Догодило се на данашњи дан, 4. мај

 

1471. – Побједом присталица династије Јорк у бици код Туксберија над војском династије Ланкастер у „Рату двију ружа“ енглески краљ Едвард Четврти вратио круну, збацивши с пријестола Хенрија Шестог.

1493. – Папа Александар Шести, Шпанац, издао едикт о подјели Новог свијета између Шпаније и Португалије, према којем све новооткривене земље западно од Азора треба да припадну Шпанији.

1825. – Рођен енглески биолог и филозоф Томас Хенри Хаксли, ватрени поборник теорије Чарлса Дарвина. Снажно се противио традиционалној теологији и сковао је термин „агностицизам“ да би описао сопствену позицију. Од 1883. до 1885. био је предсједник Краљевског друштва /Академија наука/. Еволуционистичка схватања изнио је у дјелу „Мјесто човјека у природи“. Остала дјела: „Еволуција и етика“, „Наука и култура“, „Приручник компаративне анатомије кичмењака“.

1827. – Рођен енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је у августу 1858. видио афричко језеро Викторија, тврдећи да је оно извориште Нила. Претходно је у јануару исте године с Ричардом Бартоном, који је предводио експедицију, открио језеро Тангањика. Његову теорију о изворишту највеће афричке ријеке оспоравао је Бартон, који је сматрао да је Тангањика извориште Нила, па је Спик као предводник нове експедиције у јулу 1862. успио да стигне до мјеста на којем Нил извире из језера Викторија. Уочи расправе двојице истраживача у Краљевском географском друштву у Лондону Спик се несрећним случајем убио у септембру 1864. током лова на јаребице.

1869. – Умро српски писац и политичар Јован Хаџић, познат и као Милош Светић, први предсједник Матице српске, противник Вука Караџића – за разлику од њега бранио је етимолошки правописни принцип и негирао фонетски. Сматрао је да књижевни језик ваља обогатити славјаносербским ријечима. Био је адвокат, директор гимназије у Новом Саду и радио је на изради Грађанског законика Србије. Уређивао је „Сербски летопис“ и „Голубицу“ и покренуо часопис „Огледало сербско“. Писао је поезију у псеудокласицистичком стилу и преводио грчке и римске писце – Хомера, Хорација и Вергилија – и њемачке, укључујући Јохана Волфганга Гетеа.

1885. – Умро српски кнез Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка Карађорђа. У вријеме његове владавине донесен је Грађански законик и реформисано судство, Србији 1856. на Париском конгресу дате гаранције великих сила и објављено „Начертаније“ Илије Гарашанина /спољнополитички програм/. Послије свргавања кнеза Михаила Обреновића на пријесто су га 1842. довели уставобранитељи. Због супротстављања њиховом Савјету и везивања за Аустрију, „кајмакамска“ струја уставобранитеља га је збацила 1858. на Светоандрејској скупштини и вратила на пријесто кнеза Милоша Обреновића.

1891. – У Београду основана Жељезничка задруга ради кредитирања особља Српских државних жељезница. Задруга се одржала до данас упркос низу ратова и промјена система.

1903. – Погинуо Гоце Делчев, вођа национално-револуционарног покрета у Македонији против Турака. За њега бугарска историографија тврди да је бугарски национални јунак, а скопски извори да је – македонски. У Софији је као питомац војне школе ширио социјалистичке идеје, па је из ње избачен. Због ниског раста није успио да се упише на Војну академију у Београду. Двије године је био учитељ, а од 1896. се с малом четом борио против Турака. Погинуо је три мјесеца прије избијања Илинденског устанка, чији је почетак одлагао, сматрајући с правом да је преурањен и слабо припремљен.

1919. – Кинески студенти демонстрирали против одлуке Версајске мировне конференције да њемачке посаде у провинцији Шантунг преда Јапану. Акција позната као „Покрет 4. маја“, у коју су убрзо укључени и радници, одлучујуће је подстакла оснивање Комунистичке партије Кине у јулу 1921.

