заштита околиша. Према Уставу БиХ, једно од темељних права је право на здрав околиш, што ми овдје немамо. Ми само имамо нападе компанија и концесионара са два краја општине Вареш, и то рудника олова и цинка Рупице те покушај истраживања рудника крома у дијелу општине Вареш који се ослања на општину Олово и слив ријеке Криваје“, прича Пејчиновић.

Иако је, како каже, Институт за здравље и сигурност хране Зеница саопштио да је ниво олова „очекиван за подручја са индустријском активношћу“, они ипак само уважавају мишљење Свјетске здравствене организације која наводи да је једини сигурни ниво олова у крви нула, а да је све остало прекорачење, те да има штетне посљедице за људе.

„Тражимо подузимање свих мјера од надлежних институција јер ни након два тестирања јавност није упозната да је иједна институција нешто подузела. Једино што имамо извјешће од 30. децембра о инспекцијском надзору од стране Федералне управе за инспекцијске послове, али у њему није наложена ниједна мјера компанији да би нешто требали подузети везано за енормну разину прекорачења загађености зрака са честицама прашине од 2,5 милимикрона и загађености тла са пет тешких метала, јер су поред олова ту и жива, цинк, кром, кадмиј те арсен“, наглашава Пејчиновић.

Траже поновно тестирање људи

Зато су и затражили да се сви подаци о тестираним људима презентују јавности.

„Ми чак и у центру Вареша имамо појаву олова у крви, и то код католичких свећеника који су ту у цркви, што значи да није само евидентирано у индустријској зони. Тражимо и поновно тестирање људи који су се први пут тестирали, којих је 44, а ако се покаже да је разина олова у крви код свих остала иста, то ће значити да су те мјере које су наводно подузели, али их нису дали јавности, дале резултат“, додаје он.

Али, како каже, уколико дође до повећања и за једну јединицу, то значи да ту треба примијенити све друге мјере, а једна од њих, коју је прописао Закон о рударству ФБиХ, у члану 39, тачка три, је да надлежно министарство одузима дозволу за рад те обуставља експлоатацију јер је угрожено здравље људи.

Раскинути концесиони уговор

„Ту је и други проблем који се тиче истраживања крома на локалитетима Дубоштица и Трибија те тражимо од надлежног кантоналног министарства да се раскине концесиони уговор, јер је концесија за земљиште од пет квадратних километара најбогатије и најбоље шуме додијељена приватном лицу супротно одлуци Уставног суда БиХ и Закону о забрани располагања државном имовином који је донио високи представник. Они су изводили одређене истражне радове иако не посједују све дозволе, а никад нису добили водну сагласност“, рекао је Пејчиновић.

И Аархус центар у БиХ, заједно са Удружењем грађана „Фојничани“ Маглај, упутио је Федералном министарству околиша и туризма детаљне коментаре и примједбе на Нацрт рјешења о обновљеној околишној дозволи за рудник у Варешу.

Како наводе, поступак обнове околишне дозволе за рудник Рупице заснива се на претпоставци да оператер већ поступа у складу с прописима и да нема потребе за додатним, независним и цјеловитим сагледавањем ризика.

„Говоримо о пројекту који подразумијева експлоатацију око 800.000 тона руде годишње, одлагање више од 500.000 тона јаловине годишње и дуготрајан, континуиран индустријски захват у простору. Такви капацитети по својој природи носе озбиљне, дугорочне и кумулативне ризике по тло, воде, зрак и, најважније, здравље људи“, наводе из Аархус центра у БиХ.

(Извор: Независне)