Банке у БиХ ће ублажити стандард за одобравање кредита становништву
Банке очекују да ће у четвртом кварталу ове године доћи до ублажавања стандарда за одобравање кредита становништву, те се очекује раст потрошачких и ненамјенских кредита.
Ово пише у анкети о кредитној активности банака у БиХ коју је урадила Централна банка БиХ.
„Резултати анализе анкете показују да је нето проценат одговора позитиван, што упућује на очекивање банака да ће доћи до ублажавања стандарда за одобравање кредита становништву у четвртом кварталу 2025. године. Банке имају оптимистичан поглед на потражњу становништва за потрошачким и ненамјенским кредитима, те у четвртом кварталу 2025. године очекују њен пораст, док се у погледу стамбених кредита предвиђа да ће потражња остати непромијењена“, наводи се у анкети.
Додаје се да нето резултат из прикупљених одговора банака указује да ће кредитни стандарди за одобравање кредита предузећима остати непромијењени у задњем кварталу ове године.
„Истовремено, банке очекују да ће доћи до повећања потражње предузећа за краткорочним као и за дугорочним кредитима и/или кредитним линијама у четвртом кварталу 2025. године“, пише у подацима.
Истиче се да је у трећем кварталу 2025. године нето проценат промјене указао да је дошло до незнатног ублажавања стандарда за одобравање стамбених кредита, док су стандарди за одобравање потрошачких и ненамјенских кредита остали непромијењени у односу на претходни квартал.
У погледу услова одобравања кредита становништву у трећем кварталу 2025. године, каматна маржа, провизије и накнаде су имале нето ефекат ублажавања, док су захтјеви колатерала, рочност и максимални износ кредита остали непромијењени у односу на претходни квартал“, стоји у анкети о кредитној активности банака у БиХ.
Нето резултат анкете банака показује да је потражња становништва за стамбеним, потрошачким и ненамјенским кредитима наставила да расте и у трећем кварталу 2025. године.
„Раст потражње за стамбеним кредитима био је израженији у односу на потрошачке и ненамјенске кредите“, закључује се у анкети.
Економиста Адмир Чавалић је рекао за „Независне новине“ да је дошло до значајније формализације прихода у реалном сектору у вези са политикама минималне плате.
„Ово је омогућило банкама да буду либералније по питању кредитирања. Истина, ријеч је о номинално вишим приходима. Не нужно реално вишим“, истакао је Чавалић.
Према његовим ријечима, из позиције банкарског сектора који је посредник код датих трансакција, номинални износи праве разлику.
„Поред тога, имамо континуитет раста банкарског сектора, као и већу потражњу за кредитима, а како би се очувао потрошачки/животни стандард“, истакао је Чавалић.
Игор Гавран, економски аналитичар, каже да је једини разлог зашто банке било шта раде повећање њиховог профита.
„Сигурно им намјера није олакшање живота клијентима, па је тако и сада случај. Да банке занима интерес клијената, оне би, рецимо, повећале каматне стопе на штедњу, које су тренутно бесрамно ниске. Наравно да ће, нажалост, многи клијенти бити спремни због олакшавања критерија, јер раст трошкова живота ствара притисак на већину грађана, да се задужују јер не могу другачије подмирити своје потребе. У ријетким случајевима и уз врло пажљиво управљање властитим обавезама, кредит може имати позитиван учинак“, истиче Гавран.
Додаје да је, међутим, већином то олакшавање критерија задуживања на штету клијената јер их подстиче да узму кредит и када можда могу без њега и онда их даље води у прекомјерно задуживање и дугорочне проблеме с отплатом.
„И за саме банке ово може бити ризик јер се може повећати број кредита који се не измирују редовно, али вјерујем да ће осигурати механизме да од тога заштите себе прије него клијенте. Више кредита би потакло и већу потрошњу, али ако грађани буду куповали већином увозне производе, то је опет штетно, а не позитивно за домаћу привреду“, закључио је Гавран.
(Извор: Независне)