БиХ увезла лијекова у вриједности преко милијарду марака
Босна и Херцеговина је оборила рекорд када се ради о увозу лијекова и медицинских потрепштина. У 2025. години смо први пут смо имали вриједност увоза већу од милијарду КМ.
Наша земља у великој мјери зависи од увоза лијекова, јер домаћа фармацеутска индустрија не производи довољне количине терапија за потребе становништва. Увоз лијекова представља једно од кључних обиљежја здравственог система и тржишта у земљи.
Раст из године у годину
Према званичним подацима статистичких институција и Управе за индиректно опорезивање, увоз лијекова у БиХ из године у годину биљежи раст, а лијекови се налазе међу најзначајнијим увозним производима по вриједности, иако по количини не спадају у најмасовнију робу.
Званична статистика међународне трговине показује да Босна и Херцеговина лијекове првенствено увози из Њемачке, Словеније, Италије, Француске, Низоземске, Швицарске, Србије и Хрватске. Ови подаци потврђују да највећи дио лијекова на бх. тржишту долази из земаља Европске уније и региона.
Подаци Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ показују да већина лијекова на домаћем тржишту потиче од страних произвођача, док домаћа производња учествује знатно мањим удјелом, што потврђује дугогодишњи тренд доминације увоза над домаћом фармацеутском индустријом.
Домаћи произвођачи углавном се баве производњом генеричких лијекова и одређених медицинских препарата, док се већина специјализоцаних терапија, вакцина и онколошких лијекова увози.
Босна и Херцеговина се суочава с неколико кључних изазова, међу којима су велика овисност о увозу, слабија домаћа производња специјализованих лијекова, поремећаји у глобалним ланцима снабдијевања, раст трошкова транспорта и набавке, те осјетљивост тржишта на промјене цијена на међународном тржишту.
Стручњаци упозоравају да би јачање домаће производње могло допринијети већој сигурности снабдијевања и мањој зависности од увоза, али да су за то потребна значајна улагања и институционална подршка.
Највећи износ
Према подацима Управе за индиректно опрезивање у 2025. години укупан увоз лијекова и медицинских потрепштина је укупно износио 1.008.613.535,09 КМ, што је знатно већи износ него годину раније када је то било 941.406.136,41 КМ.
Треба рећи да је укупна маса увезене робе прошле године била 9.480.629,11 килограма, за разлику до годину раније када је то било 9.179.871,18 килограма. Ради се о највећој количини која је увезена у БиХ, говоре подаци УИО БиХ.
Тарфина ознака Лијекови који се састоје од помијешаних или непомијешаних производа за терапијску или профилактичну употребу носе највећу вриједност увоза у 2025. години. Износ након 12 мјесеци године за нама био је 766.939.208,93 КМ.
Потом слиједи ознака Људска крв; животињска крв припремљена за терапијску, профилактичну или дијагностичку употребу; антисеруми, остале фракције крви и имунолошки производи, модификовани или не или добивени биотехнолошким поступцима или на други начин; цјепива, токсини, културе микроорганизама (осим квасаца) и слични прозиводи. За ту врсту производа укупно је потрошено нешто мање од 200 милиона КМ (199.192.224,62 КМ).
Фармацеутска роба у прошлогодишњем увозу имала је износ већи од 27 милиона, а Вата, газа, завоји и слични производи увезени су у вриједности мањој од 13 милион КМ.
Увоз по годинама
2025. – 1.008.613.535,09 КМ
2024. – 941.406.136,41 КМ
2023. – 860.372.531,97 КМ
2022. – 782.524.397,18 КМ
2021. – 783.669.473,29 КМ
2020. – 666.875.758,75 КМ
2019. – 632.870.249,38 КМ
(Рапорт)