Колика је политичка моћ владе у сјени и шта су њени задаци?

 

У ишчекивању да опозиционе странке у Српској открију ко ће сједити у најављеној влади у сјени, подијељени су ставови аналитичара о политичкој моћи овог тијела. Док неки сматрају да се на овај начин опозиција може наметнути као озбиљна конкуренција власти, други су става да влада у сјени нема никакву политичку ни практичну моћ.

Радозналост је, у сваком случају, почела да се буди још 10. марта, када је СДС најавио да креће у формирање владе у сјени, која би била пандан актуелној Влади Републике Српске.

Прије неколико дана, лидер те странке Милан Миличевић је потврдио да ће влада у сјени бити представљена у јуну, али и даље не открива имена оних која ће је чинити.

Политички аналитичар Небојша Тојагић оцјењује да је влада у сјени одлична прилика да се опозиција представи као врло озбиљна алтернатива власти и да покаже јавности ко су људи који би требало да преузму судбину Републике Српске уколико дође до смјене власти.

„Показивање властитих адута је могуће не само кроз критику садашњег стања, већ и кроз нуђење конкретних законских рјешења и подзаконских аката у ресорима министара владе у сјени. Ми ћемо сада бити у прилици да је рад сваког министра у Влади под будним оком министра у сјени који једва чека да укаже на пропусте у раду Владе РС и њене слабости. Такав активан вид опозиционог дјеловања временом ће добити и већу политичку моћ и значајну подршку јавног мњења“, оцјењује Тојагић за „Независне новине“.

Према његовим ријечима, сваки од министара ће, у зависности од свог ангажмана и способности, имати властити рејтинг који га може довести до ресора у правој влади.

„Уколико се рад министара владе у сјени сведе на просту критику власти, на којекакве страначке калкулације и пасивност, онда је упитан и смисао цијелог пројекта владе у сјени“, јасан је Тојагић.

Са друге стране, политичка аналитичарка Тања Топић сматра да влада у сјени нема никакву политичку ни практичну моћ, већ више има симболичку, у смислу притиска на власт и давање рјешења на изазове и проблеме у друштву.

„Ако остане на нивоу критиковања власти без понуде одговора, рјешења, програма и визије, онда су странке које су је образовале пуцале у сопствену ногу и умањиле шансе за изборни успјех. Истовремено је шанса велика, али баш као и ризик“, наводи Топићева.

Новинарка из Бањалуке Љиљана Смиљанић истиче да влада у сјени није ништа необично и имали смо, подсјећа, и раније неке покушаје сличног организовања, мада нису били претјерано озбиљни нити су дали неке резултате.

„Овог пута то најављује опозиција, која има одређени капацитет у Народној скупштини и у појединим локалним заједницама. Међутим, ја не вјерујем да ће дати неке резултате. Прије свега, зато што је опозиција у више наврата показала да, колико год то истицали, нису јединствени. Лако их је посвађати и окренути једне против других, без обзира на то што им је циљ исти и заједнички. Мислим да би квалитетна припрема кандидатских листа за опште изборе сљедеће године била боља опција“, наглашава Смиљанићева у изјави за „Независне новине“.

Новинар Горан Дакић каже да треба сачекати састав владе у сјени.

„Ако у њој буду сједили они које смо већ гледали и који су доказали и показали да не знају ништа друго, осим примити плату и још коју накнаду, онда боље да је и не формирају. Нама не треба гора влада него што је Вишковићева, него влада какву до сада нисмо имали: одговорна, вриједна и поштена. Када објаве имена ‘министара’, знаћемо с ким имамо посла. Ако се све ради да се попуне страначке квоте, онда су џаба врцали мед, нико се од тога неће најести“, рекао је Дакић за „Независне новине“.

Миличевић, подсјетимо, није желио да открије ко су људи који ће чинити владу у сјени, али је рекао да већ има 15 имена те да се ради о особама које су предложене од стане опозиционих странака и стручњака из различитих области, због чега ће министарска мјеста у сјени бити распоређена управо на начин да се струци даје предност у односу на политичку припадност.

Драшко Станивуковић, предсједник ПДП-а, рекао је да је иницијатива СДС-а добра, поготово јер се налазимо у временима у којима се ситуација мијења из тренутка у тренутак. Влада у сјени добар је концепт и према мишљењу Небојше Вукановића, предсједника Листе за правду и ред.

Јелена Тривић, предсједница Народног фронта, казала је да се та странка одазвала позиву за формирање владе у сјени.

Са друге стране, премијер Републике Српске Радован Вишковић поручио је опозицији у Српској „да им је Кристијан Шмит најбоље рјешење за предсједника такозване владе у сјени, кад већ одлучује и предлаже у њихово име“. Вишковић је у изјави Срни навео да министри у тој влади могу бити службеници из појединих амбасада, али и експерти из Федерације БиХ, за које се зна шта мисле о Републици Српској и српском народу.

(Извор: Независне)