Податак за неповјеровати: Да ли је могуће да је фискални промет у ФБиХ седам пута већи него у Српској

 

Укупан фискални промет у Републици Српској у првих шест мјесеци 2025. године износио је око 5,3 милијарде КМ, а у истом периоду Федерација БиХ је остварила 34,5 милијарди КМ, саопштио је в.д. предсједника СДС, Јовица Радуловић. Да ли је тачно да је фискални промет у првих 6 мјесеци у Републици Српској износило 5,3 милијарде КМ нису нам одговорили из Пореске управе Српске, односно нису нам доставили податак колико је промет износио, пише Српскаинфо.

Економиста Саша Грабовац сматра да је проблем са подацима настао због различитог обухвата. Он је истакао да би се таква разлика осјетила и кроз запосленост и просјечне плате, те да економски развој и други индикатори не показују да је то тако.

До разлике од 7 пута вјероватно је дошло јер је у Федерацији БиХ од раније велепродаја улазила у промет преко каса, а у Српској је то уведено прије пар мјесеци.

– Евидентирани промет преко фискалних каса у Републици Српској у периоду јануар – септембар 2025. године износио 14,781 милијарди КМ, док је у истом периоду 2024. године укупан промет износио 8,564 милијарди КМ, што представља повећање евидентираног промета од 73 процента – навели су из Пореске управе.

У Федерацији БиХ укупан промет преко фискалних каса у периоду јануар-септембар износио је 53,786 милијарди КМ.

Економиста Миленко Станић сматра да је податак о седам пута мањем фискалном промету у Српској у односу на Федерацију БиХ једноставно „за неповјеровати“. Каже да је и сам провјеравао, али док Пореска управа Федерације редовно објављује мјесечне податке о прометима фискалним касама Пореска управа Српске то не ради.

– Из неких разлога они не објављују јавне те податке. Али јасно је да по подацима Пореске управе Федерације стоје ти подаци. Наравно да је то један од најважнијих економијских индикатора и показатеља преко промета на фискалним касама се види слика цијеле економије једног друштва – навео је Станић.

Објаснио је да се преко тога виде платежне могућности домаћег становништва, какви су приходи, који је број запослених, као и да ли становништво, грађани, туристи из сусједних региона и земаља долазе у подручје Српске или Федерације да купе одређену робу.

– Ту се виде наравно и остали битни економски параметри, демографски подаци су такође битни, да ли имамо пораст броја становништва или смањење. И ситуација да су само двије градске општине у Сарајеву имале промет за 6 мјесеци једнак или нешто већи од Републике Српске је ужасан податак, за озбиљну забринутост свих нивоа власти Републике Српске – рекао је Станић.

Економиста Игор Гавран каже да у БиХ немамо јединствене податке о фискалном промету, него се они углавном објављују на ентитетском нивоу.

– Сад је питање како је то неко обрачунавао и рачунао. Није ми никакво изненађење да је промет пуно већи у Федерацији, то је тако већ дуже вријеме и то је потврђена чињеница. Међутим, омјер од 7 пута и мени звучи мало превише екстремно – казао је Гавран.

Према његовим ријечима кад је ријеч о фискалном промету велика разлика говори мањим дијелом о већим цијенама, а већим дијелом о већој популацији, већој куповној моћи, већој економској активности, ако је ријеч о омјеру 1:3.

– Ово 1:7 не могу да тврдим да није тачно, зато што нису доступни сви подаци, али можда је ријеч о неком привременом показатељу који је можда се односио за неки период, евентуално ако је то било тако, или је можда ријеч о некој методолошкој грешци. Међутим, оно што је тачно је да је промет већи у Федерацији, и мада се захваљујући погрешним одлукама Владе Федерације, промет прелијева у Републику Српску, због тога што је забрана рада недјељом довела до пада промета у Федерацији – рекао је он.

Истакао је да инфлација може многе податке да учини већим него што стварно јесу, али кад је ријеч о реалном промету, промет у трговини у Федерацији је дефинитивно претрпио штету због те одлуке, а промет у Републици Српској је морао да профитира.

 – Нажалост, наше становништво у цијелој БиХ троши, али не зато што има велику куповну моћ, него се ти износи и повећавају дијелом због инфлације, дијелом због цијена. Значи, наш грађанин купи мању количину и мање квалитетну робу, а плати је више због тога што власти не чине ништа по питању контроле цијена и контроле нечијег екстра профита – рекао је Гавран.

Додао је да повећање фискалног промета би дијелом требало да значи економску активност, међутим добрим дијелом у БиХ и у оба ентитета значи инфлацију, веће трошкове живота и није нешто што бисмо у суштини требали славити.

 – Да, лијепо звучи за власти у Федерацији да кажу овај већи фискални промет код нас, значи ми смо јачи ентитет и тако даље, али кад се те политичке флоскуле склоне, добар дио разлога је у томе што због огромне инфлације, високих цијена, грађани јако пуно плаћају исту или мању количину робе – каже Игор Гавран.

(Извор: Српскаинфо)