1928. – Рођен египатски државник Хосни Мубарак, предсједник Египта од 1981. године, након убиства Анвара ел Садата.

1929. – Рођена америчка глумица холандског поријекла Еда фан Хемстра Хепберн, позната као Одри Хепберн, амбасадор добре воље УНИЦЕФ-а. Филмови: „Празник у Риму“ /награда „Оскар“/, „Доручак код Тифанија“, „Моја драга леди“, „Сабрина“, „Рат и мир“, „Љубав поподне“.

1960. – Совјетски лидер Никита Хрушчов објавио да је 1. маја дубоко изнад територије СССР-а оборен амерички шпијунски авион „У-2“ и да је заробљен пилот Гери Пауерс. Због тога је отказана конференција великих сила у Паризу – Хрушчов је одбио сусрет с предсједником САД Двајтом Ајзенхауером.

1970. – Америчка Национална гарда убила четири и ранила 11 студената Универзитета Кент у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата.

1979. – Вођа конзервативаца Маргарет Тачер послије побједе над лабуристима на парламентарним изборима постала прва жена премијер у историји Велике Британије.

1980. – Умро Јосип Броз Тито, доживотни предсједник СФРЈ и Савеза комуниста Југославије, врховни командант оружаних снага, који је управљао Југославијом 35 година. Рођен је 25. маја 1892. године у Кумровцу, Хрватска. Изучио је у Сиску браварски занат, па је почео да ради као металски радник у Загребу, а затим у фабрикама у више земаља. Као аустроугарски каплар учествовао је у Првом свјетском рату. Тешко рањен и заробљен 1915. године на Карпатима, на Источном фронту. Побјегао из заробљеништва и учествовао у Октобарској револуцији. У Југославију се вратио крајем октобра 1920. године, када је постао члан Комунистичке партије Југославије, а 1937. њен генерални секретар, вољом Јосифа Стаљина, послије смјењивања и стријељања Милана Горкића. Радио је 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви. Као вођа КПЈ водио је у Другом свјетском рату партизански устанак против Нијемаца од 1941. године до краја рата. Био је један је од оснивача и истакнутих лидера Покрета несврстаних.

1982. – Аргентинска армија у Фокландском рату ракетом потопила британски разарач „Шефилд“, усмртивши 20 људи.

1990. – Изборе у Хрватској добила Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана, која се заузимала за отцјепљење Хрватске од СФР Југославије, што је убрзо изазвало грађански рат.

1999. – У ваздушној бици против четири авиона НАТО пакта на небу изнад Ваљева у авиону „миг 29“ погинуо пилот потпуковник Миленко Павловић, командант 204. ловачког авијацијског пука ВЈ у Батајници. На радио-вези забиљежене су његове посљедње ријечи у неравноправној борби: „Имам их, имају и они мене“… Посмртно је унапријеђен у чин пуковника.

1999. – Парламент Бугарске одобрио авионима НАТО пакта коришћење бугарског ваздушног простора у агресији на Савезну Републику Југославију. Исто је поступила и Румунија, али су румунски аеродроми, због техничке неопремљености, били неупотребљиви за летјелице НАТО-а.

2001. – Предсједник југословенског Координационог тијела за југ Србије Небојша Човић и савезни министар за етничке и националне заједнице и члан Координационог тијела Расим Љајић потписали у Бујановцу двије изјаве о примирју и успостављању безбједности и мира са наоружаним Албанцима у зони Лучана и села Турија у бујановачкој општини.

2004. – Хрватска ратификовала Споразум о расподјели средстава и дугова бивше СФРЈ.

2006. – Амерички суд изрекао Закаријусу Мусаујиу казну доживотног затвора због терористичког напада на САД 11. септембра 2001. године.

2007. – Преминуо академик Гашо Миљановић, први предсједник Уставног суда Републике Српске.

 

(Агенције)

На фотографији: Разгледница Зворника