У Српској за осам мјесеци затворено 231 предузеће: Бањалука и Бијељина задржали привредну динамику, мањи градови и општине замиру

 

За осам мјесеци ове године у Републици Српској одјављено је 231 предузеће, што је за 70 више у односу на исти период прошле године, када је одјављено 161 предузеће, те како кажу наши саговорници, свако затварање предузећа озбиљан је ударац за привреду и економију Српске.

Према званичним подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), у истом периоду ове године забиљежен је и благи пад броја новопријављених фирми у Српској.

Наиме, ове године су регистрована укупно 674 предузећа, док је у истом периоду прошле године било 688 пријава.

Када је ријеч о Бањалуци, према подацима АПИФ-а, број новопријављених фирми у првих осам мјесеци 2025. године износи 334, што је пораст у односу на исти период прошле године када их је било 310.

Међутим, број одјављених фирми у Бањалуци такође је у порасту, ове године их је било 90, док је прошле године била 61.

Из АПИФ-а наводе да ови подаци указују на одређене осцилације у пословном окружењу, те да се трендови отварања и затварања фирми разликују по регијама и дјелатностима.

Миленко Станић, економиста, истиче у разговору за „Независне новине“ да привредне активности ове пословне године, али и прошле, настављају озбиљно да падају.

„Генерално, привредна структура има ниже стопе привредног раста ове године, а као резултат тога долази до затварања и предузећа, али и до пада броја запослених“, казао је Станић.

Према његовим ријечима, то су параметри који иду једни са другима.

„И свако затварање предузећа је озбиљан ударац за привреду и економију Српске“, казао је Станић.

Коментаришући податак да је у Бањалуци дошло до пораста броја новоотворених фирми, Станић наводи да то указује на концентрацију становништва и привредних активности у мањем броју урбаних средина.

„Бањалука и Бијељина задржавају одређену привредну динамику, док мањи градови и општине све више замиру. Нема нових привредних активности, а долази и до интензивнијег исељавања становништва. Чак и позитиван податак о већем броју отворених фирми у Бањалуци има своју негативну страну, јер указује на процес пражњења и економске централизације Републике Српске“, додаје Станић.

Жана Арсић, предсједница Занатско-предузетничке коморе регије Бањалука, каже да је у Бањалуци више пријављених него одјављених фирми јер доста младих људи отвара своје бизнисе.

Ведрана Проле, савјетница градоначелника града Бањалука за правне послове, казала је раније да је од почетка године па до краја августа чак 658 бањалучких предузетника одјавило своје радње, што је више него дупло у односу на исти период прошле године, када су дјелатност одјавила 303 предузетника и додала да је, нажалост, настављен тренд повећаног броја одјављених предузетника на подручју града.

Додала је да измјене и допуне Закона о доприносима, те нове одредбе Закона о порезу на доходак из мјесеца у мјесец узимају данак и наносе штету локалној привреди Бањалуке и цијеле Српске.

(Извор: Независне)