Догодило се на данашњи дан, 25. јун
1822 – Умро њемачки писац Ернст Теодор Амадеус Хофман, чија су дјела – пуна гротескног хумора, фантазије, хипнозе, телепатије, отуђености и страве – знатно утицала на европску књижевност. Садржај тих прича композитор Жак Офенбах је користио за опере. Дјела: „Фантастичне слике у Калоовом маниру“, „Ђавољи еликсири“, „Серпионова браћа“, „Животни назори мачка Мура“.
1847 – Либерија проглашена независном републиком, али с ограниченим суверенитетом /остала је под финансијском контролом САД/. Ту афричку државу су – са статусом колоније – основали 1822. ослобођени црни робови, пресељени из САД на простор уз Атлантски океан између Сијера Леоне, Гвинеје и Обале Слоноваче. Независност Либерије САД признале су 25. јуна 1862.
1867 – Американац Лисјен Смит патентирао бодљикаву жицу.
1872 – Римокатолички језуитски ред избачен из Њемачке.
1876 – У бици код Литл Биг Хорна индијанско племе Сијукс под командом поглавице „Лудог Коња“ уништило дио Седме коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга Кастера. У бици су погинула сва 264 војника те јединице, укључујући Кастера. Мада није учествовао у бици, побједу је сјајном стратегијом припремио поглавица „Бик Који Сједи“ – вођа Сијукса и савеза племена Дакота, који је предводио безнадежну борбу против етничког чишћења и геноцида који је влада САД систематски проводила над Индијанцима.
1903 – Рођен енглески писац Ерик Артур Блер, познат као Џорџ Орвел, чија су антиутопијска дјела визија могуће тоталитарне будућности свијета и алегорична сатира модерне диктатуре. Дјела: романи „1984“, „Животињска фарма“, „Бурмански дани“, есеји „У киту“, „Критички есеји“, „Лов на слона“, „Енглеска, ваша Енглеска“, књига о Шпанији „Пошта Каталонији“.
1920 – У Вуковару послије пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије /комуниста/, који је усвојио нови програм и статут и измијенио назив партије у Комунистичка партија Југославије. За предсједнике Централног партијског вијећа изабрани су Павле Павловић и Јаков Ластрић, а за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић.
1925 – У Ужице уз велико славље стигао први воз, популарно назван „ћира“. Изградњу пруге између Вардишта и Ужица почела је Аустро-Угарска одмах по окупацији Србије 1915. Пројектовали су је аустроугарски инжењери, а у суровим условима градили ратни заробљеници Италијани и Руси. „Ћира“ је престао да саобраћа 1974, кад су у Југославији укинуте и многе друге пруге уског колосијека.
1938 – На дужност ступио први предсједник Ирске Даглас Хајд.
1940 – У Другом свјетском рату ступио на снагу споразум о примирју Француске с Њемачком и Италијом. Њемачке трупе су, на основу споразума, окупирале западну и сјеверну Француску, покрајине Алзас и Лорена су припојене Њемачкој, а Италији дијелови Француске у Алпима. На остатку територије Француске створена марионетска пронацистичка влада маршала Анрија Филипа Петена са сједиштем у Вишију.
1942 – Британско ратно ваздухопловство у Другом свјетском рату с хиљаду бомбардера напало њемачки град Бремен.
1950 – Нападом сјевернокорејских снага почео Корејски рат, а свијет се нашао на ивици избијања Трећег свјетског рата. Послије капитулације Јапана СССР је запосјео сјеверни, а САД јужни дио Кореје, с границом на 38. паралели. САД су у Кореји интервенисале под заставом УН, што је био први случај оружане интервенције свјетске организације. Послије маратонских преговора рат, који је вођен с промјенљивом срећом, окончан је 27. јула 1953, а Корејско полуоство је подијељено дуж 38. паралеле на Сјеверну и Јужну Кореју.
1959 – СССР предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору.
1963 – „Премијер“ јужне конгоанске провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку. Он је убрзо послије успостављања независности белгијског Конга 30. јуна 1960, уз помоћ иностраних плаћеника и капитала којем је била неопходна марионетска власт ради настављања безобзирног експлоатисања огромног рудног богатства, прогласио „независност“ Катанге.
1966 – Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе.
1975 – Афричка држава Мозамбик послије 477 година колонијалне зависности од Португалије стекла независност. Власт је преузео Фрелимо /Фронт за ослобођење Мозамбика/, чији је вођа Самора Машел постао први предсједник Мозамбика.
