Јесењи Крстовдан – добро је средити кућу пред зиму

 

Српска православна црква и вјерници прослављају јесењи Крстовдан, успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христос на Голготи. Вјерници се током данашњег дана придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак.

Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посети света мјеста.

Патријарх Макарије је, послије открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару, гдје је празник обиљежен црвеним словом као завјетни празник.

Како каже хришћанско предање, народ је одговорио патријарху молитвом Господи помилуј, која се и до данас на исти начин пјева на православним литургијама.

На тај празник, истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.

Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.

„Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију“, одакле га је на Голготу, „ходећи босоног и у бедној одећи, изнио цар Ираклије“, записано је у Охридском прологу владике Николаја Велимировића.

„Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утјеху цијелог хришћанског свијета“, написао је епископ Николај.

Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове дијелове узимали су спретни вјерници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета.

Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали дијелове тог крста.

Строги пост и народни обичаји

На Крстовдан се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хљеб и грожђе.

По народном вјеровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.

Док за многе друге празнике који су обиљежени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, вјерује се да ће вам цијеле године све „ићи наопако“.

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сјенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

У свим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који тјерају птице и наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.

На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бере се и посвећује босиљак.

(Извор: РТС)