Данас је Ваведење Пресвете Богородице – вјерује се да ће ако падне киша година пред нама бити родна

 

Српска православна црква данас слави Ваведење Пресвете Богородице. Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божији и постала прва завјетована дјевица у историји хришћанства. Ваведењем пресвете Богородице, празником који слави сав хришћански свијет, започето је искупљење људског рода.

Ваведење, или како га још зову Света Пречиста Богородица обиљежено је црвеним словима у православном календару. Спада у дванаест највећих хришћанских празника.

Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.

По обећању да ће дијете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.

На овај дан Дјевица се завјетовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.

Послије смрти родитеља, Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому примила је благовијест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божијег.

Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских породица. Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог вијека, а писани трагови потичу из 8. вијека.

Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.

Народна вјеровања и обичаји

Богородица се сматра заштитницом жена и породиља, и разна су народна вјеровања везана за моћ икона на којима је она представљена.

Овај дан носи вјеровање да се не би требало користити оштри предмети попут ножева, маказа или сјечива како би се звијерима „затвориле чељусти“ током предстојеће зиме.

Традиционално, домаћице праве обилну трпезу у част овог празника. Посебна пажња се посвећује храни, са вјеровањем да ће она донијети плодност и благостање у дом.

Такође, вјерује се да се на Ваведење не смију конзумирати јела која се сијеку ножем, како би се избјегло призивање несреће.

И сточари је славе како би им заштитила стоку од звијери. 

Понегдје, вјерује се, лијепо вријеме на Ваведење најављује добру љетину.

Старији кажу да ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак вјетар – неродна. Ако буде хладно и са снијегом, сљедећа година била би блага и топла.

На овај дан пост је обавезан, јер Ваведење пада у вријеме великог Божићног поста.

(Извор: РТС)