1988 – У Луксембургу потписана Декларација о успостављању званичних односа Европске заједнице и СЕВ /Савјет за узајамну економску помоћ/, чиме је окончано 30-годишње узајамно непризнавање и отворен пут сарадње двију економских групација.
1991 – Словенија и Хрватска, супротно важећем Уставу Југославије, једнострано објавиле независност од југословенске федерације. Показало се да је то значило увод у грађански рат, за шта огромну одговорност – због прећутног повлађивања сецесионистичким тежњама – сносе водеће западне земље, у првом реду САД и Њемачка.
1991 – Посљедње совјетске јединице, стациониране у Чехословачкој, напустиле ту земљу, 23 године послије војне интервенције Варшавског пакта, којом је оборена власт реформистичког руководства под вођством Александра Дубчека.
1992 – У Петрово под Озреном стигла група избјеглица из Зенице и околних села, након дванаестодневног тешког пјешачења.
1993 – У главни град Македоније стигло 14 официра америчке војске, стациониране у Берлину.
1995 – У државном удару шеик Хамад бин Калифа Ал Тани збацио с власти свог оца шеика Калифу, емира арапске заливске државе Катар.
1996 – Удружење правника Републике Српске предало Вилијаму Стубнеру, вршиоцу дужности шефа Канцеларије Хашког трибунала, кривичну пријаву против лидера босанских Муслимана Алије Изетбеговића и тадашњег потпредсједника Федерације БиХ Ејупа Ганића због ратних злочина.
1996 – Од експлозије камиона-бомбе коју су исламски терористи подметнули у стамбено насеље америчке војске код града Дахран у Саудијској Арабији, погинуло 19 Американаца и рањено безмало 400.
1997 – Умро француски океанограф Жак Ив Кусто, члан Француске академије, велики борац за заштиту човјекове околине. Први документарни филм „Десет хиљада метара под морем“ снимио је 1943. и отад је урадио мноштво документарних филмова и телевизијских серија о животу у морима и океанима, крстарећи свијетом својим бродом-лабораторијом „Калипсо“. За филм „Свијет тишине“, који је снимио с француским режисером Лујом Малом, 1956. је на фестивалу у Кану добио „Златну палму“. Добитник је три пута награде „Оскар“. Написао је више књига, укључујући „Путовање ‘Калипса“ и „Кроз 18 метара воде“. Остали филмови: „Свијет без сунца“, „Златна риба“.
1999 – Албанци запалили цркву Свете Тројице у Великој Реци у општини Вучитрн, а у близини цркве Светог Николе у Приштини запаљена кућа Момчила Благотића, предсједника црквене општине Приштина.
2003 – Чланови Сталног комитета за војна питања (СКВП) БиХ усвојили у Сарајеву, уз одређене измјене, План активности за прикључивање БиХ Партнерству за мир, Правилник о раду и запошљавању у Секретаријату СКВП и документ Војна доктрина оружаних права у БиХ.
2008 – Британска краљица Елизабета Друга додијелила је писцу Салману Руждију /61/ титулу витеза због његовог доприноса књижевности.
2009 – Умрла америчка глумица Фара Фосит, једно од првих лица америчког филма седамдесетих и секс симбол. Фоситова је студирала умјетност и бавила се манекенством. Нагли успон у каријери услиједио је послије улоге гламурозне Џил Мароу у серијалу о три приватне детективке – „Чарлијеви анђели“.
2009 – Умро амерички музичар афроамеричког поријекла Мајкл Џозеф Џексон. Рођен је у породици музичара и дебитовао је на професионалној сцени са свега једанаест година као члан групе „Џексон 5“. Самосталну каријеру започео је 1971. године. Пет његових албума спадају међу најпродаваније у историји музике: „Офф тхе Wалл“ (1979), „Тхриллер“ (1982), „Бад“ (1987), „Дангероус“ (1991) и „ХИСторy“ (1995). Укупно, његови албуми продати су у више од 750 милиона примјерака. Спада међу ријетке који су у „Рокенрол хол славних“ уврштени у два наврата. Власник је и Гинисовог рекорда за „Најуспјешнијег забављача свих времена“ као и 13 „Греми“ награда. Џексон, неријетко називан „Краљем попа“, био је, између осталог, познат и по изузетно екстравагантном животу.
(Агенције)
На фотографији: Разгледница Зворника